Palalić: Papa Franja ne želi da prizna Kosovo kao nezavisno

Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica Jovan Palalić ocenio je da su danas prilike da papa dođe u Srbiju povoljnije nego ranije upravo zbog delovanja sadašnjeg – papa Franje, ukazujući da bi to imalo i širi odjek u hrišćanskom svetu, podeljenom na pravoslavni i katolički. "Srbija predstavlja zemlju - most između dva 'plućna krila' hrišćanstva, koja zbog svoje istorije, identiteta, nezavisne pozicije ali i značaja Srpske pravoslavne crkve (SPC) u pravoslavnom svetu, može imati važnu ulogu u građenju međuhrišćanskih veza i poverenja", rekao je Palalić u razgovoru za Betu. Podsetio je da su papa Jovan Pavle Drugi i papa Franja posećivali mnoge pravoslavne zemlje u regionu - kao što su Bugarska, Rumunija, Grčka, Severna Makedonija. Posetili su Bosnu i Hercegovinu, pa i udaljene - Gruziju i Jermeniju, ali nikada Srbiju i Crnu Goru. "Poseta pape Franje Srbiji bila bi poruka čitavom hrišćanstvu da vatikanska ekumenska politika dijaloga i susreta, koju papa promoviše već čitavu deceniju, daje svoje plodove i tamo gde su zbog istorijskih konflikata i nesporazuma takve posete do sada bile nemoguće", naveo je Palalić, govoreći o motivima papine namere da dođe u Srbiju. To bi bio, naglasio je Palalić, i "snažan signal Ruskoj pravoslavnoj crkvi, ka kojoj su u poslednje vreme usmerena mnoga vatikanska nastojanja za obnovom komunikacije prekinute ratom u Ukrajini, da je sazrelo vreme za ozbiljan i najvažniji dijalog u hrišćanskom svetu". Vidi se, ukazao je Palalić, povećani interes Vatikana za jačanje odnosa sa Srbijom i SPC, što potvrđuju dolasci njihovih visokih predstavnika u Beograd, kao i nedavni izbor nadbiskupa Ladislava Nemeta za prvog kardinala u istoriji Katoličke crkve u Srbiji, jer su do sada njeni predstavnici bili do nivoa nadbiskupa. Podsetio da je državni vrh više puta uputio poziv papi da poseti Srbiju, ali uz najveće uvažavanje stava SPC, kao i da Vatikan ima jasan stav da papa nikada u svojstvu državnika ne ide u posetu ukoliko se tome protivi pomesna Crkva, ili druge verske zajednice u toj državi. "Koliko mi je poznato, naša Crkva nikada nije izričito rekla da je protiv posete pape Srbiji, uz određene uslove. Čini mi se da je odlukama papa Franje pokazana spremnost da se izađe u susret nekim našim interesima, u meri u kojoj je to moguće za Vatikan. To čini prilike za posetu povoljnijim nego pre ovog pape", ocenio je Palalić, koji je i generalni sekretar Srpske narodne partije. "Prateći istorijske procese u Vatikanu, čini mi se da je papa Franja prvi papa koji do sada nije učinio ni jednu lošu stvar za Srbe, već neke ustupke zbog kojih mu mnogo zameraju Hrvati i Albanci na Kosovu", objasnio je Palalić, misleći na stav pape Franje o kanonizaciji nadbiskupa Alojzija Stepinca i kosovskom pitanju. Palaliću deluje da je to "najviše što je neki papa mogao da učini za interese jedne pravoslavne nacije, na uštrb druge katoličke, koja mu to danas veoma zamera". "Kao predstavnik državne institucije mogao bih da vidim mnoge prednosti za Srbiju i nacionalnu politiku od posete pape", naveo je Palalić, konstatujući da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić to sagledao u ovim složenim odnosima sa Zapadom kada je uputio poziv. {image2} Palalić je, govoreći iz ugla vernika, istakao da se eventualna poseta pape Srbiji najviše tiče SPC pa bi "konačan sud o potrebi takve posete za srpski narod i uslovima za njenu realizaciju morao uvek biti na patrijarhu kao njenom poglavaru i njenim najvažnijim telima - Sinodu i Saboru". Na pitanje o odnosu Vatikana prema kosovskom pitanju, Palalić je izneo da mu je iz visokih krugova Katoličke crkve rečeno da papa Franja ne želi da prizna Kosovo kao nezavisnu državu jer je njegova namera da doprinese miru a ne da stvara probleme u regionu. "Međutim, danas je to papa Franja, a budućnost ko zna šta nosi", naglasio je Palalić, kao i da su godinama visoki predstavnici zemalja koje su glavni sponzori za Kosovo kao nezavisno "najblaže rečeno sugerisali papi Benediktu i papi Franji da svoj stav promene“. Upozorio je da "Vatikan uvek računa sa realnošću", odnosno sa stvarnim stanjem na terenu, bez obzira na svoj zvanični stav, i da "deluje u više dimenzija". "U razgovoru sa jednim visokim predstavnikom Svete Stolice, na moje pitanje zbog čega je Vatikan pristao da 2024. godine takozvano Kosovo otvori Kancelariju za vezu kod njih, rečeno mi je da je za njih Kosovo realnost. U tom smislu treba gledati i njihovu odluku da pitanja od interesa za Vatikan na Kosovu pokriva nuncije iz Slovenije, a ne iz Srbije. To su jasne poruke, iako nemaju formalne diplomatske odnose sa Prištinom", ilustrovao je Palalić. Takođe i da "vrlo aktivno prisustvo Katoličke crkve na Kosovu ukazuje da je taj prostor za njih terra missionis", konstatujući da "mnogo mladih Albanaca žele da pređe u katoličanstvo, ali Vatikan je za sada rezervisan u vezi motiva ovog konvertitstva". "Iako se zvanični Vatikan ogradio od Kurtijevih necivilizacijskih odluka o pretvaranju pravoslavnih hramova u katoličke, nismo videli jasan stav njihovih predstavnika u našoj pokrajini. Pobornik sam stalnog dijaloga sa Vatikanom, upornog objašnjavanja i traženja tačaka zajedničkog interesa", naglasio je Palalić. Od izuzetne je važnosti činjenica globalni uticaj Vatikana, ali, skreće pažnju Palalić, i na pojedinačnom planu – prema mnogim za Srbiju važnim državama. "Uspostavljanje bližih odnosa, stalnih kontakata sa diplomatijom Vatikana i nekim veoma uticajnim kardinalima u svetskim centrima moći, otvara nove kanale za mogućnost da razjasnimo i predstavimo naše državne i nacionalne interese", nastavio je Palalić. Na pitanje kakva je uloga poslaničke Grupe prijateljstva koju predvodi u ovako složenim odnosima, Palić je objasnio da ove grupe nekad mogu da otvore prostor za dijalog o temama na slobodniji način, pomažući tako službenoj diplomatiji Srbije, istovremeno i da ta diplomatija neke aspekte saradnje sagleda sveobuhvatnije. Govoreći o nedavnoj poseti nadbiskupa Vićenca Palje Beogradu, koja je izmakla pažnji ovdašnje javnosti, Palalić je podsetio da je Palja, ispred humanitarne Zajednice Sant Eđidio, posredovao između Slobodana Miloševićem i Ibrahima Rugove sa namerom da se dođe do dogovora. Malo je poznato, otkrio je Palalić, da je nadbiskup Palja posredovao i u razgovorima sa patrijarhom Pavlom o eventualnoj poseti Pape Jovana Pavla Drugog Srbiji, za šta se tada veoma zalagao predsednik države Slobodan Milošević. Palalić, koji je učestvovao u nedavnom razgovoru nadbiskupa Palje sa patrijarhom Porfirijem, u Patrijaršiji, rekao je da "Palja uviđa da problemi u odnosima Srba i Albanaca potiču od Aljbina Kurtija i rukovodstva u Prištini". "Iskazujući veliko poštovanje prema patrijarhu Porfiriju i našoj Crkvi, kao veoma uglednoj u čitavom hrišćanskom svetu, nadbiskup Palja je izrazio spremnost, kao i u onim kriznim vremenima devedesetih, da pomogne svojim kontaktima i uticajem kako bi naša Crkva i naš narod na Kosovu živeli slobodno i u miru", objasnio je Palalić, ističući da organizacija koju predvodi Palja ima veliki uticaj na međunarodnom nivou. Nadbiskup Palja je, inače, u saopštenju SPC o nedavnim razgovorima u Patrijaršiji naveden samo kao predsednik Papske komisije za život (otuda i njegova knjiga "Algoritam života - etika i veštačka inteligencija"). Iz ovdašnjeg sedišta Katoličke crkve medijima je rečeno da se taj nezvanični papin diplomata za važne misije u svetu sreo u Beogradu i sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, ali iz njegovog kabineta o tome javnost nisu informisali. Na pitanje kakav je utisak stekao u Vatikanu i iz kontakata sa visokim ličnostima iz vrha Katoličke crkve, Palalić je naveo da tamo ništa nije brzopleto, površno, bez stila, i da sve što se napiše ili kaže ostaje u arhivama koje datiraju od vremena Svetog Petra. "Vidi se postojanje snažne vere da se nepokolebljivom ali strpljivom, upornom borbom za interese Katoličke crkve brani hrišćanski pogled na čoveka i njegovu misiju na zemlji. Poseban utisak na mene su ostavljali razgovori sa državnim sekretarom Vatikana kardinalom Pjetrom Parolinom, kroz čiju se ličnost diplomate - askete pokazuje vatikanska dvojaka crkveno-svetovna priroda", ispričao je Palalić.

(Beta, 02.01.2025)