Kina ugušila pobunu na Tibetu zbog izgradnje brane, otkriva BBC

Kina je odobrila izgradnju najveće brane hidroelektrane na svetu, izazivajući zabrinutost zbog raseljavanja zajednica na Tibetu i uticaja na životnu sredinu nizvodno u Indiji i Bangladešu.

Brana, koja će biti u donjem toku reke Jarlung Cangpo, mogla bi da proizvede tri puta više energije od brane Tri klisure, trenutno najveće hidroelektrane na svetu.

Planirana izgradnja brane izazvala je proteste stotine Tibetanaca početkom godine, ali su bili su pohapšeni u oštrom gušenju pobune, a neki od njih su pretučeni i ozbiljno povređeni, saznao je BBC od više izvora i na osnovu potvrđenih snimaka.

Takvi protesti izuzetno su retki na Tibetu, koji Kina strogo kontroliše još od aneksije regiona 1950-ih.

Da se oni ipak dešavaju ilustruje kontroverzno insistiranje Kine da gradi brane u već dugo osetljivoj oblasti.

Tvrdnje o hapšenju i batinanju počele su da se javljaju ubrzo nakon događaja u februaru.

Narednih dana vlasti su dodatno pooštrile ograničenja, otežavši svakome da verifikuje ovu priču, a posebno novinarima koji ne mogu slobodno da putuju na Tibet.

Ali BBC je više meseci tražio tibetanske izvore čiji su porodica i prijatelji bili privedeni i pretučeni.

BBC tim za utvrđivanje činjenica je proučio satelitske snimke i verifikovane procurele snimke na kojima se vide masovni protesti i monasi koji mole vlasti za milost.

Ti izvori žive van Kine i nisu povezani sa grupama aktivista.

Ali nisu želeli da budu imenovani iz bezbednosnih razloga.

U odgovor na BBC pitanja, kineska ambasada u Velikoj Britaniji nije ni potvrdila ni negirala proteste niti njihovo gušenje koje je usledilo.

„Kina je zemlja koja se rukovodi vladavinom prava i strogo štiti prava građana da zakonski izraze nezadovoljstvo i izlažu mišljenja ili sugestije", odgovorili su.

• Prva poseta kineskog predsednika Tibetu posle 30 godina
• „Reinkarnirani“ lider tibetanskog budizma koji je nestao pre 25 godina
• Kako Kina namerno raseljava Ujgure

Protesti, posle kojih je usledilo njihovo gušenje, održali su na teritoriji koja je dom Tibetanaca u pokrajini Sečuan.

Kineske vlasti godinama planiraju da izgrade masivnu branu Gangtuo i hidroelektranu, takođe poznatu kao Kamtok na tibetanskom, u dolini koja obuhvata okruge Dege (Derge) i Džiangda (Džomda).

Kad bude bila izgrađena, jezero brane će potopiti oblast koja je kulturološki i verski značajna za Tibetance, i dom za više kuća i drevnih manastira koji sadrže svete relikvije.

Jedan od njih, 700-godišnji manastir Vangudi (Vonto), ima konkretnu istorijsku vrednost jer se na njegovim zidovima nalaze retki budistički murali.

Zbog brana Gangtuo biće raseljeno hiljade Tibetanaca.

BBC je imao uvid u dokument javnog konkursa za preseljenje 4.287 stanovnika kako bi se napravilo mesta za branu.

BBC je kontaktirao zvaničnika navedenog u tenderskoj dokumentaciji kao i Huadian, državno preduzeće koje navodno gradi branu.

Niko nije odgovorio.

Planovi da se izgradi brana prvo su odobreni 2012. godine, prema pismu specijalnih izvestilaca Ujedinjenih nacija upućenom kineskoj vladi.

U pismu iz jula 2024. godine, ističe se zabrinutost zbog „nepopravljivih posledica brane" po hiljade ljudi i životnu sredinu.

Od samog početka stanovnici nisu bili „konsultovani na značajniji način" oko brane, prema tvrdnjama u pismu.

Na primer, oni su dobili informacije koje nisu bile adekvatne i nisu bile na tibetanskom.

Vlada im je takođe obećala da će projekat biti započet samo ako 80 odsto njih pristane na njega, ali „nema dokaza da je taj pristanak bio dat", navodi se u pismu, dodavši da su stanovnici pokušali da izraze zabrinutost o brani više puta.

Kineske vlasti su, međutim, negirale ovo u njihovom odgovoru UN-u.

„Preseljenje dotičnih sela obavljeno je tek nakon potpunog konsultovanja mišljenja lokalnih stanovnika", navodi se u pismu kancelarije Stalne misije Narodne Republike Kine u Ujedinjenim nacijama iz septembra 2024. godine.

Dodaje se: „Lokalna vlada i graditelji projekta finansirali su izgradnju novih domova i obezbedili subvencije za ispašu, čuvanje i uzgoj stoke. Što se tiče kulturnih relikvija, one su u potpunosti preseljene."

Ali BBC je čuo iz dva tibetanska izbora da su im u februaru zvaničnici rekli da će biti iseljeni brzo, dajući im vrlo malo informacija o opcijama za preseljenje i odštetu.

Ovo je pokrenulo toliko duboko anksioznost da su seljani i budistički monasi odlučili da organizuju proteste, uprkos tome što su bili svesni da će doći do oštrog gušenja pobune.

„Nisu znali šta će im se dogoditi"

Najveći protest je okupio ljude ispred zgrade vlade u Degeu.

Na video snimku do kog je došao BBC i potvrdio njegovu verodostojnost, mogu se čuti demonstranti kako pozivaju vlasti da prestanu iseljavanja ljudi i da im dozvole da ostanu.

Odvojeno, grupa stanovnika obratila se zvaničnicima u poseti i molila ih da otkažu planove za izgradnju brane.

BBC je došao do snimaka na kojima se naizgled vidi ovaj incident i verifikovao da je do njega došlo u selu Siba.

Na snimku se vide monasi u crvenim odorama i seljani kako kleče na prašnjavom drumu i pokazuju palčeve nagore, što je tradicionalni tibetanski način za preklinjanje za milost.

U prošlosti je kineska vlada brže-bolje gušila svaki otpor vlastima, naročito na tibetanskoj teritoriji, gde je osetljiva na bilo šta što bi potencijalno moglo da pojača separatistički sentiment.

Ni ovaj put nije bilo drugačije.

Vlasti su brzo pokrenule gušenje pobune, uhapsivši stotine ljudi na protestima dok su istovremeno upadale u kuće širom doline, prema jednom od naših izvora.

Jedan neverifikovani ali naširoko deljeni insert naizgled pokazuje kako kineski policajci guraju grupu monaha na drumu, u nečemu za šta se veruje da je operacija hapšenja.

Mnogi su zadržani u pritvoru nedeljama, a neki su teško pretučeni, prema našim tibetanskim izvorima čije su porodice i prijatelji bili mete ove represije.

Jedan izvor je podelio sveže detalje sa saslušanja.

On je za BBC rekao da je njegov prijatelj iz detinjstva priveden i saslušavan u periodu od nekoliko dana.

„Postavljana su mu pitanja i ispočetka je tretman bio ljubazan. Pitali su ga: 'Ko je od tebe tražio da učestvuješ, ko stoji za ovoga'.

„Potom, kad nije mogao da im da odgovore koje su želeli, tukli su ga šest ili sedam različitih članova obezbeđenja u roku od nekoliko dana."

Njegov prijatelj je na kraju pretrpeo samo manje povrede i ubrzo je oslobođen.

Ali drugi nisu bili te sreće.

Jedan drugi izvor je rekao za BBC da je više od 20 njegovih rođaka i prijatelja privedeno zbog učešća u protestima, među njima jedna starija osoba koja je imala više od 70 godina.

„Neki od njih su zadobili povrede po čitavom telu, čak i na rebrima i bubrezima, od šutiranja i batinanja…a nekima od njih je pozlilo od njihovih povreda", kazao je on.

Slične tvrdnje o fizičkom zlostavljanju i premlaćivanjima tokom hapšenja pojavile su se i u stranim tibetanskim medijskim izveštajima.

U pismu UN-a se takođe navode izveštaji o privođenjima i upotrebi sile na stotinama demonstranata, istakavši da su „oni bili teško pretučeni od kineske policije, što je dovelo do povreda koje su zahtevale bolničko lečenje."

Posle gušenja pobune, Tibetanci u ovoj oblasti su se susreli sa još strožim ograničenjima, saznaje BBC.

Komunikacija sa spoljnim svetom je bila dodatno ograničena i došlo je do pojačanog nadzora.

Oni koje je još uvek moguće kontaktirati nisu bili voljni da govore jer se plaše odmazde, prema izvorima.

Prvi izvor je rekao da iako je nekima od puštenih demonstranata na kraju bilo dopušteno da putuju po tibetanskoj teritoriji, drugima je izrečena zabrana kretanja.

To je stvorilo probleme za one koji moraju da idu u bolnicu na zdravstveno lečenje i nomadskim plemenima koja moraju da lutaju po pašnjacima sa njihovim stadima, rekao je on.

Drugi izvor je rekao da se poslednji put čuo sa rodbinom i prijateljima krajem februara: „Kad sam uspeo da doprem do njih, rekli su da više ne zovem jer će biti uhapšeni. Bili su veoma uplašeni, stalno su mi prekidali vezu.

„Nekada smo pričali preko ViČeta, ali sada to više nije moguće. Potpuno mi je blokirana mogućnost da kontaktiram bilo koga od njih", rekao je on.

„Poslednja osoba sa kojom sam razgovarao bila je mlađa rođaka. Ona je rekla: 'Veoma je opasno, mnogi od nas su bili uhapšeni, ima mnogo nevolja, udarili su na mnoge od nas'… Nisu znali šta će im se dalje dešavati."

BBC nije uspeo da pronađe nikakvo pominjanje protesta i gušenja pobune u kineskim državnim medijima.

Ali ubrzo nakon protesta, zvaničnici Komunističke partije Kine posetili su oblast da „objasne potrebu" za gradnjom brane i pozvali na „mere održavanja stabilnosti", prema tom sizveštaju.

Nekoliko meseci kasnije, dodeljen je tender za izgradnju „stanice javne bezbednosti" u Degeu, prema dokumentima postavljenim na internetu.

Pismo kineskih zvaničnika UN-u ukazuje na to da su seljani već preseljeni a relikvije premeštene, ali nije najjasnije koliko je daleko sam projekat odmakao.

BBC je mesecima nadzirao dolinu preko satelitskih snimaka.

Za sada nema znakova gradnje brane niti rušenja sela i manastira.

Kineska ambasada nam je rekla da vlasti još uvek vrše geološka ispitivanja i specijalizovane studije za gradnju brane.

Ona je dodala da lokalne vlasti „aktivno i temeljno razumeju zahteve i težnje" meštana.

• Napetosti rastu dok Kina pojačava iskopavanje minerala ključnih za zelenu tehnologiju
• Bitka za litijum: Kina i Amerika se spore oko južnoameričkog bogatstva

Gradnja ili eksploatacija?

Kontroverze nisu ništa novo u Kini kad su u pitanju brane.

Kad je vlada 1990-ih izgradila najveću branu na svetu - Tri klisure na reci Jangce - to je izazvalo proteste i kritike zbog načina na koji je rukovodila preseljenjem i odštetom za hiljade seljana.

Skorijih godina, kako je Kina ubrzala prelazak sa uglja na izvore čiste energije, takvi potezi su postali posebno osetljivi na tibetanskim teritorijama.

Peking je bacio oko na tamošnje strme doline i snažne reke, na ruralnom zapadu, da bi izgradila mega-brane i hidroelektrane koje mogu da održe napajanje kineske metropolise gladne energije.

Predsednik Si Đinping je lično poveo inicijativu za ovo, politiku zvanu „sidiandongsong" iliti „slanje zapadne električne energije na istok".

Kao Gangtuo, mnoge od ovih brana su na reci Džinša (Dri Ču), koja protiče tibetanskim teritorijama.

Ona čini gornje tokove reke Jangce i deo je onoga što Kina zove najvećim svetskim koridorom čiste energije.

Gangtuo je zapravo poslednja u nizu od 13 brana planiranih za ovu dolinu, od kojih su pet već operativne ili u gradnji.

Kineska vlada i državni mediji su predstavili ove vlade kao dvostruku dobitnu kombinaciju koja smanjuje zagađenje i generiše čistu energiju, dok unapređuje živote ruralnih Tibetanaca.

U saopštenju za BBC, kineska ambasada je rekla da se projekti čiste energije usredsređuju na „promovisanje visokokvalitetnog privrednog razvoja" i „pojačavanje osećanja napretka i sreće među ljudima svih etničkih grupa".

Ali kineska vlada je odavno optuživana za kršenje prava Tibetanaca.

Aktivisti kažu da su brane najnoviji primer Pekingovog iskorišćavanja Tibetanaca i njihove zemlje.

„Ono što vidimo je ubrzano razaranje tibetanske verske, kulturne i lingvističke baštine", kaže Tenzin Čoekji, istraživač grupe za zaštitu prava Tibet voč.

„To su 'visokokvalitetni razvoj' i 'ekološka civilizacija' koju kineska vlada primenjuje na Tibetu."

Jedno ključno pitanje je kineska politika preseljenja kojom se iseljavaju Tibetanci iz njihovih domova da bi se napravilo mesta za gradnju, što je i pokrenulo proteste seljana i monaha koji žive blizu brane Gangtuo.

Procenjuje se da je od 2000. godine preseljeno više od 930.000 ruralnih Tibetanaca, prema Hjuman rajts voču (HRV).

Peking je oduvek tvrdio da se ta preseljenja dešavaju samo uz pristanak Tibetanaca i da oni dobijaju smeštaj, odštetu i nove prilike za posao.

Državni mediji često to predstavljaju kao unapređenje njihovih životnih uslova.

Ali grupe za zaštitu prava predstavljaju drugačiju sliku, sa izveštajima koji detaljno navode dokaze o prinudi, žalbama na neodgovarajuće odštetu, skučene životne uslove i nestašicu poslova.

Oni takođe ističu da preseljenje prekida duboku, vekovnu vezu koju ruralni Tibet deli sa vlastitim zemljištem.

„Ovi ljudi će praktično izgubiti sve što imaju, sredstva za život i baštinu zajednice", kaže Maja Vang, privremena kineska direktorka Hjuman rajts voča.

Vlada i zabrinutost za životnu sredinu zbog potapanja tibetanskih dolina slavnih po biodiverzitetu, i mogućim opasnostima gradnje brana u oblasti bogatoj zemljotresnim linijama raseda.

Neki kineski akademici su otkrili da pritisak od akumulirane vode u jezerima brana mogu potencijalno da povećaju rizik od zemljotresa, među njima i u reci Džinša.

To bi moglo da dovede do katastrofalnih poplava i razaranja, kao što je viđeno 2018. godine, kad su kišom izazvana klizišta nastala u selu smeštenom između dva gradilišta brane na Džinši.

Kineska ambasada nam je rekla da primena bilo kakvog projekta čiste energije „prolazi kroz naučno planiranje i stroge demonstracije, i da će biti podvrgnuta odgovarajućem nadzoru".

Poslednjih godina Kina je usvojila zakone koji štite životnu sredinu oko reke Jangce i Ćinghaj-tibetanske visoravni.

Predsednik Si Đingpin je lično istakao potrebu za zaštitom gornjih tokova reke Jangce.

Potrošeno je oko 424 miliona juana na konzervaciju životne sredine duž Džinše, prema državnim medijima.

Izveštaji je istakao napore da se projekti brana učine otpornim na zemljotrese.

Brojne tibetanske grupe za zaštitu prava, međutim, tvrde da svaka gradnja na masovnom nivou na tibetanskoj teritoriji, među njima i brana kao što je Gangtuo, moraju da se obustave.

One su organizovale proteste u inostranstvu i pozvale na međunarodni moratorijum, tvrdeći da bi kompanije koje učestvuju u takvim projektima „omogućile kineskoj vladi da zaradi na okupaciji i ugnjetavanju Tibetanaca."

„Zaista se nadam da će ova gradnja brana prestati", rekao je jedan od izvora.

„Naši preci su bili ovde, naši hramovi su ovde. Mi smo ovde generacijama. Veoma nam je bolno da se selimo.

„Kakav bismo život uopšte vodili kad bismo se preselili?".

Dodatno izveštavanje: Ričard Irvajn-Braun iz BBC Verifaja

• Skupo plaćena greška - Zapad je Kini otvorio vrata svetske trgovine
• Kako je kineska inicijativa Pojas i put vredna više biliona dolara promenila svet
• Zašto stalno nestaju kineski milijarderi?

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.27.2024)