„То је катастрофа": Пацијенти о могућем пресељењу дијализних центара на периферију Београда

Јелена Лазаревић већ близу 16 година иде на дијализу.

Три пута седмично проводи између четири и пет сати у Клиничком центру Србије у Београду, прикачена на машину која чисти њено тело од токсина и вишка течности.

Најаву здравствених званичника да ће ускоро можда морати на дијализу да иде на периферију града, у Батајницу, описује једном речи - катастрофа.

„Када смо то чули, ми (пацијенти на дијализи) смо се згрозили&qуот;, каже 40-годишња уметница из Београда за ББЦ на српском.

Долазак до Батајнице ће јој, као и већини оних којима је дијализа потребна а њих је око 1.000 у Београду, одузети бар још сат времена, баш као и повратак кући после процедуре.

А градски превоз до овог насеља, удаљеног 23 километара од центра Београда, није баш поуздан.

• Хоће ли нова ковид болница у Београду растеретити здравствени систем
• Србија каска у ширењу мреже давалаца органа
• „Жута сам и сви то виде&qуот;: Зашто су у Србији стале трансплантације органа

Некадашња ковид болница у Батајници, изграђена током пандемије вируса корона 2020. године, требало би да постане центар за дијализу и палијативну негу, најавио је крајем октобра 2024. министар здравља Златибор Лончар.

Иако је од ове, последње у низу најава о пренамени болнице, прошло више месеци, још није познато када ће болница заиста добити нову намену.

Незадовољни плановима измештања центара за дијализу, пацијенти су предали петицију Министарству здравља, позивајући на поновно промишљање ове одлуке, за коју кажу да би им додатно отежала живот и лечење.

Живот условљен апаратом

И Јелена Кнежевић на дијализу иде три пута седмично.

Људи се после терапије често не осећају добро, мука им је и то је још један разлог зашто би премештање центра за дијализу било лоше, каже ова 40-годишњакиња.

„Кажу да ће тамо бити и палијативна нега, замислите да неко донесе вирус у центар, пола пацијената би било болесно, јер ми имамо слаб имуни систем&qуот;, брине она.

Светлана Кнежевић, која годинама такође три пута седмично иде на дијализу у Универзитетском Клиничком центру Србије у Београду, оцењује да се ради о условљавању.

„Ако је нечији живот, као нама, условљен апаратом, и онда вас још неко условљава да морате да идете на дијализу 30 километара у оба смера, то нам само додатно отежава, уместо да нам олакшају да терапија буде ближе&qуот;, каже.

Најава без много детаља

Пацијенти још не знају када ће кренути на дијализу у нови центар.

„У току је детаљна санација објекта, а по њеном окончању почеће постепено усељаване болнице&qуот;, навели су из Министарства здравља у писаном одговору за ББЦ.

У изградњу и опремање болнице уложено је око 20 милиона евра, а њен капацитет био је 200 јединица интензивне неге и око 800 места полуинтензивне неге.

Последњи ковид пацијент отпуштен је из болнице у јуну 2023.

Говорило се о отварању палијативног центра, пресељењу Клинике за инфективне и тропске болести, и коначно, о пренамени у центар за дијализу.

Имовинско-правна питања су решена крајем октобра 2024, када је власништво земљишта пребачено са Војске Србије на Министарство здравља, рекао је Мирослав Ђерлек, државни секретар у Министарству здравља, за РТС.

Простор ће се адаптирати и у почетку ће бити „80 лежајева, а биће повећани и до 210 места&qуот;, рекао је тада Ђерлек.

На питања ББЦ новинарке Министарству здравља када ће радови бити завршени, који центри ће бити премештени, када ће први пацијенти почети да иду на лечење и по ком распореду, одговори нису стигли до објављивања текста.

Неизвесност

У Србији тренутно има 67 дијализних центара и у њима терапију добија више од 4.000 људи.

Само у Београду, у девет центара, више од 1.000 пацијената иде на дијализу, подаци су Института за јавно здравље Др 'Милан Јовановић Батут'.

Ивана Јовић из Удружења пацијената Донорство је херојство снажно се залаже за преиспитивање одлуке о пресељењу дијализних центара.

Представници овог удружења су у новембру 2024. разговарали су са министром здравља .

Тада је прецизирано да ће бити премештени дијализни центри из Универзитетског клиничког центра Србије, Клиничко-болничког центра Драгиша Мишовић, Клиничко-болничког центра и Градске болница Звездара, каже Јовић.

Међутим, записник са тог састанка није стигао.

„Нама су потребне званичне информације и званична одлука - информација где ћеш ићи на дијализу буквално је као информација где живиш&qуот;, каже Јовић за ББЦ на српском.

Иако она више не мора на дијализу јер је имала трансплантацију бубрега, Јовић каже да пацијент „мора да зна и буде укључен, да се макар тражи твоје мишљење о томе.&qуот;

„У овом тренутку над главама пацијената неизвесност виси као мач, јер ти буквално кројиш дан у односу на дијализу.

„Замислите да се догоди да вам само кажу - е од сутра дијализа у Батајници&qуот;, упозорава Јовић.

Погледајте видео: Живот на дијализи

„Остаћу без посла&qуот;

Светлана Кнежевић још није добила нови бубрег, и зато страхује од премештања центра за дијализу.

„То би било и потпуно искључење те групе људи из живота. Некоме може да падне на памет да нас пошаље у Крагујевац на дијализу.

„Шта ћеш ти да кажеш - нећу да идем. Не можеш то да кажеш, јер те тај апарат одржава у животу&qуот;, каже Кнежевић за ББЦ на српском.

Пацијенти из четири центра у Београду, њих више од 500, потписали су петицију којом се противе премештању центара и предали је Министарству здравља средином децембра 2024.

На списку је и Светланин потпис.

Она већ 11 година иде на дијализу.

Запослена је и два дана седмично излази раније с посла како би стигла на дијализу у Клинички центар Србије, пошто се термини терапије и њено радно време преклапају.

У договору с послодавцем, уторком и четвртком, радни дан јој траје сат времена краће.

„Уколико бих ишла у Батајницу, вероватно бих остала без посла&qуот;, каже Кнежевић.

Бави се финансијама и неке пословне обавезе не може да одложи за сутра, а одлазак у Батајницу на дијализу би однео скоро цео радни дан.

„Ко ће да ме запосли да два дана у недељи радим од 9 до 10? Апсолутно нико. У том случају немам опцију да радим.

„Има пацијената који иду понедељком, средом и петком на дијализу и раде. Њима би било још драматичније&qуот;, указује Кнежевић.

Превоз пацијената би требало да буде организован санитетским возилима, у којима може да буде шесторо људи, речено им је из Министарства.

„Један комби би ишао од куће до куће и скупљао пацијенте и после их враћао&qуот;, каже Јелена Лазаревић.

„Док покупимо једног, другог, трећег, четвртог, петог, шестог, знате колико то времена одузима у Београду - два сата до Батајнице, па још четири или пет сати на дијализи, па још ко зна колико времена у повратку по гужви&qуот;, рачуна огорчено.

Додатни проблем је што би им одласком у Батајницу други здравствени центри били много даље, у случају компликација, указују пацијенти.

„Нама је потребна близина Ургентног центра, хитне помоћи и других медицинских стручњака, кардиолога, васкуларног хирурга, нефролошко одељење, где у случају били каквих проблема, треба да се реагује брзо и помоћ укаже што пре.

„Ако сам у Батајници, док стигнем до прве градске болнице или неке друге која има нефрологију, мени живот може и да нестане у секунди. То је директно угрожавање здравља&qуот;, закључује Светлана Кнежевић.

• Корона вирус: Отворена нова ковид болница у Батајници
• Она је сазнала ко је била жена од које је добила срце
• „Отац ми је дао бубрег и спасао ми живот“

Шта је дијализа?

Дијализа је поступак уклањања отпадних елемената и вишка течности из крви када бубрези престану да раде правилно.

Често предвиђа преусмеравање крви у машину за чишћење.

Бубрези филтрирају крв, уклањајући штетне отпадне производе и вишак течности, претварајући их у урин који се избацује из тела.

Ако бубрези не раде како треба, на пример, због узнапредовале хроничне болести тог органа, они можда неће моћи правилно да очисте крв.

Отпадни производи и течност могу да се нагомилају до опасних нивоа у телу.

Ако се не лечи, може се појавити низ непријатних симптома и на крају, довести до смрти.

Извор: Британска Национална здравствена служба

Ковид болнице у Србији и нове намене

Током пандемије вируса корона 2020. године изграђене су три ковид болнице - у Београду, Крушевцу и Новом Саду.

Током 2023. све три су престале с радом, а последња је у међувремену добила нову намену и постала центар за дијализу за пацијенте из Новог Сада.

Милица Домазет из Новог Сада је од пресељења дијализног центра до трансплантације тамо обављала третман.

„Сам амбијент и апарати у Клиничком центру где смо раније обављали третмане, били су доста стари. Мени тај апарат није одговарао.

„Промењена је апаратура и преласком у нову болницу све се доста поправило&qуот;, каже Домазет за ББЦ на српском.

За разлику од Београда, Нови Сад има мање пацијената, а и болница је много ближе центру града, око седам километара, објашњава.

Судбина ковид болнице у Крушевцу још није позната.

Погледајте видео: Зашто се Лидија сваке године захваљује девојци коју не познаје

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.14.2025)