BBC vesti na srpskom

Како је логор смрти Аушвиц постао средиште Холокауста

Војници совјетске Црвене армије су пре 80 година ослободили Аушвиц, који се обележава као Дан сец́ања на Холокауст.

BBC News 27.01.2025
deca, aušvic, preživela deca u aušvicu
Гетти Имагес
Група преживеле деце иза ограде од бодљикаве жице у нацистичком концентрационом логору у Аушвицу

Пре 80 година совјетске трупе су ослободиле Аушвиц-Биркенау, логор смрти који је постао средиште Холокауста.

За мање од четири године, нацистичка Немачка је у Аушвицу систематски убила најмање 1,1 милион људи.

Скоро милион од њих били су Јевреји.

Они који су депортовани у логор били су усмрћени гасом, изгладњивањем, принудним радом, па чак и у медицинским експериментима.

Огромна већина умрла је у логору за истребљење Аушвиц-Биркенау.

Шест милиона Јевреја умрло је у Холокаусту - нацистичкој кампањи да се истреби европско јеврејско становништво.

Аушвиц је био у средишту тог геноцида.

Међу осталима који су изгубили животе су Пољаци, Роми и руски ратни заробљеници.

Погледајте видео о Аушвицу

До тренутка када је совјетска Црвена армија ушла у Аушвиц 27. јануара 1945, остало је само око 7.000 затвореника.

Десетине хиљада других вец́ су били приморани да крену у „маршеве смрти&qуот; док су се нацисти повлачили на запад.

Када су ослободици стигли, писац Примо Леви - један од најславнијих преживелих - лежао је у логорској болници, оболео од шарлаха.

Војници су упућивали „необичне погледе пуне стида ка опруженим телима, трошним колибама и нама неколицини преживелих&qуот;, написаће он касније.

„Нису нас поздравили нити се смешили; деловали су као да их мучи не само саосећање већ и... Осећање кривице што такав злочин уопште постоји.&qуот;

„Видели смо изгладнеле, измучене, исцрпљене људе&qуот;, рекао је војник Иван Мартинушкин присећајући се ослобођања преживелих у логору смрти.

„Видели смо им у очима да су срећни што су спашени од овог пакла.&qуот;

Шта је Холокауст?

Кад су нацисти дошли на власт 1933. године, почели су Јеврејима да одузимају сву имовину, слободу и права загарантована законом.

После инвазије на Пољску 1939. године, нацисти су почели да депортују јеврејски народ из Немачке и Аустрије у Пољску, где су стварали гета како би их раздвојили од остатка становништва.

Током инвазије на СССР 1941. године, нацисти су кампању истребљења појачали до краја.

Нацисти су о инвазији говорили као о расном рату између Немачке и Јевреја, Словена и Рома.

Jedna od preživelih, 15-godišnja Heti Verolme, sa njena dva brata više od godinu dana bila je zatočena u koncentracionom logoru Bergen-Belsen
ББЦ
Једна од преживелих, 15-годишња Хети Веролме, са њена два брата више од годину дана била је заточена у концентрационом логору Берген-Белсен

Групе немачких војника зване Ајнзацгрупе ишле су широм освојених земаља Европе и убијале цивиле.

До краја 1941. године, убиле су 500.000 људи, а до краја 1945. око два милиона - 1,3 милиона од тога били су Јевреји.

Иза линија фронта, нацистички команданти експериментисали су са начинима масовног убијања.

Плашили су се да је стрељање сувише стресно за њихове војнике, тако да су смислили много ефикаснији начин.

Експериментални камиони душегупке коришћени су за убијање ментално заосталих у Пољској још 1939. године.

Отровна испарења пуштана су у одељак са седиштима да би угушила оне који седе унутра.

У зиму 1941. године, нацисти су изградили гасне коморе у Аушвицу.

Нацистичке вође су се састале у јануару 1942. године да координишу покољ.

На Ванзејској конференцији, како је тај састанак постао познат, сложили су се око онога што су назвали „коначно решење јеврејског питања&qуот; - погубљење комплетног европског јеврејског становништва од 11 милиона људи, ликвидацијом и присилним радом.

Шта је био Аушвиц?

Аушвиц је првобитно била пољска касарна у јужној Пољској.

Нацистичка Немачка извршила је инвазију и окупирала Пољску у септембру 1939. године, а у мају 1940. године претворила ову локацију у затвор за политичке затворенике.

Ова зона - са злогласним Арбеит Мацхт Фреи исписаним на немачком изнад улаза (у преводу „рад ослобађа&qуот;) постала је позната као Аушвиц И.

Nacistički logor smrti Aušvic
ББЦ
Нацистички логор смрти Аушвиц

Али како су се рат и Холокауст настављали, нацистички режим је у великој мери проширио тај локалитет.

Први затвореници усмрћени гасом била је група пољских и совјетских затвореника у септембру 1941. године.

Наредног месеца, започети су радови на новом логору, Аушвиц ИИ-Биркенау.

Ово је постало место на ком су смештене огромне гасне коморе у којима је до новембра 1944. године убијено стотине хиљада људи, а њихова тела спаљивана су у крематоријумима.

Биркенау је требало да постане највец́и од шест нацистичких логора смрти.

Друга три, у Белжецу, Собибору и Треблинки, такође су завршена 1942. године.

Први транспорт Јевреја у Аушвиц ИИ-Биркенау био је 999 жена и девојака из Словачке у марту 1942. године, након чега су одмах уследиле депортације из Француске, а касније из Холандије и Белгије.

До 1944, 12.000 Јевреја је било убијано сваког дана.

Немачка хемијска компанија ИГ Фарбен изградила је и водила фабрику синтетичке гуме у Аушвицу ИИИ-Моновиц.

Друге приватне компаније као што су Крупс и Сименс-Шукерт такође су имале фабрике у близини, да би могле да користе затворенике као робове.

И Примо Леви и нобеловац Ели Визел преживели су концентрациони логор Моновиц.

Кад је Аушвиц коначно ослобођен, имао је више од 40 логора и подлогора.

Како је Аушвиц функционисао?

Људи из свих делова Европе трпани су у возове без прозора, тоалета, седишта или хране, и пребацивани у Аушвиц.

Ту су разврставани на радно способне и оне које је требало одмах убити.

Потоњима је наређено да се скину голи и послати су на туширање за „дезинсекцију&qуот; - еуфемизам за гасне коморе.

Jedna od gasnih komora u Aušvicu
Гетти Имагес
Једна од гасних комора у Аушвицу
Nacisti su spaljivali žrtve u pećima
Гетти Имагес
Нацисти су спаљивали жртве у пец́има

Чувари са такозваног „Хигијенског института&qуот; би тад у затворене коморе празнили канистере јаког гаса Циклон Б и чекали да људи умру.

За то је требало двадесетак минута. Дебели зидови нису успевали да пригуше крике оних који су се гушили унутра.

Потом би зондеркомандо - други затвореници, обично Јевреји присиљени да раде за чуваре под претњом смрћу - уклањали вештачке удове, наочаре, косу и зубе пре него што су одвлачили лешеве у крематоријуме.

Пепео од тела је закопаван или коришћен као ђубриво.

Имовина убијених у гасним коморама и оних послатих на принудни рад разврставана је у делу логора знаном као „Канада&qуот; - названим тако зато што је ова држава доживљавана као земља изобиља.

Ко су биле жртве?

Како су се совјетске трупе приближавале, СС чувари су желели да прикрију злочине и покушали да униште опсежну затворску документацију, што је отежало прецизно пребројавање жртава.

У академским студијама је у међувремену утврђено да је у Аушвиц стигло укупно скоро 1,3 милиона људи.

Тамо је умрло око 1,1 милион њих.

Огромну већину жртава чинили су Јевреји из свих делова Европе које су окупирали нацисти.

У Аушвицу је убијено скоро милион Јевреја.

Један упечатљив пример били су мађарски Јевреји.

У периоду од само два месеца, између маја и јула 1944. године, Мађарска је у Аушвиц пребацила 437.000 Јевреја.

Mađarski Jevreji u Aušvicu
Гетти Имагес
Сваког дана је у Аушвиц довођено десетина хиљада мађарских Јевреја. Три четвртине њих убијено је одмах по доласку

Сваког дана је у Аушвиц довођено десетина хиљада мађарских Јевреја. Три четвртине њих убијено је одмах по доласку.

Немачка држава је у комплексу Аушвица усмртила и око 75.000 пољских цивила, 15.000 совјетских ратних заробљеника, 25.000 Рома и Синта, као и хомосексуалаца и политичких затвореника.

Шта се десило кад је Аушвиц ослобођен?

Немачке власти су крајем 1944. године наредиле обуставу усмрћивања гасом и уништење гасних комора и крематоријума, како су се совјетске трупе све више пробијале на запад.

Убрзо потом, гомила украдених драгоцености из сектора Канада пребачена је у Немачку.

Чврсто решени да избришу све доказе злочина, нацисти су натерали десетине хиљада преосталих затвореника да марширају на запад до других концентрационих логора, као што су Берген-Белзен, Дахау и Заксенхаузен.

Они који су били сувише болесни да ходају су остали; свако ко је заостао током марша био је на лицу места убијен.

Кад су совјетске снаге ушле у логор 27. јануара 1945. године, затекле су свега неколико хиљада преживелих, заједно са стотинама хиљада комада одеће и неколико тона људске косе.

Војници су се касније присећали да су морали да убеђују преживеле да нациста стварно више нема.

У говору на обележавању 50. годишњице ослобођења, Ели Визел је изјавио да су нацистички злочини у Аушвицу „произвели мутацију космичких размера, утичући на снове и поступке људи.&qуот;

„После Аушвица, људско постојање више није исто. После Аушвица, никад више ништа неће бити исто.&qуот;

Из интервјуа са Иваном Ивањијем о ужасима Аушвица

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.27.2025)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Друштво, најновије вести »