Zoran Milanović ubedljivo do drugog predsedničkog mandata u Hrvatskoj

Tek što su zatvorena birališta u Hrvatskoj, u štabu Zorana Milanovića, aktuelnog predsednika, počelo je slavlje.

Zvanični izborni organ potvrdio je ubedljivu pobedu Milanovića u drugom krugu predsedničkih izbora nad kandidatom Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Draganom Primorcem sa razlikom od gotovo 50 odsto.

„Zoki, Zoki", odzvanjalo je u prepunom izbornom štabu Milanovića u Tvornici u Zagrebu kada se novi-stari predsednik Hrvatske pojavio na bini.

„Ovo je za mene veliki dan, ovu pobedu doživljavam kao priznanje i odobravanje mog rada.

„Ovo je plebiscitarna poruka hrvatskog naroda svima onima koji bi trebalo da čuju i molim da je čuju", rekao je Milanović koji će i u narednih pet godina biti šef najmlađe članice Evropske unije.

Kao i posle prvog kruga izbora 29. decembra kada mu je malo nedostajalo za pobedu, Milanović je i sada poručio da pruža ruku vladi koju vodi HDZ, iako između njega i premijera Andreja Plenkovića postoje velika neslaganja.

Plenkovićeva čestika Milanoviću je izostala, baš kao i čestitka njegovog protivkandidata na izborima Dragana Primorca.

Milanović je postao treći predsednik sa uzastopnim mandatom - prethodno je to uspelo Franju Tuđmanu, prvom predsedniku i Stjepanu Mesiću.

Prema preliminarnim rezultatima Državne izborne komisije na osnovu blizu 100 odsto obrađenih biračkih mesta, Milanović, kandidat Socijaldemokratske partije, osvojio je 74,66 odsto glasova (ili 1.114.383), a Primorac 25,34 odsto glasova (378.172).

Optimizam posle prvog kruga kada je Milanoviću nedostajalo manje od dva procenta da osvoji drugi predsednički mandat dostigao je vrhunac nedugo posle objavljivanja izlaznih anketa agencije Ipsos za drugi krug koji su ukazivali da je ostvario ubedljiv trijumf.

„Dobro vam veče, pozdravite predsednika", izgovorila je voditeljka tokom tonske probe u izbornom štabu Milanovića u Tvornici u Zagrebu, a onda se na velikom ekranu pojavila brojka 77,6 odsto, što su svi okupljeni pozdravili aplauzom i uzvicima: „Zoki, Zoki".

Čim su objavljeni rezultati izlaznih anketa, Milanović se oglasio na Fejsbuk stranici, napisavši: „Hvala!".

• Predsednički izbori u Hrvatskoj: Milanoviću malo nedostajalo za pobedu, drugi krug izbora 12. januara
• Šta za ispražnjenu Slavoniju znače predsednički izbori u Hrvatskoj
• Političko nasleđe dosadašnjih hrvatskih predsednika

'Moj program je da se držim Ustava'

U pobedničkom govoru, Milanović je poručio da će se držati Ustava.

„To je moj program. Tražim ne ovlašćenja, jer se ovde ne radi o tome nego o dužnostima.

„Moja dužnost je da budem ravnopravan u pitanjima spoljne politike, jer tako nalaže ustav. To nalaže i sazivanje Saveta za nacionalnu sigurnost. Ja ću biti vrhovni zapovednik u pitanjima odbrane i bezbednosti, ne ravnopravan, nego prvi u rangu, jer tako kaže Ustav", rekao je.

Ovo su bili treći izbori u Hrvatskoj u manje od godinu dana, posle parlamentarnih i izbora za Evropski parlament.

Na parlamentarnim izborima aprila 2024. godine, HDZ je ostao najjača stranka - mada je morao da pravi koaliciju da bi formirao vladu - ali je sada teško potučen ili kako hrvatski mediji opisuju 'pometen' na predsedničkim izborima.

Dok sam se tiskala u prepunom štabu Zorana Milanovića, primetila sam ženu sa velikim srcem oko vrata i na njemu ispisanim: 'Zoki, ti samo ti'.

„Zoran je Zoran. Inteligentan, pametan, jedinstven Sve ga to odvaja od ostalih", rekla mi je Višnja Skreblin.

Jadranka Kosor, bivša premijerka Hrvatske, izjavila je da je Milanović ostvario istorijski rezultat.

Ovakav legitimitet nema nitko od političara u Hrvatskoj kroz istoriju, pa ni danas; ni pojedinac ni vlada jer se vlada bira u Saboru voljom većine koja se sklepa zbrda-zdola, pa i tako da neki političari prevare njihove birače, i priklone se onom ko je dobio najviše", rekla je Kosor za N1.

Milanović je ubedljivo je pobedio i u prvom krugu predsedničkih izbora 29. decembra, ali mu je malo nedostajalo da dobije potrebnu natpolovičnu većinu.

U drugom krugu je bio veliki favorit da i u narednih pet godina bude šef najmlađe članice Evropske unije, iako mu je Primorac pretio da će mu pokazati zube i pomrsiti račune.

A Primorčev šef, premijer Andrej Plenković je samo devet minuta po zatvaranju birališta, na društvenoj mreži Iks objavio komentar, ali ne o izborima, nego o američkim sankcijama ruskom naftnom sektoru.

Pravo glasa imalo je više od 3,7 miliona ljudi, a do poslednjeg preseka oko 16.30 sati, glasalo je 1.154.438 ljudi ili tek nešto manje od 35 odsto.

Na jednom biračkom mestu u Rijeci dogodio se tragičan slučaj kada je stariji muškarac glasao, a potom preminuo.

Najmanje biračko mesto bilo je je u Pleterničkim Mihaljevcima u Slavoniji gde je registrovano ukupno devet glasača.

U prvom krugu je glasalo dvoje, a danas do 12 sati nije izašao nijedan birač, preneo je portal Index.hr.

HDZ: 'Očekivali smo bolji rezultat'

Dok se u izbornom štabu Milanovića slavilo, u HDZ-u smrknuta lica.

Jedan od retkih nasmejanih bio je kandidat na izborima - Dragan Primorac.

Poput Milanovića, i Primorac je na Fejsbuk stranici objavio poruku 'Hvala', a potom je indirektno priznao poraz u govoru u izbornom štabu, bez čestitke Milanoviću.

Zahvalio se svima koji su glasali za njega, HDZ-u, premijeru Plenkoviću, kao i Hrvatima u Bosni i Hercegovini.

„Hvala Hrvatima izvan granica naše domovine, Hrvatima u BiH, hvala vam na ljubavi, mi smo jedan narod, ponosan narod i niko nas neće moći podeliti, bez obzira na njihove želje.

„Svojim programom sam hteo da pošaljem poruku da Hrvatska može i zaslužuje bolje. Neki građani su ignorisali izbore, nisu birali program i viziju, hvala i njima", rekao je kandidat HDZ-a.

Za razliku od Primorca, potpredsednik strane Branko Bačić kaže da su očekivali mnogo bolji rezultat.

„Očigledno je da kandidati koji su bili u prvom krugu, odnosno njihovi birači, nisu podržali Dragana Primorca, već u najvećoj meri Zorana Milanovića i to se odrazilo na rezultate", ocenio je.

Najavio je da će stranka napraviti analizu te rekao da se i danas pokazala „ona davno izrečena sintagma da građani ne žele sva jaja u istu košaru".

„To se i ovog puta potvrdilo", objasnivši da nikada nijedna politička stranka koja je vodila vladu u vreme predsedničkih izbora te izbore nije dobila.

„Rezultat nije dobar, ali mi idemo dalje i pripremamo se za lokalne izbore", dodao je.

Plenković je čestitao Primorcu na angažmanu i svemu što je učinio u kampanji, uprkos „zahtevnim okolnostima".

„Primao je napade s desna i s leva", rekao je Plenković.

Dodao je i da je HDZ „primio k znanju rezultat izbora", poručio je.

Milanovićev put od gubitnika do pobednika

Kada je Zoran Milanović 2015. i 2016. godine dvaput uzastopno izgubio na parlamentarnim izborima predvodeći Socijaldemokratsku partiju (SDP), moglo se pomisliti da je njegova politička karijera - zauvek okončana.

Nekadašnji premijer formalno je uveo zemlju u Evropsku uniju, a potom politički potonuo u moru spornih odluka, ali i političkih poruka kako na domaćem, tako i na regionalnom planu.

Međutim, vratio se na velika vrata na političku scenu 2019. godine, pobedivši na predsedničkim izborima tadašnju kandidatkinju HDZ-a Kolindu Grabar Kitarović.

O tome je BBC tada napisao tekst: Šta je vratilo Zorana Milanovića na vlast.

Njegov prvi predsednički mandat obeležile su stalne svađe i neslaganja sa premijerom Andrejem Plenkovićem iz HDZ-a, koji su često jedan drugog nazivali raznim imenima o čemu više možete da pročitate ovde.

Ko je Zoran Milanović

Rođen je 30. oktobra 1966. godine u Zagrebu;

Diplomirao je pravo i krajem devedesetih počeo da radi u Ministarstvu spoljnih poslova, da bi kasnije bio i savetnik ministra spoljnih poslova;

Predsednik SDP-a postaje 2007, posle smrti Ivice Račana, bivšeg hrvatskog premijera i osnivača partije;

Na izborima 2011, predvodio je Kukuriku koaliciju, u okviru koje su bile četiri partije levog centra, kada postaje premijer;

Posle poraza od HDZ-a na izborima 2016, najavio je povlačenje iz politike, kada je kratko radio i kao savetnik albanskog premijera Edija Rame;

Ipak, tri godine kasnije, kao kandidat SDP-a, na predsedničkim izborima pobeđuje Kolindu Grabar Kitarović i postaje predsednik Hrvatske.

Izborna procedura

Pravo glasa imalo 3.769.598 birača.

Više od 6.600 njih glasalo je u inostranstvu, u 38 država.

Teritorija Republike Hrvatske, među kojima su i biračka mesta van njenih granica su jedna izborna jedinica.

Izborni dan prolazi bez većih nepravilnosti, ali je bilo nekoliko prijava da se staračkim domovima utiče na volju birača, saopštilo je nezavisno udruženje građana koje prati izborni proces, Gong.

Osmi put od uvođenja višestranačja 1990, u Hrvatskoj se održavaju izbori za predsednika države.

Predsednički mandat traje pet godina.

Njegova ovlašćenja nisu velika, ali mu je funkcija simbolički važna.

On predstavlja zemlju u inostranstvu, vrhovni je komandant Oružanih snaga, raspisuje izbore za Hrvatski sabor i referendume i izvršnu vlast deli sa vladom.

Baš zbog tih suženih ovlašćenja 21-godišnja Iva Buginić ne veruje da će ovi izbori imati nekog uticaja, ali je ipak izašla da glasa.

„To mi je dužnost, smatram da je bitno iskoristiti biračko pravo, ali su parlamentarni izbori značajniji.

„Nema predsednik toliko uticaja da bi došlo do nekih korenitih promena", kaže ova Zagrepčanka za BBC na srpskom.

Zbog toga se, utisak joj je, malo govorilo o njima prethodnih meseci.

Dosadašnji predsednici Hrvatske

U prvom krugu predsedničkih izbora 29. decembra izlaznost je bila 46,03 odsto prema podacima Državne izborne komisije (DIP).

Zoran Milanović, aktuelni predsednik Hrvatske, koga podržavaju Socijaldemokratska partija (SDP) i partneri, osvojio je tada 49,09 odsto glasova, a drugoplasirani Dragan Primorac 19,35 odsto glasova.

Milanović je pobedio u svim hrvatskim županijama i u 20 najvećih gradova, dok je kandidat HDZ-a pobedio samo u inostranstvu, pokazuju rezulati Državne izborne komisije (DIP).

Jedino njihovo sučeljavanje, održano 7. januara, obeležila je burna rasprava, praćena razmenom teških reči i uvreda.

Milanović je pozvao birače „da spreče ono što se mora sprečiti" i da se „neće predavati", a Primorac je „poručio da će ujediniti Hrvatsku".

Hrvatska, jedna od šest nekadašnjih jugoslovenskih republika, nezavisnost je stekla pre više od tri decenije.

Članica je NATO saveza od 2009, a četiri godine kasnije ušla je i u Evropsku uniju (EU).

Do sada je imala pet predsednika, među njima i jednu ženu:

• FranjoTuđman (1992 - 1999)
• Stjepan Mesić (2000 - 2010)
• Ivo Josipović (2010 - 2015)
• Kolinda Grabar-Kitarović (2015 - 2020)
• Zoran Milanović (2020 - 2024)

O njihovom političkom nasleđu čitajte ovde.

• Ko su kandidati za predsednika Hrvatske i šta su rekli o Srbiji
• Izbori u Hrvatskoj: HDZ ostala najjača stranka, novi problemi za predsednika Milanovića
• Kako su dva susedna sela na severu Hrvatske postala bastioni večitih političkih rivala
• Izbori u Hrvatskoj: Tradicionalni rivali u klinču, a odluka možda u rukama trećeg
• „Kremljenko“ protiv „Udbašenka“: Hrvatski izbori u senci sukoba premijera i predsednika

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.12.2025)