I životinjske vrste međusobno razmenjuju poklone

Pokloni uglavnom nisu korisni i razmenjuju se iz interesa, odnosno zbog sticanja prilike za parenje, ali to ne sprečava životinje da ih uporno razmenjuju.

Muve-škorpije (Mecoptera), na primer, međusobno razmenjuju kuglice pljuvačke, što mužjaci šalju ženkama kao poziv na parenje.

Ovakva vrsta poklona "za zavođenje" primećena je kod različitih vrsta puževa, kišnih glista i lignji. Ptice takođe uživaju u davanju poklona - mužjaci određene vrste svračaka (Laniidae) nabijaju mala stvorenja na trnje i grančice kako bi impresionirali prijatelje, pre nego što ih ponude ženkama, kao poklone tokom udvaranja.

Ovaj običaj je, ipak, najrasprostranjeniji među insektima.

Mužjaci jedne vrste moljaca (Zygaena filipendulae) svojim partnerkama preko izlučevina poklanjaju cijanid, prenosi BBC.

Jedna vrsta pauka (Pisaura mirabilis), s druge strane, potencijalnom partneru umotava poklone u svilu kako bi delovali privlačnije, a pokloni su nekada i lažni, kada se u omotu ne nalazi ništa.

Poznato je da i drugi insekti ponekad pokušavaju da "uštede" na poklonima.

Neki insekti, s druge strane, dopuštaju ženkama i da im uz poklon fizički naude, kao krajnji čin samopožrtvovanja.

Ipak, određene životinjske vrste daju poklone altruistički, samo kako bi zadovoljile njegovog primaoca.

Na primer, delfini ljudima često daju hranu, poput tune i hobotnica.

Takođe, određena istraživanja su pokazala da vrane ljudima koji su im u prošlosti oko nečega pomogli daju razne poklone.

Evroazijske šojke (Garrulus glandarius), koje spadaju u porodicu vrana, takođe izgleda daju poklone svojim partnerima altruistički, iz radosti darivanja.

Mužjaci posmatraju šta ženke za koje su zainteresovani vole da jedu da bi im, u skladu sa onim što su videli, pronašli i ponudili istu ili drugačiju hranu.

Ovakva vrsta darivanja je uobičajena i kod bonoboa, vrste šimpanze koja deli gotovo 99 odsto svog DNK sa ljudima.

Oni, baš kao i ljudi, ponekad daju poklone strancima kako bi iskazali gostoprimstvo.

Bonoboi neretko dele hranu sa drugim bonoboima koji nisu član njihove grupe, čak i po cenu da se odreknu svoje hrane, kako bi mogli da komuniciraju sa nekim novim.

Iz ovoga se postavlja pitanje zašto životinje jedne drugima uopšte poklanjaju stvari, na šta je najuobičajeniji odgovor da se time poboljšava reproduktivna sposobnost, i mužjaka i ženki, ali i da određene vrste prosto uživaju u činu darivanja.

Sa nekim vrstama, osnovni nagon koji stoji iza davanja poklona je verovatno isti kao i kod ljudi – da se poboljšaju društvene veze sa onima koji su nam najbliži.