'Филм се треба бавити садашњошћу, чак и кад се бави прошлошћу': Небојша Слијепчевић

Дилема човека који види насиље и одлучује да ли да избегне опасност ако пред њим затвори очи, тема је коју је Небојша Слијепчевић дуго желео да ослика на великом екрану.

Када је жељу остварио, „Човјеку који није могао шутјети&qуот; донела је номинацију за Оскара у категорији кратког играног филма.

Прва номинација у историји Хрватске прича је о пензионисаном официру Југословенске народне армије Томи Бузову, који се успротивио одвођењу муслимана из воза у малом босанском месту Штрпци ратне 1993. године, и то платио животом.

„Његова дилема није ни хрватска, ни српска, ни бошњачка, него људска&qуот;, објашњава Слијепчевић у разговору који водимо у ишчекивању објаве номинација за Оскара.

Када је тог фебруара сео у воз 671 из Београда за Бар, Бузов је хтео да посети сина који је служио војску у Подгорици.

Двадесет путника никада није стигло на одредиште, а чланови паравојне формације „Осветници&qуот; осуђеника за ратне злочине Милана Лукића, тек након две деценије наћи ће се на оптуженичким клупама за отмицу и убиство цивила из воза.

„Филм се базира на стварном догађају, али се бави универзалним, и препознаје се у Лос Анђелесу, Пекингу, Београду, Загребу&qуот;, каже Слијепчевић за ББЦ на српском.

„Бузов је бранио човјека који је сједио до њега. Утолико се не уклапа ни у један националистички наратив и самим тим му нитко нема подићи споменик, осим сусједа или невладине организације.&qуот;

Чини му се важним да ода таквим људима признање, и зато је филм прича „о нашим друштвима и о томе ко су нам хероји&qуот;.

„На примјер, Срби и Хрвати имају много више ситуација гдје политика потенцира разлике, а игнорира се оно што можемо прихватити као заједничко добро.

„Томо Бузов је то - једно заједничко добро. Човјек из Каштела, који је живио у Београду и који нас приближава&qуот;, говори.

О херојству

Тих 15 минута колико је трајала отмица, када војници заустављају воз, проверавају имена на личним картама и изводе невине цивиле напоље, филм прати кроз однос два путника у купеу – уплашеног момка без докумената ког игра Силвио Мумелаш и Горана Богдана у улози човека који покушава да схвати шта се догађа.

„Иако подсјећа на његово херојство, филм на првом мјесту говори о свима нама осталима који нисмо Томо Бузов&qуот;, каже 51-годишњи Слијепчевић.

Каже да му је идеја за филм дошла након читања текста новинара Бориса Дежуловића.

Док и са плаката и трејлера филма Богдан доминира као главни јунак, „човјека који није могао шутјети&qуот; игра Драган Мићановић.

Кључан моменат филма је онај „прије него што ће га одвести, тренутак шутње, ишчекивања, поглед Томе Бузова и лика Горана Богдана, када се у купеу сви међусобно гледају&qуот;, открива Слијепчевић.

„То је тренутак када су свих шест могли заједно устати и онда је питање да ли би сви били одведени или можда не би био одведен нико.

„Али, пукла је солидарност&qуот;, каже редитељ.

Постоје тренуци када ћемо се или удружити и нешто направити или нам један херој неће помоћи, додаје.

Није поента да радимо филмове у америчком стилу, са десет хероја који нас остале штите да будемо слободни, објашњава.

„У Холивуду би изабрали неког попут Харисона Форда да игра главног лика, јер ми то очекујемо.

„Публика се завали у доњем вешу пред Нетфликс, стави око себе чипс и жели свијет гдје ће се идентифицирати са неким љепшим, бољим, храбријим на екрану&qуот;, каже.

Био је то разлог што је филм почео „са очекивањем публике, а онда их нагло изневјерио&qуот;, прича редитељ.

„То гледаоца доводи у неугодну ситуацију, да буде суочен са властитим очекивањима&qуот;, објашњава.

Отмица у Штрпцима

• До сада су за злочин у Штрпцима осуђена седморица припадника Војске Републике Српске (ВРС) 2023. године у БиХ, а један у Црној Гори.
• Првостепена пресуда у Србији против четворо припадника паравојних „Осветника&qуот; и једног из ВРС је те исте године поништена и поступак је враћен на почетак.
• За гроб Томе Бузова, као и већине отетих цивила из воза 671 се до данас не зна.
• Породице су неколико година касније сазнале да су им тела бачена у реку Дрину.
• До сада су пронађени посмртни остаци само четири жртве.

• Три деценије отмице у Штрпцима: „Њихов једини грех је било име, чак ни презиме&qуот;

О документарном и играном филму

Слијепчевић је до сада снимио низ кратких и дугометражних документарних филмова.

„Србенка&qуот;, о настајању истоимене позоришне представе чија тема је убиство 12-годишње Александре Зец у Хрватској, ушла је у ужи избор за Европску филмску награду и освојио Срце Сарајева на Сарајево Филм Фестивалу.

Филм „Гангстер те воли&qуот;, о проводаџији, бившем паркетару који се бацио у бизнис спајања парова, био је један од највећих биоскопских хитова у Хрватској.

„Нисам никад радио документарне филмове који се баве повијесном тематиком, увијек су се бавили актуелним тренутком.

„Филм се треба бавити садашњошћу, чак и кад се бави прошлошћу&qуот;, говори Слијепчевић.

Овакви филмови се заснивају на парадоксу да људи највише воле да гледају оно што други желе да сакрију, каже предавач у Школи докуметарног филма у Загребу.

Свет је данас „пуно другачији од оног у којем сам се почео бавити документарним филмом, иако није прошло толико година&qуот;, оцењује он.

Десила се „невјеројатна промјена у приступу снимања стварности&qуот; и сада се „све снима, па постаје пуно битније ко, зашто снима и с којом намјером&qуот;.

„Сам чин снимања је постао документарно баналан, свеприсутан и ту је документарни филм у потпуно новој позицији, још промишљам која је&qуот;, говори.

Филм „Човјек који није могао шутјети&qуот; је играни јер „нисам знао како направити документарни филм кад се то догодило прије 30 година&qуот;, објашњава Слијепчевић.

„Немам тај повијесничарски, архивистички ген.

„Занимају ме људи у садашњем тренутку у односу на ратне злочине који се збивају и данас, не тако далеко од нас&qуот;, каже.

Свакодневна 'ћутања'

Инспирацију је донео и однос према ономе што се данас догађа, а „није кључно ратни злочин.&qуот;

Слијепчевић препричава како се затекао у аутобусу у време проласка стотина хиљада људи из Централне Азије и Блиског истока такозваном Балканском рутом ка Европској унији.

Негде између Аустрије и Немачке, зауставила их је полиција и у аутобусу тражила документа само од мушкараца, а само тамнопуте су извели и „прегледавали их са псима.&qуот;

„Неки од њих се нису вратили у аутобус, а ми смо наставили даље, као да је све нормално. Није нико питао шта се догодило&qуот;, препричава.

Иако се овај догађај не може упоредити са злочином у Штрпцима, јесте део питања којим се филм бави, каже редитељ.

А Томо Бузов на Балкану није јунак и на њега подсећају само једна табла на згради на Новом Београду где је живео, и понтон у родном Каштелу код Сплита.

Београдска премијера

Пре почетка рада на филму, Слијепчевић је тражио дозволу породице Бузов.

Добио је њихову архиву, одговоре на нека питања, а у припреми сценарија исчитао је стотине страница са суђења.

Упознали су се тек на премијери у Београду 2024. године, на коју је Дарко, син ком је Бузов ишао у посету те 1993, дошао са породицом.

„Посебно ми је било важно да је унук, млађи Томо, који има око 20 година, јако поносан на свог дједа.

„Рекао ми је да је овај филм споменик који нема&qуот;, каже Слијепчевић.

На премијери на отварању фестивала Слободна зона било је три хиљаде гледалаца и то је један од најснажнијих утисака који Слијепчевић носи до данас, чак и у поређењу са филмском смотром у Кану, где је освојио Златну Палму.

„На површини је то ипак филм о злочину који су починиле српске паравојне јединице из БиХ, а ја сам Хрват који се бави том темом, што би могло да значи да сам у офсајду.

„Требало је проћи тест публике која се могла осјетити прозвана, али осјетио сам по аплаузу јако емотивно прихваћање филма&qуот;, каже Слијепчевић.

• Номинације за Оскара: У трци и „Човјек који није могао шутјети&qуот;
• Хероји који су пркосили рату - зашто деценијама касније о њима и даље мало знамо
• „Qуо вадис, Аида“: Филм о Сребреници изазива контроверзе

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.26.2025)