Preživeli logora Aušvic u centru svečanosti povodom 80. godišnjice njegovog oslobođenja
Oko 50 preživelih iz logora Aušvic-Birkenaua okupiće se u ponedeljak na mestu nekadašnjeg nemačkog nacističkog logora, kako bi obeležili 80. godišnjicu njegovog oslobođenja u poslednjim mesecima Drugog svetskog rata.
Preživeli će učestvovati u zvaničnoj ceremoniji, zajedno sa nekoliko desetina državnih lidera, među kojima su britanski kralj Čarls Treći (Charles), francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), nemački kancelar i predsednik Olaf Šolc (Scholz) i Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier).
Ceremonija, koja će početi u ponedeljak u 15.00, okupiće 54 međunarodne delegacije.
"Ove godine u centru pažnje su preživeli i njihove poruke", rekao je za Frans pres portparol muzeja Aušvic Pavel Savicki i dodao da ove godine neće biti govora političara.
Savicki je rekao da bi ovo mogao da bude poslednji veliki jubilarni skup sa velikom grupom preživelih.
"Svi znamo da za deset godina, za 90. godišnjicu, više neće biti moguće imati tako veliku grupu", dodao je Savicki.
Aušvic-Birkenau je postao simbol genocida koji je nacistička Nemačka izvršila nad šest miliona evropskih Jevreja, od kojih je milion umrlo na tom mestu, između 1940. i 1945. godine, zajedno sa više od 100.000 osoba koje nisu bile jevrejskog porekla.
Logor je osnovan 1940. godine u kasarni u Osvjećimu, u okupiranoj južnoj Poljskoj, čije su ime nacisti germanizovali u Aušvic. Prvih 728 poljskih političkih zatvorenika stiglo je tamo 14. juna te godine.
Tačno 17. januara 1945, suočeni sa napredovanjem sovjetskih snaga, nacisti su primorali 60.000 iznemoglih zatvorenika da marširaju prema zapadu i to je kasnije nazvano "Maršom smrti".
Od 21. do 26. januara Nemci su digli u vazduh gasne komore i krematorijume u Birkenauu i povukli se.
Sovjetske snage su stigle u logor 27. januara i zatekle 7.000 preživelih.
Dan oslobođenja logora Ujedinjene nacije su proglasile Danom sećanja na Holokaust.
Sve do invazije na Ukrajinu 2022. godine ruska delegacija je redovno prisustvovala svečanostima povodom godišnjice, ali već tri godine nije pozivana. Tu odluku je Moskva oštro kritikovala.
Polemiku su izazvale i glasine o mogućem učešću izraelskog premijera Benjamina Netanjahua na ceremoniji.
Prošle godine je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Netanjahua zbog sumnje da je počinio zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u ratu u Pojasu Gaze.
Na zahtev poljskog predsednika Andžeja Dude, poljska vlada je prošlog meseca potvrdila da neće uhapsiti Netanjahua ako poseti Aušvic, iako izgleda da izraelski premijer nema nameru da to učini.
Izrael će predstavljati ministar obrazovanja Joav Kiš.
(Beta, 25.01.2025)
