'Представа и намештаљка': Белоруска опозиција не признаје изборе

Светлана Тихановскаја одбија да назива оно што се одржава овог викенда у Белорусији изборима.

„То је намештаљка&qуот;, каже прогнана лидера опозиције.

„Ово је војна операција, представа коју је режирао режим да би остао на власти.&qуот;

Три деценије земљу предводи све ауторитарнији Александар Лукашенко, кога сад чврсто подржава Владимир Путин, који користи суседа за потпуну инвазију на Украјину.

У недељу ће Белоруси још једном видети Лукашенково име на гласачком листићу, уз четири друга имена пажљиво одабрана тако да му не представљају претњу.

Независним посматрачима није дозвољен приступ.

• „Балет по минском пољу“: Како су белоруске власти разградиле грађанско друштво
• Редак случај: Белорусија помиловала пет политичких затвореника
• 'Правда је на мојој страни': Белоруски активиста Андреј Гњот напустио Србију

Уведена је строга контрола зато што последњи пут кад су Белоруси гласали за председника, земљу су захватили масовни протести.

Александар Лукашенко је 2020. дозволио Светлани Тихановскаји да се кандидује против њега, мислећи да му политички новајлија, притом и жена, неће представљати претњу.

Била је то огромна грешка у прорачунима.

Тихановскаја, која је одлучила да се кандидује уместо мужа пошто га је Лукашенко стрпао у затвор, прогласила је победу.

Кад је званично саопштена Лукашенкова победа са 80 одсто освојених гласова, масе су почеле да излазе на улице у до сада највећој претњи по његову власт.

Протесте је на крају угушила полиција за разбијање демонстрација масовним хапшењима и бруталном силом.

Европска унија је тада одбила да призна Лукашенку легитимитет председника.

Данас су све кључне опозиционе личности из тог периода у затвору или су побегле у иностранство, као Тихановскаја.

Бивши демонстранти који су још увек у Белорусији заплашени су тако да ћуте.

И због тога их лидерка опозиције не позива да изађу поново на улице у недељу.

„Позивамо Белорусе да одбаце ову лакрдију, а међународну заједницу да не признају резултате&qуот;, каже она за ББЦ.

„Али Белорусима поручујем да морају да остану безбедни све до тренутка кад се укаже права прилика.&qуот;

„Због тога што људи живе у непрестаном страху и режим сада појачава репресију.&qуот;

Ви осетите тај страх чим почнете да причате са Белорусима.

Многи од њих ни не желе јавно да говоре о политици.

Други траже да им промените име, а потом пажљиво бирају речи.

Неки који су још увек у Белорусији разговарају само преко енкриптованих порука које одмах потом бришу.

Сви кажу да је отворена политичка активност у земљи угушена.

Бисол, непрофитна организација која помаже при евакуацији особа у опасности, пријављује пораст захтева на око 30 до 40 месечно.

Од 2020. године, група је евакуисала више од 1.500 људи.

Она такође подржава бивше политичке затвореника у покушају да започну нови живот у егзилу након пуштања на слободу.

За Јану Журавлеву, ветеринарку, то је било тешко.

Пре 2020. године, она је била посвећена раду и није била посебно политички активна.

Али тог лета се придружила огромној маси, надајући се променама.

Касније је осуђена на три године затвора због „тешког нарушавања јавног реда и мира&qуот;.

„Били бисмо кажњавани за све&qуот;, присећа се она времена проведеног у затвору.

Према њеној рачуници, отприлике свака десета жена била је тамо због протеста.

Попут њих, Јана је била уведена у регистар особа „склоних екстремизму и деструктивним активностима&qуот;.

„Не смете да идете у спортску салу, једина писма која смете да добијете су од родбине и имате мање права на посете. Ако се жалите, увек добијете исти одговор: не заборави због чега си овде&qуот;, каже ми она из Пољске, где се преселила након недавног пуштања на слободу.

Јана признаје да су били потребни „титански&qуот; напори да не падне у депресију.

„У затвору једва да сам плакала. Али чим сам изашла, одједном сам имала жељу да јецам све време, не знам због чега.&qуот;

Неколико људи које сам контактирала поменули су да су затражили психолошку помоћ након што су саслушани, добили претње или били затворени.

Они описују службу безбедности која лови свакога макар и са најслабијом везом са опозицијом, а потом тражи друга имена од свакога кога затвори.

Притисак никад не попушта.

Једна жена која је остала у Белорусији, некадашња контролорка људских права, каже да је престала да одлази на судска рочишта зато што је запала за око властима.

Ако би успели да докажу било какву везу између ње и забрањене организације за заштиту људских права Виасна, могла би да буде оптужена да је „екстремиста&qуот;.

„Могу да пружам неке конкретне облике подршке, али морам да будем веома опрезна&qуот;, прича ми она анонимно.

„Обузима вас веома јак осећај беспомоћности кад видите сву ту неправду.&qуот;

Виасна наводи да у Белорусији тренутно постоји 1.256 политичких затвореника.

Десетине су недавно помиловане, али су убрзо биле замењене новим затвореницима.

За оне које успеју да побегну из експрес-лонца Белорусије, ту је додатна борба са свешћу да се можда још дуго времена неће вратити.

Због тога је Наталија, којој то није право име, одлучила да остане у Белорусији, чак и након што је двапут била притворена због учествовања у протестима.

„Врло сте рањиви једном кад се нађете на списку 'потлачених'&qуот;, објашњава она.

„Не можете да одлазите на посао јер сте у полицијског бази података, а власти вас непрестано држе на оку.&qуот;

За Наталију је то значило нова хапшења, испрва зато што је водала пса без повоца.

„Тврдили су да сам била агресивна и да сам гласно псовала и млатила рукама&qуот;, присећа се она привођења из 2023. године.

Задржана је десет дана са и до 14 људи у ћелији намењеној за две особе са стално укљученим светлом.

Више од недељу дана је спавала на дрвеном поду.

„Озбиљно је уздрмало мој осећај сигурности, постала сам много нервознија&qуот;, поверава се Наталија.

Она је тренутно у иностранству, али планира ускоро да се врати, превасходно својим мачкама.

Њене комшије, међутим, кажу да је полицајац недавно посетио њену кућу, проверавајући све потенцијалне демонстранте пред изборе у недељу.

Светлана Тихановскаја верује да текућа репресија показује да се Лукашенко и његови савезници плаше.

„Траума из 2020. године још је жива и он мора да елиминише сваку могућност устанка&qуот;, тврди лидерка опозиције.

„Он зна да га Белоруси нису прихватили нити му опростили, и да и даље желе промене.&qуот;

Али она признаје да је мало знакова за њих на кратке стазе.

Једно време након покретања потпуне руске инвазије на Украјину, Белоруси су се надали да ће комшије успети да поразе Путина уз помоћ Запада и да ће Лукашенко следећи бити срушен с власти.

Неки су се и сами упутили на фронт, одабравши силу након што њихови мирни протести нису уродили плодом.

Али украјинска војска сада има проблема да задржи положаје, а председник Доналд Трамп врши притисак за вођење мировних преговора.

„Демократски свет не сме да прави уступке Путину&qуот;, тврди Тихановскаја, описавши Лукашенка као једнако опасног по свет.

Он је дозволио Русији да испаљује пројектиле на Украјину из Белорусије и да шаље своје тенкове преко његове територије.

Такоше је дозволио слободан проток миграната до пољске границе и у ЕУ.

„Он дозвољава Путину да размешта нуклеарно наоружање и властиту војску по Белорусији, а одатле је веома кратак пут до Пољске и Литваније&qуот;, истиче Тихановскаја.

„Он и Путин су пар, а заједно подржавају друге диктаторе. Он је део истог тог ланца зла.&qуот;

Мало ко сумња у то да потврђивање власти Александра Лукашенка у недељу неће проћи по његовом плану.

„Ти људи су веома способни&qуот;, објашњава Јана, бивша политичка затвореница.

„Они јесу успели да угуше сваки потенцијал за протесте.&qуот;

Она сада покушава да се врати ветеринарској професији, али у Пољској, и да се опорави од три тешке године проведене иза решетака.

Они са којим сам разговарала сада говоре о Лукашенковој пензији или можда смрти као њиховој највећој нади да доживе демократију.

У међувремену, многи мењају центар пажње: у међувремену је дошло до великог интересовања за оживљавање белоруске културе и језика, што је постала званична борба опозиције.

То је највише на шта се већина усуђује у овим околностима.

„Нико то не каже отворено, али осећамо као да нема других могућности. Завладала је депресија&qуот;, признаје Наталија.

Али упркос томе, отворено се не жали ни за чим.

И Светлани Тихановскаји се живот драматично променио откако је гурнута у свет политике.

Одсечена је од властите земље, а њен муж је такође политички затвореник – који је у потпуној изолацији провео скоро две године.

Лидерка опозиције инсистира на томе да и даље „истински верује&qуот; у промене.

„Година 2020. представљала је огромну промену у менталном склопу за Белорусију. Не знам колико ће она потрајати, али та промена неће тек тако нестати.&qуот;

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.26.2025)