Преживели логора Аушвиц у центру свечаности поводом 80. годишњице његовог ослобођења
Око 50 преживелих из логора Аушвиц-Биркенауа окупиц́е се у понедељак на месту некадашњег немачког нацистичког логора, како би обележили 80. годишњицу његовог ослобођења у последњим месецима Другог светског рата.
Преживели ц́е учествовати у званичној церемонији, заједно са неколико десетина државних лидера, међу којима су британски краљ Чарлс Трећи (Цхарлес), француски председник Емануел Макрон (Еммануел Мацрон), немачки канцелар и председник Олаф Шолц (Сцхолз) и Франк-Валтер Штајнмајер (Франк-Валтер Стеинмеиер).
Церемонија, која ц́е почети у понедељак у 15.00, окупиц́е 54 међународне делегације.
"Ове године у центру пажње су преживели и њихове поруке", рекао је за Франс прес портпарол музеја Аушвиц Павел Савицки и додао да ове године неће бити говора политичара.
Савицки је рекао да би ово могао да буде последњи велики јубиларни скуп са великом групом преживелих.
"Сви знамо да за десет година, за 90. годишњицу, више нец́е бити могуц́е имати тако велику групу", додао је Савицки.
Аушвиц-Биркенау је постао симбол геноцида који је нацистичка Немачка извршила над шест милиона европских Јевреја, од којих је милион умрло на том месту, између 1940. и 1945. године, заједно са више од 100.000 особа које нису биле јеврејског порекла.
Логор је основан 1940. године у касарни у Освјећиму, у окупираној јужној Пољској, чије су име нацисти германизовали у Аушвиц. Првих 728 пољских политичких затвореника стигло је тамо 14. јуна те године.
Тачно 17. јануара 1945, суочени са напредовањем совјетских снага, нацисти су приморали 60.000 изнемоглих затвореника да марширају према западу и то је касније названо "Маршом смрти".
Од 21. до 26. јануара Немци су дигли у ваздух гасне коморе и крематоријуме у Биркенауу и повукли се.
Совјетске снаге су стигле у логор 27. јануара и затекле 7.000 преживелих.
Дан ослобођења логора Уједињене нације су прогласиле Даном сец́ања на Холокауст.
Све до инвазије на Украјину 2022. године руска делегација је редовно присуствовала свечаностима поводом годишњице, али већ три године није позивана. Ту одлуку је Москва оштро критиковала.
Полемику су изазвале и гласине о могуц́ем учешц́у израелског премијера Бењамина Нетањахуа на церемонији.
Прошле године је Међународни кривични суд издао налог за хапшење Нетањахуа због сумње да је починио злочине против човечности и ратне злочине у рату у Појасу Газе.
На захтев пољског председника Анџеја Дуде, пољска влада је прошлог месеца потврдила да нец́е ухапсити Нетањахуа ако посети Аушвиц, иако изгледа да израелски премијер нема намеру да то учини.
Израел ц́е представљати министар образовања Јоав Киш.
(Бета, 25.01.2025)
