Proterivanje migranata udvostručeno u Rusiji 2024. godine
Ruske vlasti saopštile su danas da su proterale više od 80.000 migranata 2024. godine, dvostruko više nego 2023. godine, u uslovima strože migrantske politike posle napada u blizini Moskve prošlog marta.
"Više od 80.000 migranata i lica bez državljanstva proterano je iz Rusije po sudskom nalogu", prenela je državna agencija TASS, pozivajući se pravosuđe.
Dodaje se da je 2023. proterano 44.200 ljudi.
Nacionalnost proteranih, kojima je generalno zabranjen ulazak na rusku teritoriju pet godina, nije precizirana.
Međutim, velika većina migranata u Rusiju dolazi iz bivših sovjetskih republika centralne Azije, sa stotinama hiljada ljudi iz Kirgizije, Uzbekistana i Tadžikistana koji putuju svake godine da bi pronašli posao.
Posle napada na koncertnu dvoranu Krokus u predgrađu Moskve, kada je više od 140 ljudi ubijeno u napadu za koji je odgovornost preuzela Islamska država, uhapšeni su osumnjičeni iz Tadžikistana. Tada su policijske racije protiv migranata znatno pojačane.
Nekoliko ruskih zvaničnika dalo je potom antimigrantske izjave. Bivši predsednik Dmitrij Medvedev kritikovao je stvaranje "etničkih enklava", dok je nekoliko poslanika predložilo proterivanje migranata koji ne govore ruski.
Sredinom septembra, predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin najavio je razmatranje 34 zakona za pooštravanje migracione politike, uključujući zabranu spajanja porodica, listu zabranjenih profesija i uvođenje "poreza za migrante".
Rusiji su, međutim, potrebni radnici, zbog decenija demografske krize, kao i muškarci za borbu u Ukrajini, a posedovanje ruskog državljanstva je olakšalo privlačenje migranata.
Migranti su sada u obavezi, prema zakonu koji je potpisao predsednik Vladimir Putin, da se registruju u vojsci ili rizikuju da izgube ruske pasoše i budu proterani.
Oko 10.000 takvih naturalizovanih Rusa pridružilo se ruskim snagama na frontu, prema podacima ruskih vlasti.
(Beta, 08.01.2025)
