Škole u Srbiji: Da li moratorijum na štrajk vraća učenike u klupe

Ni u drugoj nedelji drugog polugodišta u osnovnim i srednjim školama u Srbiji nije jasno koliko njih radi, a koje su u nekoj vrsti obustave nastave.

Pojedine škole rade normalno, ima onih gde su časovi skraćeni, neke ne rade uopšte, dok ima i onih u kojima nastavu drži tek nekoliko profesora ili učitelja.

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović i predstavnici tri reprezentativna sindikata potpisali su 30. januara poseban kolektivni ugovor, kojim je uveden i moratorijum na štrajk, prenosi Radiotelevizija Srbije.

Iako kažu da je ugovor bolji nego prethodni, iz Sindikata obrazovanja Čačak za BBC na srpskom poručuju da će produžiti obustavu nastave.

Slično kažu i iz Foruma beogradskih gimnazija.

„Borimo se za sve, a ne samo za članove sindikata. Tu nema ništa novo, neke stvari su dobre, a neke ne", kaže Ana Dimitrijević iz ovog Foruma za BBC na srpskom.

• 'Školski čas u zadnji čas': Protesti srednjoškolaca i studenata širom Srbije
• Šta se dešava u Vazduhoplovnoj akademiji u Srbiji u 100, 300 i 500 rеči
• Iznenadni kraj polugodišta: Roditelji ljuti, sindikati poručuju da neće zaključivati ocene

I dalje postoje neslaganja Ministarstva i pojedinih sindikata koliko škola radi, a koliko ih je u potpunoj ili delimičnoj obustavi nastave.

Ministarstvo prosvete je početkom ove nedelje saopštilo da 95 odsto škola u Srbiji radi i da je tek pet procenata u obustavi, preneli su mediji.

„Oni imaju sopstvene analize i računaju da škola radi čak i ako u njoj časove drži samo jedan nastavnik", kaže Aleksandar Vinić, predsednik Sindikata obrazovanja Čačak, za BBC na srpskom.

Dodaje da su se Asocijaciji škola u štrajku priključile gotovo sve obrazovne ustanove koje su u potpunosti obustavile rad u Srbiji.

„Želimo da okupimo sve škole koje štrajkuju i da masovno utičemo na to da nas država sasluša.

„U ovom trenutku ima oko 100 škola i više od 5.000 zaposlenih, ali se svakodnevno javljaju iz Beograda, Novog Sada, Niša, Zaječara i taj broj se povećava", ističe Vinić.

Prosvetni radnici u Srbiji više meseci iskazuju nezadovoljstvo zbog plata i ukupnim položajem u društvu, a novi protesti usledili su posle ranijeg dogovora reprezentativnih sindikata sa Vladom Srbije počekom ove godine.

Šta je traženo, a šta potpisano

Nezadovoljni materijalnim i društvenim položajem, sindikati su počeli proteste u septembru 2024. godine i od tada su bili na ulicama, radili skraćeno po 30 minuta ili prekidali nastavu na jedan dan, dok su pregovori sa državom zapadali iz jednog u drugi ćorsokak.

Njihovi protesti su se od novembra poklopili sa višenedeljnim studentskim blokadama, pokrenutih zbog tragedije u Novom Sadu 1. novembra kada je u padu nadstrešnice železničke stanice poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno.

Jedan od ključnih zahteva sindikalnih protesta bio je da plata nastavnika početnika bude jednaka republičkom proseku zarada od 1. januara 2025.

Sindikati su isticali da se na ovo vlada obavezala ranijim potpisanim protokolom.

„Suština je da su vlada i predstavnici sindikata našli zajednički jezik u vezi sa materijalnim položajem zaposlenih.

„Sve sporne odredbe su rešene tako što će najniža plata onih sa sedmim stepenom stručne spreme izjednačiti sa prosečnom zaradom", rekla je Đukić Dejanović.

Posle višemesečnih pregovora i različitih predloga, država je ranije ponudila da se izmenom Uredbe o koeficijentima za obračun plata zaposlenih u javnim službama, uveća koeficijent zarada za pet odsto za mart i još pet odsto u oktobru 2025. godine.

Miloš Vučević, koji je 28. januara podneo ostavku na mesto predsednika Vlade Srbije, najavio je ranije i povećanje plata od sedam odsto u januaru 2026.

„Postignut je značajan dogovor", rekla je Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije.

Dodala je da su taj sindikat i još tri reprezentativna ovime stavili moratorijum na štrajk.

Bolji je nego prethodni, ali ima mnogo nedostataka, kaže Vinić iz Sindikata obrazovanja Čačak.

„Uz to neke odredbe se odnose samo na članove sindikata i time se pravi podela među prosvetarima, a to je u suprotnosti sa Zakonom o radu", dodaje.

Ministarstvo je prethodnih dana slalo inspekcije u škole u više gradova u Srbiji, čemu su se suprotstavili đaci i roditelji koji su organizovali skupove podrške za prosvetne radnike u štrajku.

Iz Ministarstva su najavili su i disciplinske postupke, kao i smanjenje januarskih plata za one koji ne rade.

Iako kaže da se nastava održava u skoro svim školama u Srbiji, ministarka prosvete najavila je produžetak školske godine i odlaganje mature.

Negde blokiraju prosvetari, a negde maturanti

Uz zahteve za boljim položajem i dostojanstvom profesije, pojedini prosvetari podržavaju i studente koji skoro dva meseca blokiraju fakultete u Srbiji, tražeći pre svega utvrđivanje krivične odgovornosti za pad nadstrešnice nedavno rekonstruisane železničke stanice u Novom Sadu kada je 1. novembra poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno.

Ima i škola, poput Zemunske gimnazije u Beogradu, u kojima su učenici odlučili da stupe u 24-časovnu blokadu.

„Do petka ne rade ni druge beogradske gimnazije, u potpunoj su obustavi.

„Neće raditi ni pojedine škole u Subotici, Užicu i Somboru", kaže Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija.

Uprkos upozorenjima nadležnih da će odgovarati, Dimitrijević kaže da su oni „svesni da krše zakon", ali da su spremni na posledice.

„Postoje stvari koje su važnije od dnevnice i nije poenta samo u povećanju plata", kaže Dimitrijević.

U mnogim osnovnim i srednjim školama u Novom Sadu je izglasana potpuna ili delimična obustava nastave, prenosi Radio 021.

I u drugom najvećem gradu u Srbiji postoje škole gde su maturanti blokirali njihov rad, poput Elektrotehničke i Tehničke škole.

Blokadu su izglasali i učenici Ekonomske škole u Kragujevcu, preneo je sajt infokg.

Oni su odlučili da blokiraju školu do daljnjeg, odnosno do ispunjenja zahteva studenata u Srbiji.

I većina škola u Čačku je obustavila rad do ispunjenja zahteva studenata, a neće raditi i neke u Ivanjici, Kragujevcu i Gornjem Milanovcu, kažu iz lokalnog sindikata.

„Trend je takav da će ovog petka broj škola koje obustavljaju rad biti veći nego prošle nedelje, 24. januara, kada su studenti pozvali na masovnu obustavu svih aktivnosti", rekao je Nikola Ćurčin, potpredsednik nereprezentativnog Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.

U većini beogradskih gimnazija i nekim srednjim školama u petak, 24. januara nije bilo nastave, kao i u nekim osnovnim školama, kažu iz nekih sindikata.

Tog dana nije radilo 68 odsto srednjih i 48 procenata osnovnih škola u Srbiji, podaci su nevladine organizacije CRTA.

Maturanti beogradskih srednjih škola organizovali su u petak, 24. januar, veliki protest na dve lokacije u gradu i pružanje podrške nastavnicima i studentima, a akciju su nazvali „čas u prirodi".

U Srbiji ima oko 500.000 osnovaca i oko 240.000 srednjoškolaca, podaci su Ministarstva prosvete sa početka školske 2024/25. godine, prenela je agencija Beta.

• Povećanje plata: Šta čeka nastavnike, a šta spremačice
• Štrajk u školama u Srbiji: Šta kažu nastavnici, a šta roditelji đaka
• Nasilje nad nastavnicima u Srbiji: Kako ih zaštititi

Ko je šta dogovorio, a ko nije

Sindikati su tražili da se početna plata nastavnika i republički prosek, koji su razlikovali za oko 10.000 dinara izjednače od početka 2025, na šta je vlada odgovorila izmenom propisa o obračunu zarade, po kojima će, kako tvrdi, zahtev biti ispunjen u oktobru 2025.

Prosečna bruto zarada za oktobar 2024. godine bila je 136.173 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 98.538 dinara, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Povećanjem plate u oktobru 2025, početna plata nastavnika dostići će očekivani republički prosek, kaže Srđan Slović, predsednik reprezentativnog Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost", za BBC na srpskom.

Usvajanje uredbe vlkade kojom se omogućava povećanje zarada u martu i oktobru bio je uslov da škole u ponedeljak, 20. januara počnu normalno da rade, objašnjava.

On veruje da „postoje nezadovoljni pojedinci, koji su glasni, ali koji su u manjini".

„Ponuda vlade nije ni blizu ispunjenja zahteva prosvetnih radnika, niti postoje bilo kakve garancije da će obećano biti i ostvareno", rekao je ranije Aleksandar Vinić.

SOČ je član reprezentativne Unije sindikata prosvetnih radnika koji je bio protiv prihvatanja ponude vlade.

Forum beogradskih gimnazija je kao član reprezentativnog Sindikata radnika u prosveti Srbije bio protiv ponude vlade.

Ovim što nam je ponuđeno, nećemo dobaciti do prosečne plate 2025, a možda ni u januaru sledeće godine, rekla je ranije Ana Dimitrijević iz FBG.

• Nastavnici u Srbiji na proveri, roditelji ocenjuju
• Jedan dan u „školi na točkovima" na istoku Srbije
• „Zar su moja deca manje važna": Besplatni udžbenici u Beogradu, ali ne i u celoj Srbiji

Ko je pregovarao sa vladom?

Proteste i pregovore sa Vladom Srbije vodila su četiri reprezentativna sindikata - Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost" i Sindikat radnika u prosveti Srbije.

Da bi sindikat bio reprezentativan, mora da ispuni više uslova, među kojima je i da ima potreban broj članova - da okuplja najmanje 15 odsto zaposlenih.

Reprezentativnost omogućava sindikatu da pregovara o poboljšanju prava zaposlenih i kolektivnom ugovoru.

Pored četiri reprezentativna sindikata, u Srbiji je po organizovanim akcijama vidljiv i Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije, koji se protivio načinu na koji su vođeni pregovori sa vladom tokom prethodnih meseci.

• „Posle nekog vremena, digneš ruke": Zašto u Srbiji nastavnici neće na zamenu u škole
• Od „ponosne" do „ponižavajuće" profesije: „Posao učitelja mora da se voli”

Pogledajte fotografije protesta prosvetnih radnika širom Srbije

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.30.2025)