Председнички избори у Хрватској: Милановић фаворит, известан други круг
Грађани Хрватске у недељу 29. децембра бирају председника државе међу осам кандидата од којих актуелни председник, кандидат опозиционе Социјалдемократске партије (СДП) Зоран Милановић важи за убедљивог фаворита.Предизборне анкете предвиђају да Милановић у недељу неће успети да освоји гласове више од 50 одсто изашлих на биралишта, колико је потребно за победу у првом кругу, већ да ће се у другом кругу суочити с кандидатом владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Драганом Приморцем којег је назвао "лажним као новчаница од 13 евра и досадним као пријатељска утакмица".
Политички аналитичар Жарко Пуховски слаже се да ће новог-старог председника Хрватска добити у другом кругу избора, 12. јануара, иако постоји "јако мала шанса" да избори буду решени већ ове недеље.
"Милановић и Приморац улазе у други круг и мислим да актуелни председник има довољну предност за победу", рекао је Пуховски за агенцију Бета.
Он је нагласио да су на хрватској политичкој сцени главни играчи Милановић и премијер и председник ХДЗ Андреј Пленковић, те да не зна колико је ХДЗ успео да увери своје бираче да гласају за Приморца, иначе бившег ХДЗ-овца који је у кампању кренуо као независни кандидат.
Пуховски је истакао да је предизборна кампања, која се у петак у поноћ завршава, била садржајно празна и да је било више десних кандидата који су се међусобно сукобљавали, док Милановић "игра као кандидат и левице и деснице".
У хрватској јавности Милановић (58) се у пет година председничког мандата учврстио на позицији најоштријег критичара владе премијера и председника ХДЗ Андреја Пленковића, а с оштром, понекад и врло грубом реториком наставио је и током ове кампање.
Актуелни председник, иза којег стоји СДП и група странака левог центра и центра, у кампањи је углавном прозивао Пленковића и ХДЗ за системску корупцију и угрожавање демократије, представљајући се као једина брана намери ХДЗ да овлада институцијама. Посебно је у том смислу критиковао постављање контроверзног Ивана Турудића за главног државног тужиоца почетком ове године, наводећи његову блискост с ХДЗ.
Милановић је на предизборном скупу у Загребу истакао важност лојалног односа са савезницима, али уз очување националних интереса, наглашавајући да је Хрватска део Запада. Он се, међутим, поново успротовио слању хрватских војника "у туђе сукобе", мислећи на рат у Украјини.
И док Милановић критикује Пленковића да беспоговорно слуша Брисел, премијер је више пута оптужио Милановића за кршење Устава и да је руски играч који својим потезима нарушава кредиблитет земље у ЕУ и НАТО.
И кандидат Драган Приморац (59), иза којег стоји ХДЗ и партнери с десна, у кампањи је понављао премијерове тврдње о Милановићу као руском играчу и истицао да ће, за разлику од њега, бити председник који уједињује и који је јасно западно орјентисан.
Приморац, бивши ХДЗ министар образовања у влади Иве Санадера, већ је био кандидат за председника 2009. када је искључен из ХДЗ пошто се самостално кандидовао на изборима иако је та странка имала свог службеног кандидата. Тада је освојио мање од шест одсто гласова.
Политички аналитичар Жарко Пуховски изјавио је за Бету да не мисли да је Милановић руски играч без обзира што критикује политику Брисела и има наглашене суверенистичке потезе, већ да жели да "новостечену полудесну позицију поткрепи тим понашањем".
"Он је западно орјентисан политичар, не и штребер, али од основних ствари неће одустати", оценио је аналитичар истичући да је уз зелено-леву странку Можемо, Милановић једини који разматра потребу хрватског признања Палестине.
На питање како то да ХДЗ, као најјача политичка странка у земљи, нема председничког кандидата из својих редова, већ је стала уз Приморца, Пуховски је одговорио да Пленковићу, који није изворни ХДЗ-овац, вероватно одговара да је Милановић председник јер кроз сукоб с њим јача своју позицију у странци.
На предстојећим изборима учествује укупно осам кандидата, а уз Милановића и Приморца, међу значајнијим су посланица зелено-леве платформе Можемо Ивана Кекин (40) и независна кандидаткиња и посланица Марија Селак Распудић (42), која је у Сабор ушла на листи десне странке Мост с којом се у међувремену разишла.
Иако Србија није била значајније заступљена тема у овој предизборној кампањи, током једине ТВ дебате одржане прошле седмице на ХРТ, кандидати су одговарали на питање треба ли блокирати пут Србије у ЕУ док не буду решена билатерална питања.
Кандидат владајућег ХДЗ рекао је да је Хрватска отворена према свим суседима када је реч о ЕУ, али да би условио улазак Србије отварањем архива ЈНА и доставом података о несталима у Вуковару.
Милановић је, с друге стране, нагласио да је Србија важан трговински партнер и да је однос и дијалог с том државом битан, као и да Србија мора сама да се одлучи и одреди.
Селак Распудић је одговорила да "с хушкачем из Глине нема преговора", док је Кекин казала да је у интересу Хрватске да на власти у Србији буде грађанска и демократска опција.
Последње истраживање јавног мнења агенције Промоција Плус од 19. до 23. децембра, на узорку од 1.000 испитаника, показало је да Милановић има подршку око 39,3 одсто испитаних, а Приморац 24,3 одсто. Селак Распудић је на око десет одсто, а Кекин на око осам одсто.
Од преосталих четворо кандидата, најбоље се котира кандидат Моста Миро Буљ који је на 3,8 одсто подршке испитаних.
Кандидаткиња странке Дом и национално окупљање (Домино) Бранка Лозо и независни кандидати Томислав Јоњић, обоје с десног политичког спектра, су на око два одсто, док је независни Нико Токић Картело на 0,6 одсто.
Неодлучних је готово десет одсто.
Према истом истраживању за РТЛ телевизију, у другом кругу побеђује Милановић с више од 54 одсто гласова, док Приморац осваја око 34 одсто.
Ово су осми председнички избори у Хрватској од стицања независности. Председник се бира на мандат од пет година и може бити изабран највише два пута.
Изборна тишина почиње у поноћ и трајаће до затварања биралишта у недељу у 19 часова када се очекују и први резултати излазних анкета.
(Бета, 27.12.2024)
