Najvažniji događaji u regionu u 2024. godini

ZAPADNI BALKAN NA PUTU KA EU: KRENI, STANI - Albanija je krajem godine ubrzala na putu ka Evropskoj uniji, Crna Gora se posle sedam godina pomerila s mrtve tačke, Bosna i Hercegovina je krenula, pa opet stala, a Severnu Makedoniju i dalje koči komšijski veto. Albanija se u procesu pridruživanja odvojila od Severne Makedonije i 15. oktobra otvorila prvi, a 17. decembra drugi pregovarački klaster. Iz EU stižu pohvale da zemlja ima potencijal da postane jedan od predvodnika u procesu pristupanja. Privremenim zatvaranjem tri poglavlja, Crna Gora je 16. decembra prekinula sedmogodišnji zastoj, a godinu završava uverena da će 2028. postati 28. članica EU. Pomak je ipak manji nego što se očekivalo, jer je Hrvatska zaustavila zatvaranje poglavlja o spoljnoj politici zbog usvajanja rezolucije o genocidu u Jasenovcu u crnogorskom parlamentu. Evropski savet je 21. marta odobrio otvaranje pristupnih pregovora sa BiH, progledavši joj kroz prste, iz straha od uticaja Rusije. Od tada nije učinjen nijedan značajan korak na ispunjavanju reformi. BiH je jedina iz regiona koja nije pristupila Planu rasta, jer zbog komplikovane ustavne strukture i međunacionalnih trvenja nije uspela da usaglasi Reformsku agendu, što ju je koštalo 76 miliona evra. Severna Makedonija nije uspela da promeni Ustav i uvede bugarsku zajednicu u Preambulu, što je prethodno ušlo u pregovarački okvir kao uslov za otvaranje poglavlja, na šta čeka od 2005. kada je dobila status kandidata.PLENKOVIĆ OKRENUO LEĐA SRBIMA, FORMIRAO VLADU S DESNIČARIMA - Posle izbora na kojima je njegova Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) odnela relativnu pobedu, u nemogućnosti da sastavi vladu sa strankama koje su bliže centru, Andrej Plenković okrenuo je leđa jednom od najlojalnijih partnera - Samostalnoj demokratskoj srpskoj stranci Milorada Pupovca. Plenković je vladu i većinu formirao s desničarskim Domovinskim pokretom vukovarskog gradonačelnika Ivana Penave, bivšeg člana HDZ. Glavni uslov Penavine stranke bio je da u vladi i većini ne učestvuju zeleno-leva stranka Možemo i Samostalna demokratska srpska stranka, koja je u prethodnoj Plenkovićevoj vladi imala mesto potpredsednika. Iako je formirao vladu s desničarima, Plenković je poručio da vlada ostaje na braniku ljudskih i manjinskih prava kao jedne od najznačajnijih tekovina njegovih osam premijerskih godina. Parlamentarne izbore je obeležio i spor Ustavnog suda i predsednika Hrvatske Zorana Milanovića, koji je najavio da će biti mandatar ako opoziciona Socijaldemokratska partija Hrvatske obezbedi većinu. Ustavni sud je zabranio Milanoviću da bude mandatar, jer pre izbora nije podneo ostavku na funkciju predsednika države. Milanović je rekao da ostavku nije podneo pre izbora da ne bi sve institucije prepustio HDZ. Optužio je Ustavni sud da priprema državni udar i poručio građanima da se ne plaše i da će odluku o novom mandataru doneti većina izabranih poslanika.

SUKOB PREDSEDNIKA I PREMIJERA KOČI CRNU GORU - Crna Gora je u političkoj krizi izazvanoj sukobom predsednika i premijera, Jakova Milatovića i Milojka Spajića, zbog čega još ne može da bude formirana vlast u Podgorici, koja čini trećinu biračkog tela u zemlji, i zbog čega se ne sastaje Savet za odbranu i bezbednost. Uz to, Crna Gora je u ustavnoj krizi do koje je dovela odluka parlamentarne većine u Ustavnom odboru, predvođene Spajićevim Pokretom Evropa sad, da tri sudije budu penzionisane, iako je to pitanje u isključivoj ingerenciji Ustavnog suda. Opozicija i Milatović su to okarakterisali kao ustavni puč. Spajić i Milatović, koji su prošle godine preuzeli najvažnije funkcije u državi, razišli su se početkom ove godine, nakon što je Milatović napustio vladajući Pokret Evropa sad. Analitičari ocenjuju da njihov sukob narušava i međunarodni ugled i evropske ambicije Crne Gore. Crna Gora nema ambasadore u većini ključnih saveznika, niti u NATO-u, iako je članica alijanse. Milatović je Spajića optužio i da je vlada ugrozila evropski put države pogoršavajući odnose sa Hrvatskom, koja je Crnoj Gori zbog poteza parlamentarne većine blokirala zatvaranje poglavlja koje se odnosi na spoljnu i bezbednosnu politiku.

SUĐENJE DODIKU - Odbrana predsednika Republike Srpske Milorada Dodika predložila je Sudu Bosne i Hercegovine odlaganje suđenja na neodređeno vreme, nakon što je on 10. decembra operisan u Beogradu zbog komplikacija sa jednjakom i želucem. Sud BiH je, međutim, zakazao glavnu raspravu za 25. decembar, pozivajući se na mišljenje sudskog veštaka Harisa Vranića da je Dodik zdravstveno sposoban za suđenje. Dodikova odbrana smatra da je Vranićevo veštačenje suprotno sadržini otpusne liste, u kojoj je više lekara specijalista predsedniku Republike Srpske preporučilo mirovanje do tri meseca. Suđenje Dodiku je počelo 5. februara, a optužen je što je 7. jula 2023. doneo Ukaz o proglašenju dva zakona, koje je prethodno usvojio entitetski parlament. Prema tim zakonima, odluke visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita i Ustavnog suda BiH neće biti ni objavljivane ni primenjivane u Republici Srpskoj. Šmit je prethodno poništio oba ta zakona i istovremeno nametnuo izmene Krivičnog zakona BiH, prema kojima je nesprovođenje odluka visokog predstavnika krivično delo. Za to krivično delo je zaprećena kazna do pet godina zatvora, kao i zabrana obavljanja javnih funkcija. Dodik tvrdi da se protiv njega vodi politički motivisan proces, iza kojeg stoji ambasada SAD u BiH, sa ciljem da bude proglašen krivim i da mu potom bude zabranjeno političko delovanje.

POVRATAK NACIONALISTA NA VLAST U SEVERNOJ MAKEDONIJI - Severna Makedonija je polovinom godine dobila novu koalicionu vladu, koju je kao ubedljiv pobednik na izborima formirala konzervativna partija VMRO-DPMNE Hristijana Mickoskog. Istog dana je održan i drugi krug predsedničkih izbora, na kojima je kandidatkinja VMRO-DPMNE Gordana Siljanovska Davkova ubedljivo pobedila dotadašnjeg predsednika Steva Pendarovskog, kandidata suparničkog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM). Dvostrukom pobedom u istom danu, VMRO-DPMNE se vratila na vlast, šest godina nakon što je poražena na vanrednim izborima, posle otkrivanja afere masovnog prisluškivanja. Aktuelni premijer i lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski, koga je tadašnji neprikosnoveni lider Nikola Gruevski izabrao za naslednika kada je pod pritiscima podneo ostavku, na početku je obećao da će njegova vlada "mukotrpno raditi i brinuti se da se država menja i kreće napred", kao i da će "poštovati građane i biti odgovorna". Iako je obećao, Mickoski u prvih šest meseci mandata nije uspeo da otkoči evropske integracije Severne Makedonije, koje je njegova stranka blokirala odbijanjem da podrži ustavne izmene o uvođenju Bugara u preambulu Ustava, što je ranije prihvaćeni uslov.

RUMUNIJA: ZAJEDNO PROTIV KRAJNJE DESNICE - Četiri rumunske prozapadne stranke složile su se 10. decembra oko formiranja parlamentarne većine kako bi sprečile krajnje desne grupe da formiraju vladu, pošto je Ustavni sud uoči drugog kruga poništio predsedničke izbore, u čijem je prvom krugu 24. novembra neočekivano pobedio proruski politički autsajder Kalin Đorđesku. Leva Socijaldemokratska partija, Nacionalno-liberalna partija desnog centra, reformistička Unija Spasimo Rumuniju i etnički mađarski UDMR postigli su dogovor da "formiraju proevropsku većinu u rumunskom parlamentu, proevropsku vladu, i da eventualno podrže zajedničkog proevropskog kandidata na predsedničkim izborima". Četiri stranke su prethodno podržale kandidatkinju reformista Elenu Laskoni uoči drugog kruga izbora, koji je bio zakazan za 8. decembar. Ustavni sud Rumunije je 6. decembra poništio rezultate prvog kruga i naložio ponavljanje predsedničkih izbora, dva dana pošto je skinuta oznaka tajnosti s dokumenata koji otkrivaju da je Rumunija bila meta "agresivne hibridne ruske akcije" koja je dovela do iznenađujuće pobede krajnje desnog proruskog kandidata Đorđeskua. Novi predsednički izbori očekuju se početkom 2025. godine, a ostaje nejasno hoće li stranke morati da predlažu nove kandidate i da li će Đorđesku moći ponovo da se kandiduje.

SPORNI POTEZI SPORNOG GLAVNOG DRŽAVNOG TUŽIOCA HRVATSKE - Sabor Hrvatske je u februaru većinom glasova izabrao kontroverznog sudiju Ivana Turudića za glavnog državnog tužioca, uprkos protivljenju opozicije, predsednika države Zorana Milanovića i Hrvatskog novinarskog društva, koji su njegovo imenovanje opisali kao najopasniji nasrtaj premijera i predsednika Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Andreja Plenkovića na nezavisne institucije. Protivnici Turudića optužuju najviše zbog njegovih veza s HDZ i kontakata s osobama pod istragama dok je bio sudija Županijskog suda u Zagrebu. Od stupanja na dužnost, novi glavni državni tužilac ušao je u spor s Kancelarijom evropskog javnog tužioca zbog korupcijskog slučaja Vilija Beroša, nedavno uhapšenog bivšeg ministra zdravlja iz HDZ. Zbog slučaja Beroš izbio je spor oko nadležnosti između hrvatskih i evropskih istražitelja, a Turudić je doneo odluku da je za slučaj nadležna hrvatska Kancelarija za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala (USKOK). U javnosti je odjeknula i odluka Državnog tužilaštva o istrazi curenja podataka iz istrage Kancelarije evropskog javnog tužioca. Istraga je pokrenuta na osnovu spornih izmena Krivičnog zakona, koje su u javnosti nazvane Leks AP (Andrej Plenković) i kojima je uvedeno krivično delo neovlašćenog otkrivanja sadržaja istražne ili dokazne radnje. Milanović je najavio da će kao predsednik pomilovati svakoga ko eventualno bude osuđen po spornom zakonu.

SLOVENIJA PONOVO U SAVETU BEZBEDNOSTI UN - Sa prvim danom nove godine, Slovenija je drugi put započela mandat nestalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što se smatra jednim od najvećih spoljnopolitičkih uspeha te države. Drugi mandat, posle prvog iz 1998-1999. godine, obeležen je sloganom "Jačajmo poverenje. Štitimo budućnost". Slovenija je tokom septembra predsedavala tom telu i to u trenutku kada je zasedala Generalna skupština UN, dok je slovenački premijer Robert Golob vodio raspravu na visokom nivou o stanju u Ukrajini i Pojasu Gaze. Tokom prve godine mandata, Slovenija je pozivala na okončanje sukoba u Gazi, a svoju poziciju po tom pitanju pokazala je u junu, kada je priznala Palestinu kao nezavisnu državu. Mandat u Savetu bezbednosti Slovenija je iskoristila i da pozove na dijalog na Zapadnom Balkanu, izražavajući stav da sve države tog regiona treba da postanu članice Evropske unije. Takođe, Slovenija je tokom godine bila jedna od država koje su Generalnoj skupštini UN predložile usvajanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici. Sloveniji mandat ističe 31. decembra 2025. godine.

PRVA POLITIČARKA SA ZAPADNOG BALKANA NA VISOKOJ FUNKCIJI U NATO - Makedonka Radmila Šekerinska postala je zamenica generalnog sekretara NATO-a i prva visoka zvaničnica sa Zapadnog Balkana u zapadnoj vojnoj alijansi. Generalni sekretar NATO Mark Rute objavio je 19. novembra da je Šekerinsku imenovao za zamenicu, a funkciju je preuzela 2. decembra. "Biće mi privilegija da služim kao zamenik generalnog sekretara NATO pod vođstvom generalnog sekretara. Posvećena sam radu sa svim saveznicima u pravcu još jače i sigurnije alijanse", napisala je 52-godišnja Šekerinska na Iksu, kada je objavljena informacija o njenom imenovanju. Bivša visoka funkcionerka Socijaldemokratskog saveza Makedonije u NATO ulazi posle istaknute političke karijere, tokom koje je bila i ministarka odbrane, i to u vreme kada je Severna Makedonija postala 30. članica najvećeg vojno-političkog saveza na svetu, u martu 2020. godine. Među kandidatima za zamenika generalnog sekretara NATO-a bili su i bivša bugarska ministarka spoljnih poslova Marija Gabrijel, bivša hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović i bivša ministarka odbrane Crne Gore Olivera Injac.

SLOVENCI NA REFERENDUMIMA - U Sloveniji su 9. juna, zajedno sa evropskim izborima, održana i četiri savetodavna referenduma. Sva četiri su dobila većinsku podršku građana, a najveću je dobilo uvođenje preferencijalnog glasanja na parlamentarnim izborima, za koje se izjasnilo 70,9 odsto izašlih birača. Za regulisanje prava na pomoć za dobrovoljni prestanak života izjasnilo se 54,9 odsto izašlih birača, za uzgoj i preradu kanabisa u medicinske svrhe 66,7 odsto, dok je za uzgoj i posedovanje kanabisa za ličnu upotrebu bilo najmanje izašlih građana - 51,6 odsto. Nijedno od ta četiri pitanja, međutim, još nije zakonski rešeno. Za kraj novembra bio je planiran referendum o gradnji drugog bloka Nuklearne elektrane Krško, ali su se političari vlasti i opozicije u poslednji čas dogovorili da otkažu taj savetodavni referendum.