Меријен Фејтфул, муза рок звезда која је сама себи утрла пут

По властитом признању, Меријен Фејтфул, која је умрла у 78. години, „ништа није радила конвенционално&qуот;.

Била је тинејџерка школована у манастиру која је напустила школу после сусрета са Ролингстонсима.

Деликатна слика и прилика невиности, удахнула је висине успеха на топ листама, пре него што је постала жртва алкохола и тешких дрога.

После раскида са Миком Џегером, Фејтфул је годинама живела као зависница од хероина на улицама Сохоа.

Добивши прилику да оживи певачку каријеру, снимила је више од 20 албума.

Њен вискијем натопљени глас, напукао и мрачан, дочаравао је унутрашњу борбу њених болних животних искустава.

• Преминула чувена британска певачица и глумица Меријен Фејтфул
• Меријен Фејтфул, певачица која спаја уклете песнике и рокенрол
• Одлазак ексцентричне „рок принцезе” Слађане Милошевић

Меријен Евелин Габријел Фејтфул рођена је у Хемпстеду 29. децембра 1946. године.

Њена мајка била је бароница Ева Сахер-Мазох, мађарска, полу-јеврејска бивша балерина која је побегла од нациста у Другом светском рату.

Њен отац је био мајор Глин Фејтфул, ексцентрични британски агент МИ6 који је постао професор италијанске књижевности.

Услови су били ту за необично детињство.

Меријен је провела ране године у Бразијерс Парку, луксузној комуни коју је основао њен отац у летњиковцу у Оксфордширу.

У властитој аутобиографији, описала је то као „мешавину високих утопијских мисли и разузданог секса&qуот;.

После развода, леди Сахер-Мазох одвела је шестогодишњу ћерку у кућу у низу у Редингу, обесхрабривши даље контакте са мајором Фејтфулом.

Према Меријениним речима, била је одгојена као „једна од мачака њене мајке&qуот;.

Трпела је редовне нападе туберкулозе и била послата у римокатолички интернат Светог Јосифа, упркос притужби њеног оца да ће јој „часне сестре направити проблем са сексом до краја живота&qуот;.

Док је још ишла у школу, Меријен је почела да пева а капела фолк песме по кафићима у Редингу.

Није прошло много времена пре него што је њен вансеријски изглед и очигледан таленат био примећен и увукао је у вртлог лондонских лудих 1960-их.

Она је 1964. године била на журци Ролингстонса поводом објављивања њиховог новог албума држећи под руку британског уметника Џона Данбара и ту ју је приметио екстравагантни музички продуцент Ендрју Луг Олдхам.

Он ју је чувено описао као „анђела&qуот; са импресивним виталним статистикама.

Олдхам је био менаџер Стонса и сматрао је да може да представи ново откриће као поп звезду.

Она би била, мислио је, користан вентил за песме које нису биле савршене за његове важније пулене.

Стонси су били ритам и блуз бенд.

Кад су Мик Џегер и гитариста Кит Ричардс написали нежну баладу „Вхен Теарс Го Би&qуот;, одбацили су је као „којештарију&qуот;.

И зато ју је Олдхам дао Меријен Фејтфул.

Песма није била написана за њу, али, казала је она, „легла ми је тако савршено као да јесте била&qуот;.

Меланхолични класик, отпеван њеним резервисаним, леденим гласом, доспео је на британску топ листу најбољих 10.

Стонси су били толико разочарани што су пропустили хит да су снимили властиту верзију годину дана касније.

Фејтфул је после тога снимила низ синглова, међу њима „Суммер Нигхтс&qуот;, „Тхис Литтле Бирд&qуот; и њен највећи успех на топ листама „Цоме анд Стаи витх Ме&qуот;.

Привукла је пажњу Боба Дилана кад је допутовао у град.

Инспирисан њеним срнећим погледом, амерички кантаутор јој је написао песму – али ју је поцепао кад га је она одбила.

Године 1965, удала се за Џона Данбара и родила њиховог сина.

Убрзо после тога, напустила је породични дом и уселила се код Мика Џегера.

Он није био први Стонс Меријен Фејтфул.

„Спавала сам са тројицом&qуот;, касније је признала, „а потом одлучила да ми је главни певач најбоља шанса&qуот;.

Њен утицај на бенд био је поприличан.

За „Лет'с Спенд тхе Нигхт Тогетхер&qуот;, „Иоу Цан'т Алваис Гет Вхат Иоу Вант&qуот; и „Вилд Хорсес&qуот; каже се да су све написане о њој.

А „Симпатхи фор тхе Девил&qуот; била је инспирисана Мајстором и Маргаритом, романом Михаила Булгакова који је Фејтфул открила Џегеру.

Као једно од карактеристичних лица 1960-их, Фејтфул је изградила и споредну глумачку каријеру.

Појавила се у лондонском Ројал Корту у адаптацији Чеховљеве Три сестре, заједно са Глендом Џексон.

Била је прва особа која је икад изговорила вулгарну псовку у неком главнотоковском филму, у Никада га нећу заборавити, из 1967. године.

Годину дана касније, глумила је уз Алана Делона као уклета лепотица у црној кожи у Девојци на мотоциклу.

Психоделичне и еротске фантазије њеног лика довеле су до тога да филм добије прву ознаку неприкладног садржаја „икс&qуот; у историји у Сједињеним Америчким Државама.

Наравно, било је много дрога.

Током полицијске рације на кућу Кита Ричардса у Сасексу, Фејтфул је затечена гола, огрнута крзненим тепихом којем је, са непристојним уживањем, дозвољавала да јој повремено спадне.

Наводи који су подразумевали и Марс чоколадицу током тог инцидента, инсистирала је она, били су потпуно измишљени.

Али хапшење у вези са дрогом оставило је трага на њеној репутацији.

„То ме је уништило&qуот;, касније је изјавила.

„Бити мушки зависник од дрога и понашати се тако увек је оснажујуће и гламурозно&qуот;, објаснила је она.

„Жена у истој тој ситуацији постаје дроља и лоша мајка.&qуот;

Фејтфул је написала „Систер Морпхине&qуот; са Џегером и Ричардсом и објавила песму 1969. године.

Текст песме, чије је ауторство касније постало предмет правног спора са бендом, застрашујући је увид у последице зависности од хероина и кокаина: „Врисак сирена амбулантних кола одјекује ми у ушима. Реци ми, Сестро Морфијум, колико дуго већ лежим овде?&qуот;

Веза са Џегером, кога је оптужила да поседује мизогину црту, распала се на преласку у нову деценију.

Истовремено, Фејтфул је изгубила старатељство над сином и њен живот је почео да се отима контроли.

• Нина Симон, певачица сјајног гласа и тешке нарави
• Сећање на Шинејд О’Конор: Бунтовница уметничког дара без премца

После неуспелог покушаја самоубиства, остала је у коми и завршила је као алкохоличарска, анорексична зависница од хероина која је живела у бомбардованој згради у лондонском Сохоу.

Присетила се тих година у интервјуу за ББЦ 2002. године, описавши њену зависност као неку врсту бруталне терапије.

„Била сам у агонији и залечила сам себе најбоље што сам умела&qуот;, рекла је она.

„Један од начина био је уз помоћ дрога, зато што су оне биле средство против болова.

„Све ми је постало превише&qуот;, објаснила је.

„Није ми се заправо допадао мој позлаћени кавез.&qуот;

Повремени покушаји да се извуче из сквота у Челсију нису уродили плодом.

Њен глас, оштећен злоупотребом дрога и ларингитисом, постао је заувек груб и дубљи.

Али деценију после раскида са Џегером, Фејтфул је снимила Брокен Енглисх, њен критичарски најцењенији албум.

Нестала је невиност 1960-их, а на њено место дошла је пост-панкерска извођачица која је поседовала дубину и искуство некога ко је прошао све у животу.

Последња песма на албуму, „Вхи'д Иа До Ит?&qуот;, храпава је тирада жене која реагује на мушкарчево неверство - упарена са рифом инспирисаним Џимијем Хендриксом.

Био је то тренутак метаморфозе: девојка са журки Ролингстонса постала је софистицирана жена која вам грубим гласом открива велике истине.

Тријумф албума међу критичарима није, међутим, био праћен комерцијалним успехом.

Прошао је добро у Француској и Немачкој, али је завршио тек на 57. месту британских топ листа.

Али он јесте донео Фејтфул номинацију за награду Греми 1981. године, за најбољу женску рок вокалну изведбу.

Преселила се у Америку, где ју је Ајленд рекордс послао на рехабилитацију.

Још патећи од зависности од алкохола и дроге, доживела је низ незгода, међу њима ломљење вилице на степеницама.

Једном приликом јој је чак стало срце.

Али успела је да се сабере и у наредне три деценије објави више од десетак албума.

Написала је и аутобиографију Фејтфул, присетивши се 1960-их и 1970-их са упадљивим изостанком самосажаљења.

Непрестано забринута због финансијске ситуације, 2024. године је дала на аукцију већи део колекције њених сувенира из 1960-их, рекавши да јој је драже баштованство него освртање на прошлост.

Сада у касним седамдесетим, наследила је мајчину древну титулу и, као технички бароница, живела у Паризу.

У последњој деценији живота, Фејтфул је морала да отказује концертне турнеје након што јој је прво постављена дијагноза рака дојке, а потом и хепатитиса Ц.

Патила је и од компликација од сломљене кичме и кука, а мислила је да више никада неће запевати након неколико недеља проведених у болници заражена корона вирусом.

Али никада до краја није изгубила креативну искру.

Последњих година је објавила плочу која је углазбила стихове Китса и Вордсворта.

А Негативе Цапабилити, њен 21. албум, Гардијан је описао као „мајсторску медитацију о старењу и смрти&qуот;.

Био је запажен и по „Тхеи Цоме ат Нигхт&qуот;, њеној бесној реакцији на терористички напад на Батаклан у Паризу.

„Они долазе по ноћи&qуот;, певала је, „а свет је ослепео од страха. Терор у Паризу, будућност је стигла.&qуот;

Он се такође бавио њеном све већом крхкошћу и усамљеношћу, као и губитком блиских пријатеља, међу којима је била и колегиница муза Ролингстонса Анита Паленберг.

„Знам да нисам млада и да сам оштећена&qуот;, написала је пркосно.

„Али сам и даље прилично духовита.&qуот;

Меријен Фејтфул ће делом остати упамћена као девојка Мика Џегера и по томе што је преживела ужасе зависности од дроге и алкохола.

Али њено ускрснуће је доказало - ако је такав доказ уопште био потребан - да муза рок звезда може и сама да постане пунокрвна, цењена уметница.

• Смрт чувене певачице Маме Кес Елиот: „Није умрла од сендвича са шунком&qуот;
• Ејми Вајнхаус, драгуљ који је прерано нестао
• „И Вилл Сурвиве&qуот; Глорије Гејнор: Неочекивани историјат ултимативне песме о раскиду

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.31.2025)