Карантин у Вухану: 'Не знамо истину, не под овим режимом'

„Пандемија је на људе оставила секундарну трауму, али она је невидљива&qуот;, каже 34-годишња социјална радница и активисткиња Гуо Ђинг.

„То ме много фрустрира&qуот;.

Дана 23. јануара 2020. године, Вухан је постао први град у свету у коме је уведен карантин због ковида-19.

Око 11 милиона становника кинеске метрополе, међу којима и Гуо, били су заробљени у кућама.

Она је сведочила масовним затварањима фирми, патњи становништва и распрострањеној злоупотреби власти.

„О томе се никад није разговарало после карантина…&qуот;, каже она.

Карантин у Вухану, који је трајао 76 дана, означио је почетак закључавања у свету због пандемије.

За младе људе који су га доживели, био је то догађај који се и даље одражава на њихове животе.

„Пет година је кратко у историјском смислу, али веома значајно за младе&qуот;, каже професор Дали Јанг са Универзитета у Чикагу, у Сједињеним Државама (САД).

„Како је Вухан био место где је избила пандемија, многи становници и даље имају страхове што је последицу свега што су преживели&qуот;.

• Хумани метапнеумовирус: Треба ли свет да буде забринут
• Кинески научници објавили дугоочекиване податке о ковиду
• У Кини јавно срамотили људи који су кршили ковид мере

Неочекивана олуја

Све је почело пред крај 2019. године, када је здравствена комисија Вухана саопштила да је забележено 27 случајева инфекције непознатим вирусом.

Упркос све већем броју доказа о преносу вируса међу људима и препуним болницама, локалне власти су тврдиле да ситуација може да се „смири и да је под контролом&qуот;, а чак је организована и велику прославу за 10.000 породица.

Званична порука да ће се ситуација смирити само је била маска за растућу опасност.

Када је Гуо Ђинг видела да су лекови против грипа нестали са полица, није се много забринула.

„Нисам мислила да ц́е се ствари додатно погоршати&qуот;, каже она.

Двадесетчетворогодишњи Чеснат (није његово право име) испричао је за ББЦ кинески сервис како је и поред гласина о карантину наставио уобичајене припреме за Лунарну нову годину.

„Чуо сам приче да ће закључати град, али ипак сам отишао на ручак са пријатељима.

„Нисмо мислили да је то нешто озбиљно.

„Моја мајка је умало отишла на пијацу Хуанан да купи морску храну, али јој је таксиста рекао да се тамо дешава нешто сумњиво, па је променила план&qуот;.

Здравствени званичници су открили да су се први случајеви појавили на пијаци морских плодова Хуанан, где су се дивље животиње наводно продавале за исхрану.

А онда у 2:30 по локалном времену, 23. јануара 2020. године (17:30 по средњоевропском времену 22. јануара), само два дана пре Лунарне нове године, Пекинг је изненада наредио потпуну изолацију Вухана.

У наредна три месеца у граду је пријављено близу 3.900 смртних случајева, мада многи верују да је стваран број био прилично већи.

Тристан Лиу, 33-годишња Тајванка која је радила у Вухану, сведочила је људским губицима.

„Крематоријуми су били претрпани, а није било ни кола хитне помоћи.

„Тела преминулих лежала су данима у кућама.

„Када би коначно неко дошао да их преузме, нико из породице није могао да прати посмртне остатке до крематоријума&qуот;.

Многи су умирали сами.

Како се криза продубљивала, Лиу се суочила и са личном дилемом.

Када је Влада Тајвана организовала летове за евакуацију, она није могла да поведе њену партнерку из континенталне Кине, јер у то време тајвански закон о истополним браковима није важио за држављане Кине.

„Нисам могла да оставим моју девојку&qуот;, рекла је Лиу за ББЦ кинески сервис.

Њихова ситуација постајала је све тежа.

Званичници су запечатили њихов стан и поставили аларм на улазна врата.

Касније је улаз у зграду затворен металним плочама и остављен је само мали отвор за доставу хране.

Време проведено у таквом затвореном простору оставило је последице.

Када је протест у оближњој заједници постао насилан, Јанг, девојка Лиу, очајнички је желела да макар види шта се дешава напољу, после дуге изолације.

Покушала је да се провуче кроз отвор за доставу хране и том приликом је зарадила озбиљну посекотину на чланку.

„Отишле смо у болницу, али нико није имао времена да је прегледа&qуот;, каже Лиу.

„Зато смо рану превиле саме&qуот;.

'Без трунке људскости'

Строге мере које су уведене подстакле су многа питања о политици и људским правима.

Чеснат, који је раније користио ВПН (виртуелна приватна мрежа) само ради забаве, почео је да открива бројне доказе о злоупотребама службених лица.

„Неки државни службеници понашали су се као гангстери&qуот;, тврди он, описујући како су поједини упадали у домове, тукли старије становнике и онемогућавали испоруке хране.

„Људи који подржавају власт то правдају заштитом јавног здравља, али ја ту не видим ни трунку хуманости&qуот;.

Ускраћивање права људима посебно је дошло до изражаја у трагичном случају доктора Лија Венлијанга, првог лекара који је покушао да упозори колеге на вирус сличан САРС-у крајем 2019. године.

Др Ли је био оптужен да „шири лажне коментаре&qуот;.

Касније је преминуо од вируса у 34. години, а његова смрт је освестила људе.

„Сећам се да сам осећао и бес и тугу&qуот;, прича Чеснат.

„Он је показао професионалну одговорност, али га нису саслушали, чак је због тога и кажњен.

„То је надобудна бирократија и то ме је баш разбеснело&qуот;.

Док је Чеснатов бес куљао, Сунг Нинг (није његово право име), радник у ИТ сектору у 30-им годинама, каже за ББЦ да га то није изненадило.

„Мислио сам да ће се управо то десити у том тренутку у Кини.

„То је нормално у Кини. Они пре свега покушавају да контролишу јавно мњење&qуот;.

Последња објава доктора Лија

„Мислим да је за кинеску владу, карантин у овом граду био експеримент како да успоставе јачу контролу.

„То је вероватно још више застрашујуће&qуот;, каже Гуо Ђинг.

Упркос надзору, Гуо Ђинг је пронашла начине да се одупре - организовала је видео-позиве са пријатељима и кампању против насиља у породици током карантина, због чега ју је касније, како каже, „малтретирала полиција&qуот;, али не жели да открива појединости.

„Карантин сам по себи ми није нанео штету, али злоупотреба власти јесте&qуот;.

Дуготрајни утицај

Карантин у Вухану укинут је 8. априла 2020. године, али је тај модел касније примењен широм Кине, која је скоро три године спроводила строгу „нулту ковид политику&qуот;.

„Нико од нас није могао да замисли да ће се све толико одужити&qуот;, каже Тристан Лиу.

„Били смо у шоку&qуот;.

Од строгих мера се одустало услед масовних протеста „белих папира&qуот; широм земље крајем 2022. године.

Названи по празним папирима који су симболизовали цензуру, протести су покренути након пожару у аутономној области Синђјангу, на северозападу Кине, у ком је било жртава, а многи су за њихову смрт кривили рестриктивне мере против корона вируса.

Иако је Пекинг тврдио да „ставља народ на прво место&qуот;, ове мере су оставиле дубоке последице на читаву генерацију кинеске омладине.

Неки, попут сабораца Гуо Ђинг, напустили су земљу због, како кажу, „непрестаног малтретирања полиције&qуот;.

Други се остали у земљи ,али се суочавају са новим изазовима, као што су отпуштања са послу и рекордна незапослености младих забележена у 2023. години.

„Све је сада јефтиније, али нико не троши&qуот;, каже Чеснат.

„Нешто се суштински променило и не можемо да се вратимо на старо&qуот;.

Професор Дали Јанг са Универзитета у Чикагу верује да је корона вирус оставио дуготрајне последице на „ковид генерацију&qуот;.

Дуготрајна изолација одразила се и на социјалне вештине и шансе за запошљавање, па се много дипломаца окренуло другим пословима, као што је таксирање.

„Не ради се само о проналаску посла, већ о могућим последицама на цео живот.

„Не граде професионалне вештине и њихове каријере ће стагнирати. На крају, то може да утиче на крупне животне одлуке - од брака до планирања породице&qуот;, каже Дали Јанг.

Пет година касније, професор Јанг истиче да је транспарентност нужна за превазилажење колективне трауме, али додаје да Пекинг систематски гуши сваки разговор о дешавањима у Вухану.

Светска здравствена организација (СЗО) и даље захтева од Кине да пружи информације о пореклу вируса.

Кина тврди да је поделила све „у најкраћем могућем року&qуот; и одбацује наводе о „политичкој манипулацији&qуот;.

Напори да се контролише наратив настављају се унутар граница Кине.

Новинарка Џанг Џан осуђена је на четири године затвора због тога што је документовала епидемију у Вухану.

Филм о карантину, редитеља Лоуа Јеа је забрањен у континенталној Кини, а расправе на друштвеним мрежама су цензурисане.

„Власт је постала софистициранија у гушењу другачијег мишљења&qуот;, оцењује Чеснат.

„А људи су отупели на друштвену неправду&qуот;.

Сунг Нинг сматра да је затварање спречило потпуни колапс болница, али је и даље огорчен због прикривања раних информација.

Као и многи други, престао је да очекује одговоре:

„Овде не знамо истину, не под овом влашћу.

„ [Власт] сматра да људи не заслужују да знају истину&qуот;.

• Порука из лабораторије у Вухану: Немамо шта да кријемо
• Ковид-19 није биолошко оружје, а како је настао можда никад нећемо сазнати - амерички обавештајци
• Како вируси могу да побегну из лабораторија?

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.24.2025)