Al Džazira: Zašto je Rusija odbacila Trampov plan o primirju u Ukrajini

Rusija je odbacila plan koji je izneo tim novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa za okončanje rusko-ukrajinskog rata odlaganjem prijema Kijeva u NATO u zamenu za prekid vatre, javljaju ruski državni mediji. Sajt vesti Al Džazira piše da su Trampova pobeda na novembarskim predsedničkim izborima, njegova ponovljena kritika Ukrajine i Sjedinjenih Država jer finansiraju Kijev, kao i njegovo obećanje da će okončati rat u roku od jednog dana kada dođe na vlast, izazvali zabrinutost među saveznicima u NATO-u zbog kompromisa koje bi on mogao da zahteva od Ukrajine. Ali to što je Kremlj odbacio navodno ključni element predloga Trampovog tima za primirje, ukazuje na opravdanost upozorenja nekih analitičara da ne treba pretpostavljati da je Rusiji obećan kraj rata pod njenim uslovima. Tramp koji je pazio da ne otkrije mnogo o svom planu, tokom preizborne kampanje je obećao da će okončati rat u Ukrajini u roku od 24 sata, ali je 12. decembra rekao za nedeljnik Tajm da je "Bliski istok lakši problem za rešavanje nego ono što se dešava sa Rusijom i Ukrajinom". "Volstrit džornal" (VSJ) je 6. novembra objavio da Trampovi planovi za primirje u Ukrajini uključuju odlaganje prijema Kijeva u NATO za 20 godina. Trampov potpredsednik Džej Di Vens otkrio je u septembru u TV-intervjuu da će sadašnja linija fronta između Rusije i Ukrajine postati "demilitarizovana zona" da Rusija ne bi ponovo izvršila invaziju. Izveštaj VSJ kaže da bi ta demilitarizovana zona bila dugačka skoro 1.300 kilometara. Iako nije jasno ko bi nadgledao tu zonu, neimenovani član Trampovog tima je rekao da će kontrola biti "evropska". Vens je takođe sugerisao da bi, po planu, Ukrajina morala da ustupi deo svoje okupirane teritorije Rusiji, uključujući delove Luganska, Donjecka, Hersona i Zaporožja. Rusija je od 2014. zauzela oko 20 odsto ukrajinske teritorije. Tramp je 27. novembra imenovao penzionisanog generala Kita Keloga za svog specijalnog izaslanika za rat Rusije i Ukrajine. Kelog je u aprilu bio koautor strateškog dokumenta u kojem se sugeriše da bi SAD mogle da nastave da naoružavaju Ukrajinu, pod uslovom da Kijev pristane da učestvuje u mirovnim pregovorima sa Moskvom. Kelogov dokument je dodatno sugerisao da bi NATO mogao da obustavi prijem Ukrajine i da bi Rusiji moglo da bude ponuđeno olakšanje sankcija u zamenu za njeno učešće u mirovnim pregovorima. Ali, na svojoj godišnjoj konferenciji za novinare 26. decembra, ruski predsednik Vladimir Putin odbacio je ideju da bi odlaganje članstva Ukrajine u NATO-u bilo dovoljno za Moskvu. Putin je rekao da ne zna detalje Trampovog plana, a da je sadašnji predsednik SAD Džozef Bajden dao sličan predlog još 2021. godine: da se odloži prijem Ukrajine u NATO za 10 do 15 godina. "Gledano istorijski, kakva je razlika za nas – danas, sutra ili za 10 godina?" pitao je retorički Putin. U nedelju je ruska državna novinska agencija TASS citirala je ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova koji je zaoštrio Putinovo odbijanje nekih od Trampovih predloga za Ukrajinu. "Svakako nismo zadovoljni predlozima koje su dali predstavnici tima novoizabranog predsednika da se članstvo Ukrajine u NATO-u odloži za 20 godina i da se u Ukrajini rasporedi mirovni kontingent ’britanskih i evropskih snaga’ ", rekao je Lavrov za TASS. Lavrov je dodao da Rusija još nije dobila nikakve zvanične "signale" iz SAD o "ukrajinskom rešenju". Objasnio je da je do Trampove inauguracije u Vašingtonu 20. januara samo odlazeća Bajdenova administracija ovlašćena za saradnju sa Moskvom. U četvrtak je ruski predsednik rekao da je Moskva otvorena za mirovne pregovore sa Ukrajinom koji bi bili u Slovačkoj, pošto je u Kremlju ugostio slovačkog premijera Roberta Fica koji je skeptičan prema vojnoj podršci Evropske unije Ukrajini. {image2} O tome šta bi htela Rusija, Timoti Eš, saradnik na programu za Rusiju i Evroaziju u Čatam Hausu, londonskom trustu mozgova, rekao je da "Putin blefira, a želi dogovor". Eš je za Al Džaziru rekao da će Putin "igrati tvrdo uoči pregovora i odbijati sve", ali mu je "potreban dogovor jer ne može da izdrži dug rat s obzirom na ogromne žrtve". Ako bi Tramp ponudio Putinu sporazum po kojem Rusija može efikasno da zadrži ukrajinsku teritoriju koju sada kontroliše - kao što je Vens sugerisao - Moskva bi, rekao je Eš, to verovatno prihvatila. "Tramp je u jakoj poziciji, a Putin u slaboj", rekao je Eš, jer "Tramp može da izdrži dug rat pošto SAD pobeđuju ogromnom prodajom oružja s nula američkih žrtava. Nadajmo se da će Tramp to shvatiti". Tramp se sastao s predsednicima Ukrajine i Francuske, Volodimirom Zelenskim i Emanuelom Makronom 7. decembra u Parizu i rekao za Njujork post da Zelenski želi prekid vatre: "On želi da se pomiri. Nismo razgovarali o detaljima", dodao je on. Ukrajina je ranije istakla da svaki mirovni sporazum mora uključivati poništavanje ruske aneksije ukrajinske teritorije, uključujući Krim, anektiran 2014. godine. Međutim, u intervjuu za "Skaj njus" 29. novembra, Zelenski je promenio stav: "Ako želimo da zaustavimo vruću fazu rata, moramo da stavimo pod okrilje NATO-a teritoriju Ukrajine koju sada imamo pod kontrolom", rekao je on. "Moramo to da uradimo brzo. A onda (okupiranu) teritoriju Ukrajine može da vrati na diplomatski način", rekao je on. "To je veliki kompromis Zelenskog", rekao je tada Eš za Al Džaziru. Dok članice NATO-a uveravaju da je Ukrajina na "nepovratnom" putu ka pridruživanju Alijansi, one su oprezne da prihvate Ukrajinu dok je još u ratu s Rusijom jer Ugovor NATO-a sadrži klauzulu o međusobnoj odbrani, kojom se propisuje da se sve članice smatraju napadnutim ako je jedna članica napadnuta. Prijem Ukrajine u NATO bi zato implicirao da su sve članice NATO-a u ratu s Rusijom. S obzirom da Rusija odbacuje kompromis oko članstva u NATO koje Ukrajina dobija, ali dve decenije kasnije, nejasno je kako Kijev i Moskva mogu da se vrate za pregovarački sto. Članstvo u NATO-u je središnji deo onoga što Zelenski gura kao svoj mirovni plan. Ali, po Ešu, Zelenski bi možda bio spreman da napravi kompromis i oko članstva u NATO-u. Ono oko čega Zelenski ne bi napravio kompromis, rekao je Eš, jeste pitanje bezbednosti Ukrajine. "Ukrajina mora da bude uverena da po bilo kojem dogovoru Putin ne može ponovo da izvrši invaziju", rekao je Eš. "To znači ili bilateralne bezbednosne garancije sa Zapada ili čelilične garancije da će Ukrajini dati sve potrebno da se odbrani – kao Izrael ili Južna Koreja". U međuvremenu, usred otopljavanja između Putina i Fica u Moskvi prošle nedelje, Zelenski je udario na slovačku vladu. U subotu je optužio Fica da je otvorio "drugi energetski front" protiv Kijeva po naređenju Moskve. Ruski gas preko Ukrajine putuje u Slovačku, Moldaviju i Mađarsku prema ugovoru koji ističe krajem ove godine. Fico je, posle posete Putinu, rekao da će Slovačka razmotriti odmazdu Kijevu ako prekine transport gasa 1. januara 2025. godine.

(Beta, 30.12.2024)