Бојкот трговинских ланаца у Србији: Промет опао за 37 одсто, кажу из Пореске управе

Текст је ажуриран 5. фебруара 2025.

Међу рафовима највећих трговинских ланаца у Београду у којима свакодневно купује, овог петка нема 32-годишње Марице Бјелобабе.

Придружила се бојкоту великих трговинских ланаца због високих цена хране на који је позивано преко друштвених мрежа, као и из Удружења за заштиту потрошача „Ефектива&qуот;.

„Одмах сам подржала, јер су безобразно подигли цене и то константно раде, на свим пољима су баснословне, а наш стандард је низак.

„За једну кесу потрошиш 7.000 динара, а не добијеш ништа&qуот;, каже Бјелобаба за ББЦ на српском.

Због тога се 31. јануара суздржала од одласка у набавку, а уколико буде потребе, куповаће у мањим продавницама, додаје.

Окретање локалним радњама предлажу и из „Ефективе&qуот;, која је међу првима позвала на бојкот у Србији, каже Дејан Гавриловић из тог удружења.

„Овим потезом треба да научимо људе да је моћ у њиховим рукама, ово ће бити показна вежба, како за потрошаче, тако и за трговце и државу.

„Људи можда и даље не верују, али ако у овом првом кораку успемо да смањимо трговцима промет тог дана, да их макар краткорочно натерамо да попусте, показаћемо људима да је могуће променити нешто&qуот;, објашњава.

Привредна комора Србије саопштила је да дели забринутост потрошача због цена које утичу на животни стандард и привреду оптерећује трошковима.

Решења нема без државе и укључивања свих учесника у ланцу, пише у саопштењу Коморе.

Велики трговински ланци који послују у Србији нису одговорили на упите ББЦ новинара до објављивања текста.

• Шта све поскупљује у Србији 2025. године
• Двоструко више сиромашних у Србији: „Сналази се ко како уме и може&qуот;
• Вреди ли 65.000 динара исто у различитим градовима Србије

Србија се придружила Хрватској у којој је бојкот највећих трговинских ланаца 24. јануара довео до снижавања цена неких производа у великим маркетима.

Бојкот у Хрватској је настављен и другу недељу заредом.

Као и претходне седмице, 30-годишњи Андро Анић из Загреба неће улазити у супермаркете у којима иначе редовно купује.

Бојкот му је „важан&qуот; пошто се односи на намирнице без којих се не може.

„Надам се да ће компаније схватити да су цене превисоке и да ће размислити шта могу да ураде за купце, које у рекламама јако воле, али то не показују.

„Очекујем да ће грађани остати сложни док се ствар не реши&qуот;, прича овај креатор садржаја на интернету за ББЦ на српском.

Позиви на бојкот појединаца и организација на друштвеним мрежама објављени су и у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Северној Македонији.

Какве резултате је донео бојкот у Србији и Црној Гори?

Број издатих фискалних рачуна у петак, 31. јануара у трговинским ланцима компанија Делезе, Лидл, ДИС, Универекспорт и Меркатор, који су се нашли на мети бојкота потрошача, износио је 865.758, а укупан промет им је био 911,1 милиона динара, објавила је Пореска управа.

У четвртак, 30. јануара број издатих фискалних рачуна био је 1.157.985, док је износ оствареног промета био 1,33 милијарде динара.

У поређењу са петком, 17. јануаром, пад промета је још већи, јер је тада износио 1,44 милијарди динара, док је издато нешто више од милион фискалних рачуна.

Пад промета пет таргетираних трговинских ланаца од 37 одсто у односу на петак, 17. јануар „није лош резултат&qуот;, каже Дејан Гавриловић из Удружења „Ефектива&qуот;.

„Подаци нису лоши, посебно зато што су у Црној Гори и Хрватској медији испратили и подржали бојкот, чак су га подржали и неки државници, чега у Србији није било, па део људи можда није ни знао за бојкот&qуот;, сматра Гавриловић.

О директом ефекту на велике трговинске ланце „има различитих утисака&qуот;, иако се пет таргетираних компанија није званично огласило о могућности смањења цена, додаје.

„Лично нисам приметио да је дошло до велике промене у маркетима, осим што су неки од таргетираних ланаца ставили на акције неке производе који су помињани у јавности као врло скупи.

„Неки људи су ми говорили да су све цене биле 'жуте', односно на акцији, када су тог петка ушли у маркете, а други чак говоре да је упркос бојкоту све још поскупело у другим трговинским ланцима&qуот;, описује Гавриловић.

Удружење „Ефектива&qуот; ће позвати потрошаче на још један бојкот истих трговинских ланаца, а планира се да он траје од понедељка, 10. фебруара до петка, 14. фебруара.

„Планирамо да мало детаљније објаснимо људима шта бојкот значи и како да се понашају током бојкота&qуот;, каже Дејан Гавриловић.

Пет највећих трговачких ланаца у Црној Гории мало је 56 одсто мање промета 31. јануара него претходног петка, 24. јануара, објавиле су подгоричке Вијести, позивајући се на Пореску управу Црне Горе.

Ових пет маркета је такође у истом периоду издало и 44 одсто мање рачуна.

Може ли бојкот да трајно снизи цене у Србији?

Марица Бјелобаба осетила је раст цена почетком пандемије корона вируса 2020, али је приметила да јој се новчаник додатно истањио пред новогодишње празнике.

„Подигли су цене кафе, кућне хемије, месних прерађевина, чоколаде, слаткиша..

„Сада је 300 грама чоколаде 700 или 800 динара, што никад није било, а дезодоранс који користим је био 400 динара, а сада је 530&qуот;, описује.

Нада се успеху бојкота, али само под условом да трговци „осете последице у сопственом џепу&qуот;.

Прављење финансијске штете највећим трговцима јесте смисао бојкота, а резултат ће доћи ако велики део потрошача макар привремено пронађе алтернативу у мањим продавницама, каже Дејан Гавриловић .

Зато на мети нису сви трговци.

„Битно је да се тог дана покаже солидарност, а не да се одмах произведе огромна штета по трговце.

„Ако буде солидарности, биће јасно и челницима трговинских ланаца да то убудуће може да им нанесе већу штету&qуот;, објашњава.

Бојкот широм Балкана може да буде „жути картон&qуот; и за компаније и за државне институције, сматра економиста Бранимир Јовановић из Бечког института за међународне економске студије.

„Не треба имати илузију да ће бојкот трајно смањити цене, да ће се вратити на ниво од пре годину дана, да ће се те фирме опаметити и престати да злоупотребљавају тржишну моћ.

„Али, може да их разбуди, да схвате да су људи незадовољни и гладни&qуот;, каже за ББЦ на српском.

Просечна стопа нето добити у малопродаји у Србији од 2,8 одсто је „једна је од најнижих у привреди&qуот;, кажу Из Групације трговаца на велико и мало Привредне коморе Србије.

„Значајан раст оперативних трошкова пословања, у које спадају зараде, струја, гориво, закуп и други&qуот; су разлози за високе цене, тврде.

Велики ланци не сносе сву одговорност за високе цене на Балкану, јер је проблем системски, указује Јовановић.

„Добављачи, трговци на велико и сви други су подигли цене&qуот;, каже.

Државне институције, „пре свега тржишне инспекције и комисије за заштиту конкуренције&qуот; зато треба да испитају јесу ли велики трговински ланци злоупотребили тржишну моћ, као „у Европској унији претходних година&qуот;, објашњава.

Зашто је скупа храна на Балкану?

Цене хране у Србији су на око 95 одсто просека Европске уније, док су плате запослених на око 40 одсто у поређењу са чланицама ЕУ, указује Јовановић позивајући се на податке статистичке агенције Еуростат за 2023. годину.

У 2024. ће „подаци вероватно бити и неповољнији&qуот;, оцењује.

Потрошачи у Србији и на Балкану издвајају око 40 одсто буџета на храну, а у Европској унији око 15 одсто, каже Јовановић.

Високе цене намирница у Србији производ су „комбинације више фактора&qуот;, сматра Гавриловић из „Ефективе&qуот;.

„Код нас је Ел Дорадо за трговце и, кад неко дође на такав терен, размишља 'што бих ја био поштен, кад могу више да зарадим'&qуот;, каже.

Многи потрошачи нису свесни права које имају, а закони и институције које их штите нису довољно развијене, оцењује он.

Они који се противе бојкоту наводе да профитне марже трговинских ланаца нису превисоке и да је кривица пре свега на држави, због мањка домаће производње и високих пореза.

Али увидом у податке пословања највећих 50 компанија на малопродајном тржишту Србије Јовановић примећује велики пораст укупног профита током претходних година - са око 60 милиона евра 2019, на више од 200 милиона 2022.

„У истом периоду, плате радника тих компанија су повећане за 30 одсто, а профити за више него 300 одсто.

„То јасно говори да су повећали цене више него што је оправдано и потребно&qуот;, закључује Јовановић.

Проблем су и „посредници&qуот; у ланцу између произвођача хране и потрошача, у којем више страна остварује корист, а штету сносе крајњи купци, додаје Гавриловић.

Између априла 2023. и марта 2024, раст цена у малопродаји био је „скоро дупло већи&qуот; него инфлација, саопштила је Комисија за заштиту конкуренције (КЗК) Републике Србије, независно контролно тело у овој области.

Због „основане претпоставке&qуот; да су четири ланца супермаркета - Делез, ДИС, Меркатор и Универекспорт међусобно договарали цене, КЗК је 10. октобра 2024. покренула поступак, који може да им донесе новчане казне.

Како је бојкот у Хрватској донео резултате?

Укупан број издатих рачуна у малопродаји у Хрватској на дан бојкота 24. јануара био је за 44 одсто мањи него истог дана у недељи пре тога.

Укупни износ потрошен у трговинским радњама опао је за 53 одсто, објавила је Пореска управа Хрватске.

Реаговала је хрватска влада ограничивши цене 70 производа који се сматрају неопходним.

Неки трговински ланци су после првог дана бојкота смањили цене појединих производа.

„Додатно смо инвестирали у снижење и закључавање цена 250 домаћих производа који нису обухваћени најављеном одлуком владе о ограничењу цена&qуот;, кажу Из компаније Конзум, једног од најраспрострањенијих ланаца трговине у Хрватској, за ББЦ на српском.

Ограничене су цене неких млечних, пекарских и смрзнутих производа, деликатеса, конзервиране хране, пића, производа за личну негу и хигијену дома, наводе у писаном саопштењу.

Из Лидла у Хрватској „немају коментар&qуот; на питања ББЦ-ја о бојкоту и последицама по њихово пословање.

Упркос брзом ефекту, бојкот је настављен и недељу дана касније, а оба пута у њему је учествовао 30-годишњи Андро Анић, који живи на релацији Немачка-Хрватска.

„Када сам видео да у среду и четвртак сви озбиљније причају о томе, прикључио сам се, а био сам инспирисан студентским протестима у Србији&qуот;, каже Анић.

Због честог боравка у Немачкој приметио је да понекад и двоструко скупље плаћа исте производе у истим маркетима у две државе.

„Ми у Хрватској смо жртве преласка на евро, рађена су заокруживања и повећања цена, као трикови трговаца да зараде више.

„Нешто што је коштало један евро, односно раније 7,5 куна, сада је 10 куна, што је 1,30 евра&qуот;, указује.

Различите су и цене истих намирница у трговинским ланцима у туристичким центрима на приморју.

„То је бесмислено, зашто бих исту воду у Дубровнику у истој продавници плаћао више него у Загребу?&qуот;, пита се Андро.

Бојкот је нагнао његове пријатеље да више кувају сами храну и не купују намирнице које би се само гомилале, каже.

Буђење бунта у Босни и Херцеговини

Слађан Томић, ББЦ новинар сарадник.

Према процени Савеза самосталних синдиката БиХ, потрошачка корпа за четворочлано домаћинство у тој земљи износи 1.596 евра, док је просечна плата 723 евра.

Позиву на бојкот се придружио Сарајлија Бакир Пашић.

То је „моја грађанска дужност&qуот;, каже овај економиста за ББЦ на српском.

„Једнодневни бојкот је битан ради колективне свести о томе.

„Тек ако то успе, може да следи вишедневни бојкот усмерен ка одређеним маркетима и производима&qуот;, каже Пашић.

Бојкот су подржали и неки политичари, међу којима је и Амир Хасичевић, министар трговине Федерације БиХ, једног од два ентитета ове земље.

Зора Видовић, министарка финансија и трезора другог ентитета Републике Српске, најавила је појачане инспекције.

Црна Гора: Премијерово 'Да' и инфлација која брише повећање плата

Подгоричанин Владо Радоњић каже да су га „огромна&qуот; инфлација, „свакодневни раст цена&qуот; и утисак да јеж ивот скупљи од многих земаља Европске уније натерали су га на тај потез.

„Ми смо имали повећање плата и пензија, али се то не осећа јер су цене порасле, па је бојкот начин да укажемо на тај проблем.

„Људи не могу проћи месец ни ако скромније живе&qуот;, каже 40-годишњак.

Повећање плата и пензија су део економског плана „Европа сад&qуот;, који спроводи лидер истоименог покрета и премијер Црне Горе Милојко Спајић са владом коју предводи.

Спајић је на платформи Икс поделио питање једног корисника о томе да ли би црногорски потрошачи требало да следе пример из Хрватске о бојкоту, уз кратак одговор: „Да&qуот;.

Спајићева влада је претходних месеци спроводила и акције ограничавања цена основних намирница, које су претходних година спровођене и у Србији.

Али, „то нико не осећа&qуот;, сматра Радоњић.

„Акција је стављена на најјефтиније и најгоре артикле. Очекујем јачу реакцију владе на инфлацију, нешто морају урадити&qуот;, каже он.

Радоњићева породица ће куповати домаће намирнице, попут „проверених&qуот; млечних производа, јаја или меса, а храну ће претежно спремати и код куће.

Више акција, мање купаца

Немања Митровић, ББЦ новинар

У маркетима у центру Београда црвене, зелене и жуте цене производа на акцији су многима први избор при куповини.

У појединим продавницама већих трговинских ланаца на дан бојкота 31. јануара упадљиво су бројније.

Али гужве у радњама није било, а ни паркинзи испред већих маркета нису врвели од возила.

Бројне намирнице су претходних дана појефтиниле - орочено, углавном до краја ове или средине наредне недеље.

Тако се сада у продавници једног страног малопродајног ланца уље њиховог бренда може купити за 129 динара уместо 161, мандарине су 139 - раније 195, а 200 грама кафе 319, док је редовна цена 400 динара.

На акцији су и бројни слаткиши, попут популарне млечне чоколаде која тренутно кошта 100 динара мање од редовне цене.

Вероватно највеће акцијско снижење, од 61 одсто бележи тестенина популарног светског бренда од пола килограма - уместо за 260, сада је 99 динара.

„Све се врти у круг, редовно је снижење, није због штрајка&qуот;, каже месар у једном маркету пред којим се жуте акцијске цене меса у витрини.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Пет савета како да финансијски пребродите јануар, најдужи месец у години
• Ко штеди, боље спава, показује истраживање
• Како живети од минималца у Србији: „Одрекли смо се свега да бисмо имали за основно“

(ББЦ Невс, 02.05.2025)