Шта победа Зорана Милановића значи за Хрватску

Убедљива победа Зорана Милановића на председничким изборима отворила је ново поглавље политичког живота у Хрватској и неизвесност у будућим, ионако већ напетим односима са владом коју предводи Хрватска демократска заједница (ХДЗ).

Милановићева кампања била је усмерена управо на жестоку критику владе, указивао је на корупцију, а током првог мандата није се либио и да поткачи Европску унију, у коју је управо он увео Хрватску 2013. године као премијер.

Главног политичког ривала, председника Владе Андреја Пленковића, који је својевремено био посланик Европског парламента, називао је „бриселским чиновником&qуот;.

Из владе је добијао епитете да је „проруски човек&qуот; и „евроскептик&qуот;, а таквим га сматрају и у појединим западним круговима.

Ипак, са око 730.000 гласова више од противкандидата Драгана Приморца из ХДЗ-а, бирачи су показали да председничку улогу, иако је по Уставу више симболична, схватају као кључ за спречавање једне странке да држи све полуге власти, а ХДЗ је деценијама најмоћнија.

„Неће он нас извући из Европске уније, иако је некад оштар на речима, али он добро зна шта ради и паметно ради за нас&qуот;, каже пензионерка Жељка Шубин из Дубровника за ББЦ на српском.

Тријумф Милановића, политички аналитичар Драган Багић оцењује као велики успех јер је, упркос ниској излазности (најмањој у последњих 25 година), добио више гласова него пре пет година.

„То је редак случај у Хрватској, што значи да није само задржао, већ је и придобио нове бираче&qуот;, говори Багић за ББЦ на српском.

Сматра да се однос снага на терену неће много променити, јер ће Милановић и Пленковић остати кључне политичке фигуре, мада председнику иде у прилог овакав резултат на семафору после директних избора.

„Само се клатно политичког легитимитета сада померило ка Милановићу и он ће бити у прилици да диктира смер тих процеса, барем у оном делу где мора да сарађује са премијером&qуот;, објашњава аналитичар из Хрватске.

Избори су одржани у тренутку када се држава чланица Европске уније и НАТО-а од 3,8 милиона људи бори са инфлацијом, корупцијским скандалима и недостатком радне снаге, пише агенција Асошијејтед прес.

• Зоран Милановић убедљиво до другог председничког мандата у Хрватској
• Шта за испражњену Славонију значе председнички избори у Хрватској

Међутим, пише АП, он је најпопуларнији политичар у Хрватској, а понекад га упоређују са новоизабраним председником Сједињених Америчких Држава (САД) Доналдом Трампом због борбеног стила комуникације с политичким противницима.

Милановиц́ (58) осудио је руску инвазију на Украјину, али је такође критиковао војну подршку Запада Кијеву.

Противи се и идеји да хрватски војници помажу у обуци украјинских трупа у Немачкој.

„Одбрана демократије није да свакоме ко не мисли као ви кажете да је 'руски играч'&qуот;, рекао је Милановиц́ новинарима у недељу.

Такав стил комуникације је „у ствари тоталитаран&qуот;, додао је он.

Према прелиминарним резултатима Државне изборне комисије (ДИП) , Милановић је победио у свим жупанијама и Граду Загребу, док је кандидат ХДЗ-а, као и у првом кругу, највише гласова добио само у иностранству.

Људи су изабрали Милановића да би се одржала равнотежа моћи у држави, владу води ХДЗ, а председник да буде из опозиције, објашњава Анкица Мамић, стручњакиња за комуникације.

„Милановић је све време прозивао Приморца, називајући га Пленковићем човеком и читава кампања је била усмерна на то да не сме да се да Пленковићу апсолутна власт, а Хрвати не воле да су им сва јаја у истој корпи.

„Зато су се, између осталог, гласачи и окренули Милановићу, а не што су били пресрећни и презадовољним његовим мандатом&qуот;, додаје за ББЦ на српском.

Други разлог велике разлике у гласовима аналитичар Багић приписује лошој мобилизацији ХДЗ-а унутар њиховог гласачког тела.

„Сама перцепција Драгана Приморца као кандидата је била лоша&qуот;, оцењује он.

Пружена рука Милановића влади, без честитке Пленковића

После затварања биралишта, када су резултати били већ познати, Пленковић је у изјави за медије из изборног штаба Приморца рекао да је „теза о кошарици с јајима дебилна&qуот;, што за њега није уобичајен речник.

Ни Пленковић, а ни Драган Приморац нису честитали победу новом-старом шефу државе.

„Честитам хрватској демократији&qуот;, рекао је Приморац после релативно дугачког постизборног говора са мало јасних политичких порука.

Недуго потом, уз овације „Зоки, Зоки&qуот; и громки аплауз, у друштву супруге, Милановић се озарен обратио присталицама у препуној Творници у Загребу.

„Ово је за мене велики дан, ову победу доживљавам као признање и одобравање мог рада и акт поверања&qуот;, изјавио је у изборној ноћи.

Као и после првог круга избора, у којем је замало добио потребну натполовичну већину, Милановић је поновио да пружа руку влади, иако између њега и Пленковића има великог неслагања.

„Влада је најодговорнија у овој држави и молим је да чује, то су јој поручили грађани, ово није подршка мени - нико нема подршку 75 одсто бирача, то је само данас и у овом тренутку.

„Држаћу се Устава, моја дужност је да будем равноправан у питањима спољне политике, а то налаже сарадњу и сазивање Савета за националну безбедност, које се већ три године не сазива, али не мојом вољом&qуот;, поручио је нови-стари председник који се током говора у шали једном и поклонио окупљенима.

Захвалио се свима који су га подржали, као и гласачима ХДЗ-а, што је поздрављено аплаузом.

Председничка овлашћења су релативно уска, али је функција симболички важна, јер представља земљу у иностранству, врховни је командант Оружаних снага, расписује изборе за Хрватски сабор и референдуме и извршну власт дели са владом.

Вишегодишњи сукоб Милановића и Пленковића кулминирао је 2024. председниковим изненадним расписивањем парламентарних избора и најавом да ће се кандидовати за премијера Хрватске, што му је Уставни суд забранио.

Њихова нетрпељивост је „нашкодила репутацији државе, јер се више није гледало на земљу где се договором и разговором могу решити ствари&qуот;, указује Анкица Мамић.

„Тај однос треба да се редифинише или ће држава и даље трпети штету.

„Пленковићу ће сада бити тешко да избегне барем покушај разговара&qуот;, додаје, подсећајући да Устав Хрватске обавезује премијера на сарадњу са председником.

Лични сукоби премијера и председника ће се наставити, а на то би додатно могла да утиче најава владе о промени Закона о одбрани, сматра Вишеслав Раос, професор Факултета политичких наука у Загребу.

„Влада на неки начин жели заобилазним путем да спречи Милановића да им се меша у намере, попут враћања војног рока.

„Председник по Уставу мора да потпише закон, а може и да га пошаље Уставном суду на потврду, што никада није чинио до сада, а уз ову огромну победу, Милановић нема никакву мотивацију за било каквом сарадњом иако је пружио руку помирења&qуот;, додаје Раос.

Иако хрватски медији пишу да је премијер Пленковић овим резултатима поражен и потучен, комуниколошкиња Мамић сматра да му Милановићева победа неће значајно уздрмати владајућу коалицију која располаже државним новцем.

„Пленковић је остварио уверљиву победу на парламентарним изборима.

„Премијер је политички и објективно јача улога - то је права функција моћи у Хрватској&qуот;, објашњава комуниколошкиња из Загреба.

Подсећа да је добро прихваћен у Европи и да многи становници Хрватске и даље мисле да је он најбољи избор за премијера.

Шта кажу грађани?

Загрепчанин Стјепан Букал каже да без ЕУ Хрватска не може да живи, а да Милановић „све ради супротно, свађа нас са светом&qуот;.

„Он само то и уме - да се свађа, ништа не зна да ради, па није ништа урадио за нас ни када је био премијер.

„Да немамо Пленковића ми бисмо били последња нула. Он је признат у свету, сарађује са Европском унијом и обезбеђује нам помоћ&qуот;, каже он.

Жељка Субин из Дубровника каже да у Милановићу препознаје упорност коју је видела у првом председнику државе Фрањи Туђману.

„Туђман је тако успео да нам донесе независност, а Милановић има ту црту&qуот;, додаје Шубин.

Милановићев слоган под којим је наступао био је управо „Председник за председника&qуот;, исти који је Туђман користио 1997. године.

Говорио је и да су „Туђман и Тито најбоље што су Хрвати имали&qуот;.

Али неки млади становници Хрватске су изразили фрустрацију због недостатка расправе међу политичким лидерима о питањима која их занимају, као што су становање или животни стандард студената.

„Чујемо их (политичаре) како причају углавном о старим, рециклираним темама. Оно што је важно младим људима не пада им на памет&qуот;, рекла је студенткиња Ивана Вучковиц́ за агенцију Франс прес.

Нетипична обраћања и контроверзни поступци

Милановићев први мандат није обележио само сукоб са Пленковићем, већ и његов сликовит, често нетипичан језик за политичаре и контроверзни поступци за представника лево оријентисане странке, као што је СДП.

То му је вероватно помогло и овог пута.

„Милановић је успео да привуче и бирачко тело које није лево оријентисано, продајући им причу која је суверенистичка, али се показало да људи то желе&qуот;, каже Вишеслав Раос, професор Факултета политичких наука из Загреба.

У говорима често критикује Европску унију, као, например, непосредно после победе, изјавивши да Унија „у много чему није демократска и није модерна Европа у којој жели да ради и живи, али да ће учинити све да то промени&qуот;.

„Милановић није евроскептичан, само је увидео да многи становници имају такав сентимент и схватио је да може да игра на ту карту, како би их привукао.

„А пошто се Пленковић сматра човеком ЕУ, Милановић нужно мора да гради критику због тога&qуот;, објашњава Раос.

Милановић је јавно осудио „За дом спремни&qуот; као нацистички поздрав, али се на мети критика нашао када је вратио одликовања осуђеним ратним злочинцима, попут Бранимира Главаша, осуђеног за злочине против цивила у Осијеку 1991.

Политички противници оптужују га да је проруски оријентисан, јер се противи слању хрватских војника на украјински фронт.

Од када је проглашена независност Косова без сагласности Србије, коју је и Хрватска признала, „било је питање када ће Руси или неко трећи учинити исто&qуот;, рекао је годину дана пошто је Москва покренула инвазију на Кијев 24. фебруара 2022.

Упркос критикама о слању војника у Украјину, каже да би ухапсио Владимира Путина, руског председника, уколико дође у Хрватску.

„Он није ни проруски човек, сутра да се Пленковић састане са Путином, Милановић ће отићи у Кијев да подржи Владимира Зеленског, председника Украјине&qуот;, каже професор из Загреба.

Међу замеркама на његов рад су и критике да је просрпски оријентисан и да има присан однос са Милорадом Додиком, председником Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине (БиХ).

Ипак, у данима око годишњице страдања српске породице Зец у Загребу 1991. изјавио да је убиство брачног пара и детета „кукавичко, али да Хрватска с тим нема ништа&qуот;, као и да су преживели добили одштету, „па шта још треба&qуот;.

Недавно је на питање да ли би позвао Александра Вучића у званичну посету или би се одазвао позиву за долазак у Београд, Милановић је одговорио да „познаје председника Србије лично, али да му се на неки начин не може помоћи и да је у Хрватској непожељан&qуот;, као и да треба да се одлучи да ли му је партнер Русија или Европска унија.

Међу реткима је на хрватској политичкој сцени који заговара и признање Палестине, посебно у светлу рата у Гази који траје дуже од годину дана.

Локални избори: Ветар у леђа СДП-у

Становници Хрватске су за годину дана три пута излазили на биралишта.

На парламентарним, одржаним у априлу 2024, убедљиво је победио ХДЗ, а у јуну су бирали представнике државе у Европском парламенту.

У мају 2025. године их чекају и локални избори, а победа Милановића даће ветар у леђа СДП-у и мањим странкама које су га подржавале, сматра Анкица Мамић.

„Сигурна сам да ће он то врло добро искористити, да ће бити на терену и подржавати их да би остварио и конкретну политичку моћ - погураће СДП&qуот;, каже она.

Да ће позиција СДП-а на предстојећим изборима на локалу бити лакша сагласан је и политиколог Багић, али указује да јој то не гарантује нужно и победу.

„Почетна позиција странака левог спектра биће повољнија, али ће пресудити квалитет кандидата, кампање и програми за решавање проблема појединих локалних средина.

„ХДЗ ће морати да уложи много више напора како би понудио квалитетније кандидате и ублажио резултате ових избора&qуот;, закључује.

Ко је Зоран Милановић

• Рођен је 30. октобра 1966. године у Загребу
• Дипломирао је право и крајем 1990-их почео да ради у Министарству спољних послова, да би касније био и саветник шефа хрватске дипломатије
• Учествовао је у мировним мисијама ОЕБС-а у Азербејџану 1994, а од 1996. до 1999. био је саветник у хрватској мисији при Европској унији и НАТО у Бриселу
• Председник СДП-а постаје 2007, после смрти Ивице Рачана, бившег хрватског премијера и оснивача партије
• Четири године касније предводио је Кукурику коалицију, у оквиру које су биле четири партије левог центра, када постаје премијер
• Он је фомрално и увео земљу у Европску унију 2013. године
• После пораза од ХДЗ-а на изборима 2016, најавио је повлачење из политике, када је кратко радио и као саветник албанског премијера Едија Раме
• Ипак, три године касније, као кандидат СДП-а, на председничким изборима побеђује Колинду Грабар Китаровић (ХДЗ) и постаје председник Хрватске 2020.

• Шта је вратило Зорана Милановића на власт у Хрватској
• „Кремљенко“ против „Удбашенка“: Хрватски избори у сенци сукоба премијера и председника
• Како ће исход избора у Хрватској утицати на живот људи
• Политичко наслеђе досадашњих хрватских председника
• Ко су кандидати за председника Хрватске и шта су рекли о Србији

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.13.2025)