У Белорусији сутра избори на којима ће Лукашенко продужити вишедеценијску владавину

Дугогодишњи белоруски лидер Александар Лукашенко сутра ће на председничким изборима обезбедити седми мандат шефа државе, будући да су његови највећи ривали или у затвору или у егзилу.

На претходним председничким изборима, у августу 2020. године, Лукашенко је, према званичним резултатима, освојио 80 одсто гласова, што је подстакло тврдње о изборној превари и вишемесечне протесте на које је власт одговорила оштрим обрачуном са хиљадама неистомишљеника.

Како би смањио ризик од избијања нових немира, 70-годишњи Лукашенко је померио термин овогодишњих избора - са топлог августа на ледени јануар, када масовни протести нису изгледни због лоших временских прилика.

Лукашенко, коме мандат истиче крајем септембра, има само симболичне противнике на сутрашњим изборима, за разлику од гласања 2020. године, јер изборна комисија овај пут није одобрила кандидатуре опозиционих политичара.

Активиста групе бораца за људска права Весна (Пролеће) Павел Сапелка указао је да политичари, који су некада били противкандидати Лукашенку, "сада буквално труну у затвору" у тешким условима и да са њима нико није имао контакт дуже од годину дана.

Опозициона лидерка у егзилу Светлана Тихановска, Лукашенков главни ривал на изборима 2020. године, навела је да су избори у Белорусији "фарса" и позвала Белорусе да гласају против свих кандидата.

Њен супруг, активиста Сергеј Тихановски покушао је да се кандидује за председника пре четири године, али је ухапшен и до данас је у затвору.

Лукашенко, бивши директор државне фарме, постао је председник државе 1994. године, на таласу гнева јавности због наглог пада животног стандарда после хаотичних и болних реформи током преласка са социјалистичке на тржишну привреду.

Лукашенка су током првог мандата називали "последњим диктатором Европе", а он је оправдао тај надимак оштрим обрачуном са неистомишљеницима и продужавањем владавине путем избора које Запад описује као неслободне и непоштене.

Изборе 2020. године, на којима је Лукашенко обезбедио шести мандат, намештеним сматрају многи и у земљи и у иностранству. Избори су довели до вишемесечних масовних протеста, највећих до сада у Белорусији.

На те протесте власти су одговориле свеобухватном репресијом - ухапсиле су више од 65.000 људи, претукле хиљаде, и забраниле рад стотинама независних медија и невладиних организација, због чега су западне земље Минску увеле санкције.

Водеће опозиционе личности данас су или у затвору или су побегле из земље. Активисти за људска права наводе да у Белорусији има око 1.300 политичких затвореника, укључујући добитника Нобелове награде за мир Алеша Бељацког, оснивача групе Весна.

Лукашенко је недавно помиловао више од 250 особа за које су борци за људска права тврдили да су политички затвореници.

Међутим, помиловања долазе у јеку појачане репресије чији је циљ искорењивање свих преосталих знакова неслагања са властима. Стотине су ухапшене у рацијама упереним на рођаке и пријатеље политичких затвореника. Ухапшени су и чланови онлајн група које су покренули станари стамбених зграда у више градова.

Током тродеценијске владавине, Лукашенко се ослањао на субвенције и политичку подршку Русије, којој је дозволио да користи белоруску територију за инвазију на Украјину 2022. године, а касније је пристао и да прими део руског тактичког нуклеарног оружја.

Док се годинама цењкао са Кремљом око додатних субвенција, Лукашенко је повремено покушавао да умири Запад ублажавањем репресије. Такав флерт са Западом је окончан када је иницирао насилно сузбијање протеста после избора 2020. године.

Са руским лидером Владимиром Путином, са којим је блиско повезан, Лукашенко је у децембру 2024. потписао споразум којим је Белорусија добила безбедносне гаранције, укључујући могућу употребу руског нуклеарног оружја.

Тај пакт је потписан после ревизије руске нуклеарне доктрине, која је први пут ставила Белорусију под руски нуклеарни кишобран, у јеку тензија са Западом због рата у Украјини.

Лукашенко наводи да се у Белорусији налази више десетина комада руског тактичког нуклеарног оружја, чије размештање проширује способност Русије да гађа циљеве у Украјини и у чланицама НАТО-а у Европи.

Он не крије дивљење према некадашњем Совјетском Савезу, вратио је контроле совјетског типа над економијом, обесхрабрио је употребу белоруског језика у корист руског и инсистирао је на замени црвено-беле националне заставе оном коју је Белорусија користила док је била једна од 15 совјетских република.

Водећа белоруска безбедносна агенција задржала је озлоглашено име КГБ из совјетског периода, а Белорусија је једина земља у Европи са смртном казном, која се извршава хицем у потиљак.

(Бета, 25.01.2025)