Има нечег магичног у забораву "Навукла сам панталоне и схватила да сам их обукла наопачке..."

Звони будилник, тачно у 7:00, као и сваког јутра. Руком сам махнула према ноћном ормарићу да га искључим, али сам уместо аларма срушила чашу воде право на под. Супер, дан је почео са мини поплавом у соби. Устајем из кревета, газим право у локву воде, а папуче су ми мистериозно нестале. Ходам боса до купатила и гледам се у огледалу, коса ми стоји као да сам спавала у торнадо симулатору. Океј, ништа што четка и везивање репа не могу поправити, помислим