Kako sam (opet) počeo da verujem u studente
Velike priče pre 11 sati | Piše Aleksandar S. Janković
Tokom svojih predavačkih godina, često sam pričao sa studentima, poznim ikserima i milenijalcima. Neki nisu znali šta se tražilo “šesetosme”, neki nisu znali šta je "Paket aranžman". I naravno da sam ih potcenjivao, jer ih ništa nije interesovalo. Ni "Paket aranžman", ni protesti kao takvi. Čak ni "glasanje" kao takv. A onda je došla "generacija Z" koju tek ništa nije interesovalo...
GLOBALNO Prvi put sam ozbiljno počeo da razmišljam o studentskim protestima kada sam odgledao “Tajvansku kanastu” Gorana Markovića. Daleko od toga da sam analitički sagledavao krah ideala “šesetosmaša” ovaploćenih u neprilagođenom Saši Belopoljanskom, nezaposlenom arhitekti koji prolazi kroz krizu srednjeg doba. Tri omiljene rečenice su mi bile Jesi čuo da Dilan cepa u Ljubljani, koju izgovara Peđa, vlasnik deponije u okolini Beograda, pa onda Vidi ga Peđa s kosom,
