“Postoje neki drugi svetovi, za nas bi bili rajski vrtovi…”
Rešetka pre 1 dan
Prošle godine u ovo vreme odradio sam dva meni najteža intervjua u životu. Do danas ni jedan ni drugi nisu emitovani bilo gde, niti će, jer je jedan od sagovornika ipak izrazio želju da ne želi da to baš svi gledaju. Iako znam da su baš svi koji su imali prilike da pogledaju sirovu verziju oba razgovora plakali, možda je taj moj sagovornik u pravu. Ne zaslužuju baš svi da se pred njima ogolimo.
A ogolili su se. Pričali su o tome zašto su otišli iz ove zemlje. I jedan i drugi porodični ljudi. Sa malom decom. I jedan i drugi moji najbolji prijatelji. Poslednjih par godina viđamo se uglavnom u vreme praznika. I koliko god to, bar na trenutak, oživi neka srećna vremena, iznova tupo boli, svake godine. A onda me pre par dana pita ona (jedna od njih) kako sam se osećao kada su oni otišli. Objašnjavam plastično: “Kao da mi je neko odstranio jedan deo tela, pa
