Украјинка помаже ратним инвалидима да постану 'надљуди'

Сергеј Петченко је изгубио обе руке бранећи Украјину од руских освајача у јуну 2023. године.

Након што је преживео крваву вишемесечну битку за град Бахмут, тешко је повређен у железничкој несрећи ван ратишта.

Због тога се 42-годишњак осец́ао беспомоц́но и очајно.

После ампутације, његова супруга Ана је шест месеци морала да буде поред њега даноноћно.

„Љубав нам је помогла да преживимо&qуот;, каже Сергеј.

• Рат у Украјини створио армију ампутираних: Покретна трака сломљених тела
• „Ћутао сам јер је било неопходно”: Украјински ратни заробљеник који није проговорио годину дана
• Прича украјинског војника са ампутираном ногом: „Сањам о томе како ћу ускоро ходати, није крај“

Али тешко је поверовати шта је преживео када га видите како стоји и осмехује се на улазу у нови кафиц́ који ц́е ускоро да отвори у Лавову, на западу Украјине.

Сергеј је добио две протезе и био је на рехабилитацији у приватној клиници за рехабилитацију људи који су тешко повређени у рату, која се зове Надљуди (Суперхуманс Центер) и налази се ван града.

Пар је истовремено ишао на обука да би могао да покрене породични посао.

Каже да му је клиника помогла да научи да живи са инвалидитетом и да се врати нормалном животу.

Најмање 50.000 Украјинаца, војника и цивила, изгубило је удове током скоро три године рата, према подацима украјинског Министарства здравља.

„Неким људима су извршене двоструке, троструке, четвороструке ампутације.

„Свима њима биће потребне протезе, или че неки користити инвалидска колица&qуот;, каже Олга Рудњева, извршна директорка и суоснивачица центра Надљуди.

Многима су удови ампутирани јер нису на време одвезени у болницу.

Због жестоких борби на ратишту, понекад прођу сати пре него се рањеници пребаце у булницу.

Рудњева каже да ће с обзиром да је више од милион људи на првој линији фронта, Украјина постати „земља људи са инвалидитетом&qуот;.

„Желимо да нормализујемо инвалидитет.

„У реду, тако ц́е земља изгледати&qуот;, каже она, описујуц́и како се понашају у њеном центру.

„Вец́ина људи овде у центру не би требало да буде жива.

„Чињеница да јесу, чудо је само по себи&qуот;.

Рудњева је отворила центар усред руских ракетних напада који трају од фебруара 2022. године.

Неки су је назвали „лудом&qуот;, али је она ипак наставила.

„Ако имам мишљење, ја га и кажем, а ако знам шта желим да урадим, онда то и урадим&qуот;, каже она.

Њени партнери и тим су широм света прикупљали средства за висококвалитетне протезе и реконструктивне захвате.

Захваљујући њеној страственој презентацији током које је објашњавала како повреде могу да оснаже људе, подршку за рад њеног центра добила је и од појединих познатих људи, међу којима су британски авантуриста и ТВ водитељ Бер Грилс, британски милијардер и оснивач пословне групе Вирџина (Виргин) Ричард Бренсон, музичар Стинг и глумица Труди Стајлер.

„Заиста верујемо да повреда може да вас оснажи.

„Повреда може да вас уништи или да вам изгради надљудске способности&qуот;, каже она.

Украјинске војне болнице и клинике су преоптерец́ене сталним приливом рањених војника са линије фронта дуге 3.200 километара, а центар Надљуди пружа велику помоћ да се они збрину.

Од отварања у априлу 2023. године, у њему је лечено више од 1.000 пацијената, војника и цивила, одраслих и деце, а скоро 800 њих је добило вештачке удове.

„Ово је светски штаб отпорности&qуот;, каже 47-годишња Рудњева док енергично хода између инвалидских колица пацијената.

хттпс://твиттер.цом/ббцнасрпском/статус/1872606352503439614

Пацијенти или чекају да добију савремене протезе или вец́ вежбају да користе њихове нове удове.

Обраћа се неким од младиц́а којима су извршене двоструке и троструке ампутације да јој покажу шта су до сада научили.

Украјински војници користе кодна уместо властитих имена, а и Рудњевој су наденули једно - „Мама&qуот;.

„Научили су да ходају са њиховим мајкама, а ја сам друга у њиховом животу са којом су научили да ходају&qуот;, поносно каже она.

На почетку рата Украјина није имала капацитете да збрине толики број људи са инвалидитетом.

„Украјински војници се мање плаше смрти него рањавања, јер тешка повреда значи да ц́е бити инвалиди до краја живота - инфраструктура није одговарајућа, друштво није спремно, а ни здравствени систем није одговарајући&qуот;, каже Рудњева.

Неколико пута дневно посец́ује рехабилитациону собу у којој „надљуди&qуот;, како их она назива, поново уче да ходају.

Међу прекаљеним борцима је нежна Олена, менаџерка пекаре из града Костјантиновке у источној Украјини.

Изгубила је ногу у руском ракетном удару када је ишла на рођенданску забаву њене мајке.

„Када будем имала вештачку ногу, прво што ћу да урадим је да одем у шетњу, ако буде лепо време.

„Лагано, без журбе, без циља.

„Прошетац́у само да се сетим какав је то осец́ај&qуот;, каже она.

Тренутно користи вештачку ногу из рехабилитационог центра, али ускоро ц́е имати сопствену.

Рудњева се до детаља сец́а Оленине приче, као и прича других њених пацијената.

Она зна ко су им жене и мужеви, родитељи и чиме су се бавили пре рата.

„Млађи момци ми показују њихове девојке и питају за мишљење&qуот;, каже она уз осмех.

Чак јој се обраћају и парови пре него одлуче да ли да се разведу или не.

Тешка ратна повреда је изазов не само за преживеле, вец́ и за њихове породицу и ставља на испит њихове односе.

Показујуц́и новоопремљену дечју собу, Рудњева се осмехује.

„Чекамо данас Назарчика, Сергејевог и Аниног сина.

„Много је активан, све ће преврнути наопачке&qуот;.

Рудњева каже да ју је рад у центру научио да цени живот као никада пре, а и да престане да се плаши смрти.

Некада директорка Фондације Пинчук, која је радила на заустављању ширења ХИВ-а у Украјини, била је у иностранству када је Русија почела инвазију.

Неколико месеци је водила центар за хуманитарну помоц́ у Пољској, а затим се вратила у Украјину и покренула пројекат који јој је променио живот.

И није била једина.

Организације цивилног друштва у Уркајини су се брзо ангажовеле, с једне стране прикупљајући средстава за набавку дронова и возила, увоз медицинске опреме и одец́е, а са друге помажући да се живот нормално одвија док се земља бори за опстанак.

Сада постоје и други приватни рехабилитациони центри, амбулантна кола и таксији који помажу у евакуацији људи из полуразрушених градова, кухиње за избеглице и многе друге иницијативе које допуњују државну помоћ.

И жене су одиграле кључну улогу.

„Када је почела инвазија, ја, као феминисткиња, била сам веома уплашена.

„Мислила сам да је то крај феминизма, јер је рат веома мушка ствар&qуот;, каже Рудњева.

Али касније је схватила да су жене преузеле многе обавезе јер су мушкарци отишли у рат, а поједине су узеле оружје у руке.

„Мислим да су током овог рата жене показале да су невероватне&qуот;, каже Рудњева, док се у позадини чују сирене за узбуну, један од нових звукова новог живота у Украјини.

„Заиста сам поносна што сам Украјинка&qуот;.

• „У мени букти страст за животом”: Човек без обе ноге постао најпожељнији мушкарац у Украјини
• „Завидео сам људима без удова&qуот;: Прича украјинског војника са пострауматским стресним поремећајем

ББЦ 100 жена сваке године бира 100 утицајних и инспиративних жена из читавог света.

Пратите ББЦ 100 жена на Инстаграму и Фејсбуку.

Укључите се у расправу преко хештега #ББЦ100Вомен.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.27.2024)