Još jednom o veličanstvenom protestu u subotu u Kragujevcu: Prsti su mrzli, ali retko ko je odustajao da osvetljava tminu koja se nadvila nad svima nama
Glas Šumadije pre 2 sata | Jovanka Nikolić
Čuo se tek poneki kašalj, plač deteta, šuštanje jakni ili cviljenje pasa.
Nešto dalje čuo se žubor Lepenice i promuklo zvono Stare crkve. Prošao je voz, tiho klaparajući, kao roditelj koji ne želi da probudi dete. Prvi put sam u centru grada čuo prelet visokoletnog aviona, koji se sakrio u oblacima. Toliko je bilo tiho. Zujanje drona poput dosadnog komarca u letnjoj noći, remetilo je muk, ali noć nije bila letnja i topla, već hladna i zimska. Na hiljade svetala mobilnih telefona bilo je uprto u nebo. Prsti su mrzli, ali retko ko je
