„Одговор“ Алексе Шантића Милошу Вучевићу: „И крв што капа са душманских рука…“

Има занимљивих песама. Најиндикативнијом ми се учинила „Моја отаџбина“, па је преносим у целости: Не плачем само с болом свога срца Рад’ земље ове убоге и голе; Мене све ране мога рода боле, И моја душа с њим пати и грца. Овдје у болу срца истрзана Ја носим клетве свих патња и мука, И крв што капа са душманских рука, То је крв моја из мојијех рана. У мени цвиле душе милиона; Мој сваки уздах, свака суза бона Њиховим болом вапије и иште… И свуда гдје је српска