Спајић: За српски језик као службени неопходна промена Устава, али приоритет је ступање у ЕУ

Премијер Милојко Спајић изјавио је да би уводјење српског језика као службеног у Црној Гори захтевала евентуалне измене Устава што не би могло да се догоди без најширег консензуса, али да је приоритет ступање у ЕУ.

Указао је да треба имати на уму резултате пописа становништва који "несумњиво пружају основ да се отворе оваква питања, чија решења морају тражити у широким консултацијама".

По резултатима пописа, у Црној Гори црногорским језиком говори 34,52 одсто становништва, српским 43,18 одсто, босанским 6,97 одсто, албанским језиком 5,25 одсто, руским језиком 2,4 одсто, српскохрватским – 2,08 одсто, а 1,7 одсто није желело да се изјасни.

Док просрпске партије у Црној Гори траже да српски језик буде службени, црногорски језик је службени од 2007. године, а у службеној употреби су и српски, босански, албански и хрватски. Ћирилица и латиница су равноправна писма.

"Ипак, морамо да будемо свесни да Црна Гора живи најважнији интеграциони моментум у својој историји и да ништа не смемо учинити приоритетнијим" од тога, казао је Спајић за Побједу.

Рекао је да је управо зато Влада понудила Платформу "Барометар 26" којом се сви релевантни друштвени актери који се залажу за ступање Црне Горе у ЕУ, позивају да допринесу затварању преговарачких поглавља до краја 2026. године што су подржали сви чиниоци парламентарне већине, констатовао је он.

Спајић је рекао да ће такозвана поларизујућа питања бити отворена у посебним радним групама и скупштинским одборима, уз глас експерата из академске заједнице, где би се тражили компромиси "свих идентитетских групација у Црној Гори".

(Бета, 31.12.2024)