Ukrajinka pomaže ratnim invalidima da postanu 'nadljudi'

Sergej Petčenko je izgubio obe ruke braneći Ukrajinu od ruskih osvajača u junu 2023. godine.

Nakon što je preživeo krvavu višemesečnu bitku za grad Bahmut, teško je povređen u železničkoj nesreći van ratišta.

Zbog toga se 42-godišnjak osećao bespomoćno i očajno.

Posle amputacije, njegova supruga Ana je šest meseci morala da bude pored njega danonoćno.

„Ljubav nam je pomogla da preživimo", kaže Sergej.

• Rat u Ukrajini stvorio armiju amputiranih: Pokretna traka slomljenih tela
• „Ćutao sam jer je bilo neophodno”: Ukrajinski ratni zarobljenik koji nije progovorio godinu dana
• Priča ukrajinskog vojnika sa amputiranom nogom: „Sanjam o tome kako ću uskoro hodati, nije kraj“

Ali teško je poverovati šta je preživeo kada ga vidite kako stoji i osmehuje se na ulazu u novi kafić koji će uskoro da otvori u Lavovu, na zapadu Ukrajine.

Sergej je dobio dve proteze i bio je na rehabilitaciji u privatnoj klinici za rehabilitaciju ljudi koji su teško povređeni u ratu, koja se zove Nadljudi (Superhumans Center) i nalazi se van grada.

Par je istovremeno išao na obuka da bi mogao da pokrene porodični posao.

Kaže da mu je klinika pomogla da nauči da živi sa invaliditetom i da se vrati normalnom životu.

Najmanje 50.000 Ukrajinaca, vojnika i civila, izgubilo je udove tokom skoro tri godine rata, prema podacima ukrajinskog Ministarstva zdravlja.

„Nekim ljudima su izvršene dvostruke, trostruke, četvorostruke amputacije.

„Svima njima biće potrebne proteze, ili če neki koristiti invalidska kolica", kaže Olga Rudnjeva, izvršna direktorka i suosnivačica centra Nadljudi.

Mnogima su udovi amputirani jer nisu na vreme odvezeni u bolnicu.

Zbog žestokih borbi na ratištu, ponekad prođu sati pre nego se ranjenici prebace u bulnicu.

Rudnjeva kaže da će s obzirom da je više od milion ljudi na prvoj liniji fronta, Ukrajina postati „zemlja ljudi sa invaliditetom".

„Želimo da normalizujemo invaliditet.

„U redu, tako će zemlja izgledati", kaže ona, opisujući kako se ponašaju u njenom centru.

„Većina ljudi ovde u centru ne bi trebalo da bude živa.

„Činjenica da jesu, čudo je samo po sebi".

Rudnjeva je otvorila centar usred ruskih raketnih napada koji traju od februara 2022. godine.

Neki su je nazvali „ludom", ali je ona ipak nastavila.

„Ako imam mišljenje, ja ga i kažem, a ako znam šta želim da uradim, onda to i uradim", kaže ona.

Njeni partneri i tim su širom sveta prikupljali sredstva za visokokvalitetne proteze i rekonstruktivne zahvate.

Zahvaljujući njenoj strastvenoj prezentaciji tokom koje je objašnjavala kako povrede mogu da osnaže ljude, podršku za rad njenog centra dobila je i od pojedinih poznatih ljudi, među kojima su britanski avanturista i TV voditelj Ber Grils, britanski milijarder i osnivač poslovne grupe Virdžina (Virgin) Ričard Brenson, muzičar Sting i glumica Trudi Stajler.

„Zaista verujemo da povreda može da vas osnaži.

„Povreda može da vas uništi ili da vam izgradi nadljudske sposobnosti", kaže ona.

Ukrajinske vojne bolnice i klinike su preopterećene stalnim prilivom ranjenih vojnika sa linije fronta duge 3.200 kilometara, a centar Nadljudi pruža veliku pomoć da se oni zbrinu.

Od otvaranja u aprilu 2023. godine, u njemu je lečeno više od 1.000 pacijenata, vojnika i civila, odraslih i dece, a skoro 800 njih je dobilo veštačke udove.

„Ovo je svetski štab otpornosti", kaže 47-godišnja Rudnjeva dok energično hoda između invalidskih kolica pacijenata.

https://twitter.com/bbcnasrpskom/status/1872606352503439614

Pacijenti ili čekaju da dobiju savremene proteze ili već vežbaju da koriste njihove nove udove.

Obraća se nekim od mladića kojima su izvršene dvostruke i trostruke amputacije da joj pokažu šta su do sada naučili.

Ukrajinski vojnici koriste kodna umesto vlastitih imena, a i Rudnjevoj su nadenuli jedno - „Mama".

„Naučili su da hodaju sa njihovim majkama, a ja sam druga u njihovom životu sa kojom su naučili da hodaju", ponosno kaže ona.

Na početku rata Ukrajina nije imala kapacitete da zbrine toliki broj ljudi sa invaliditetom.

„Ukrajinski vojnici se manje plaše smrti nego ranjavanja, jer teška povreda znači da će biti invalidi do kraja života - infrastruktura nije odgovarajuća, društvo nije spremno, a ni zdravstveni sistem nije odgovarajući", kaže Rudnjeva.

Nekoliko puta dnevno posećuje rehabilitacionu sobu u kojoj „nadljudi", kako ih ona naziva, ponovo uče da hodaju.

Među prekaljenim borcima je nežna Olena, menadžerka pekare iz grada Kostjantinovke u istočnoj Ukrajini.

Izgubila je nogu u ruskom raketnom udaru kada je išla na rođendansku zabavu njene majke.

„Kada budem imala veštačku nogu, prvo što ću da uradim je da odem u šetnju, ako bude lepo vreme.

„Lagano, bez žurbe, bez cilja.

„Prošetaću samo da se setim kakav je to osećaj", kaže ona.

Trenutno koristi veštačku nogu iz rehabilitacionog centra, ali uskoro će imati sopstvenu.

Rudnjeva se do detalja seća Olenine priče, kao i priča drugih njenih pacijenata.

Ona zna ko su im žene i muževi, roditelji i čime su se bavili pre rata.

„Mlađi momci mi pokazuju njihove devojke i pitaju za mišljenje", kaže ona uz osmeh.

Čak joj se obraćaju i parovi pre nego odluče da li da se razvedu ili ne.

Teška ratna povreda je izazov ne samo za preživele, već i za njihove porodicu i stavlja na ispit njihove odnose.

Pokazujući novoopremljenu dečju sobu, Rudnjeva se osmehuje.

„Čekamo danas Nazarčika, Sergejevog i Aninog sina.

„Mnogo je aktivan, sve će prevrnuti naopačke".

Rudnjeva kaže da ju je rad u centru naučio da ceni život kao nikada pre, a i da prestane da se plaši smrti.

Nekada direktorka Fondacije Pinčuk, koja je radila na zaustavljanju širenja HIV-a u Ukrajini, bila je u inostranstvu kada je Rusija počela invaziju.

Nekoliko meseci je vodila centar za humanitarnu pomoć u Poljskoj, a zatim se vratila u Ukrajinu i pokrenula projekat koji joj je promenio život.

I nije bila jedina.

Organizacije civilnog društva u Urkajini su se brzo angažovele, s jedne strane prikupljajući sredstava za nabavku dronova i vozila, uvoz medicinske opreme i odeće, a sa druge pomažući da se život normalno odvija dok se zemlja bori za opstanak.

Sada postoje i drugi privatni rehabilitacioni centri, ambulantna kola i taksiji koji pomažu u evakuaciji ljudi iz polurazrušenih gradova, kuhinje za izbeglice i mnoge druge inicijative koje dopunjuju državnu pomoć.

I žene su odigrale ključnu ulogu.

„Kada je počela invazija, ja, kao feministkinja, bila sam veoma uplašena.

„Mislila sam da je to kraj feminizma, jer je rat veoma muška stvar", kaže Rudnjeva.

Ali kasnije je shvatila da su žene preuzele mnoge obaveze jer su muškarci otišli u rat, a pojedine su uzele oružje u ruke.

„Mislim da su tokom ovog rata žene pokazale da su neverovatne", kaže Rudnjeva, dok se u pozadini čuju sirene za uzbunu, jedan od novih zvukova novog života u Ukrajini.

„Zaista sam ponosna što sam Ukrajinka".

• „U meni bukti strast za životom”: Čovek bez obe noge postao najpoželjniji muškarac u Ukrajini
• „Zavideo sam ljudima bez udova": Priča ukrajinskog vojnika sa postraumatskim stresnim poremećajem

BBC 100 žena svake godine bira 100 uticajnih i inspirativnih žena iz čitavog sveta.

Pratite BBC 100 žena na Instagramu i Fejsbuku.

Uključite se u raspravu preko heštega #BBC100Women.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.27.2024)