PSSE zabrinuta zbog napada na novinare i aktiviste u Srbiji
Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) izražava zabrinutost zbog napada i kampanja protiv novinara i medija, boraca za ljudska prva i aktivista civilnog društva u Srbiji.
U godišnjem izveštaju i rezoluciji, koji treba da bude usvojeni na redovnom zimskom zasedanju PSSE u Srazburu, izražava se zabrinutost i zbog učestalog održavanja prevremenih izbora u kratkim vremenskim intervalima i pozivaju vlasti da usvoje dodatne izmene izbornog zakonodavstva kako bi se rešila dugogodišnja pitanja koja je identifikovala Venecijanska komisija.
Skupština očekuje da srpske vlasti nastave miran dijalog s Prištinom u cilju rešavanja svih preostalih pitanja i da ne ometaju sprovođenje preporuka sadržanih u Mišljenju 302 (2024) "Zahtev Kosova za članstvo u Savetu Evrope".
Pozdravlja se tekuća reforma pravosuđa i napredak u sprovođenju preporuka Grupe država protiv korupcije (GRECO) ali i očekuje da vlasti brzo reše i preostala pitanja.
U nacrtu rezolucije, koja je sa godišnjim izveštajem napretku na dnevnom redu sutra popodne, vlasti se pozivaju i da preduzmu dodatne mere za sprečavanje i borbu protiv zlostavljanja od strane organa za sprovođenje zakona, kao i da pokažu istinsku posvećenost istraživanju i procesuiranju slučajeva ratnih zločina.
U godišnjem izveštaju Monitoring komitet ocenjuje napredak zemalja u ispunjavanju obaveza preuzetih članstvom u Savetu Evrope tokom prethodne godine.
U delu koji se odnosi na Srbiju, jednu od deset zemalja pod procedurom punog monitoringa, podseća se da su 17. decembra 2023.u Srbiji održani parlamentarni i lokalni izbori za koje je međunarodna posmatračka misija zaključila da su bili narušeni proceduralnim nepravilnostima što je izazvalo masovne proteste u zemlji.
Ističe se da je Evropski parlament u Rezoluciji od 8. februara 2024. pod nazivom "Situacija u Srbiji nakon izbora", predložio sprovođenje nezavisne međunarodne istrage o nepravilnostima i sugerisao obustavljanje pretpristupnog finansiranja.
Podseća se dalje da su u junu održani novi lokalni izbori u Beogradu, istovremeno sa izborima za 89 lokalnih skupština u Srbiji koje je deo opozicije bojkotovao. Navodi se da je posmatračka misija ODIHR ponovo izrazila zabrinutost zbog nepravilnosti i istakla potrebu za reformom izbornog zakonodavnog okvira u skladu sa njihovim preporukama. Takođe je ukazala na opšte nepoverenje u tačnost biračkog spiska, polarizaciju medijskog pejzaža, slučajeve zastrašivanja novinara, kao i na probleme tokom izbornog dana, uključujući povredu tajnosti glasanja, proceduralne nepravilnosti, navode o pritiscima i kupovini glasova.
Podseća se i da je 2. maja izabrana nova vlada na čelu sa premijerom Milošem Vučevićem koji je istakao da je članstvo u EU strateški cilj Srbije ali i da se ne slaže sa politikom sankcija EU protiv Ruske Federacije.
Članstvo Kosova u Savetu Evrope, koje je Skupština preporučila u svom Mišljenju 302 (2024) od 16. aprila 2024.premijer je označio kao izazov za Srbiju i najavo da će njegova vlada boriti protiv tog članstva.
U izveštaju se navodi i da su leto 2024. obeležili su masovni protesti protiv izgradnje rudnika litijuma u dolini Jadra i da su tokom protesta, vlasti preduzele oštre mere protiv ekoloških aktivista, medija i organizacija civilnog društva.
Kada je reč o borbi protiv korupcije, u izveštaju se konstatuje da je do decembra 2023.Srbija je sprovela 10 od 13 preporuka iz Četvrtog kruga evaluacije GRECO-a, koje se odnose na prevenciju korupcije kod članova parlamenta, sudija i tužilaca.
Međutim, u vezi s Petim krugom evaluacije GRECO-a, koji se bavi prevencijom korupcije i promocijom integriteta u centralnoj vlasti (najviši izvršni organi) i agencijama za sprovođenje zakona, samo jedna od 24 preporuke je u potpunosti sprovedena, dok je 10 delimično sprovedeno, a 13 nije sprovedeno, dodaje se.
Monitoring komitet konstatuje da je, kada je reč o merama protiv pranja novca i finansiranja terorizma, prema izveštaju MONEYVAL-a iz decembra 2023, Srbija ostvarila napredak u vezi s virtuelnim sredstvima i pružaocima usluga povezanih s virtuelnim sredstvima.
Podseća se takođe da je pred Komitetom ministara SE trenutno na razmatranju 62 presude Evropskog suda za ljudska prava.
Zabrinutost je izražena i zbog nesprovođenja ranijih preporuka SE u vezi s nečovečnim postupanjem policije. Pored toga, kao i zbog nepreduzimanja koraka za rešavanje posledica ratova na prostoru bivše Jugoslavije, poput sprovođenja suđenja za ratne zločine i postizanja tranzicione pravde.
U pismu upućenom premijeru Srbije u januaru 2024, bivša komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović zatražila je od vlasti da preduzmu konkretne korake u tom pravcu, uključujući otvaranje vojnih arhiva, ukazuje se.
Stanje slobode izražavanja i medija i dalje predstavlja razlog za zabrinutost. U 2024. godini Platforma Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara objavila je najmanje 14 upozorenja, uključujući slučajeve klevete novinara koji kritikuju vlast ili pretnji smrću upućenih njima, zaključno sa 23. oktobrom 2024.
U oblasti borbe protiv diskriminacije i zaštite prava manjina, konstatuje se da je od 2017. postignut napredak i razvijene su dobre prakse u brojnim oblastima posebno u uklanjanju diskriminatornog sadržaja iz udžbenika i nastavnog materijala, borbi protiv govora mržnje i, konkretno kod Roma, osiguravanju boljeg pohađanja predškolskog i školskog obrazovanja i rešavanju problema nedostatka ličnih dokumenata.
Međutim, zabrinutost i dalje postoji zbog predrasuda prema LGBTI osobama, govora mržnje prema svim vrstama manjina, nedostatka ličnih dokumenata za izbeglice i tražioce azila, de facto segregacije Roma u obrazovanju i prinudnih iseljenja Roma.
(Beta, 26.01.2025)
