Губитак брачног друга: Фељтон из нове књиге Санде Рашковић Ивић „Живот иде даље“

Кад смо спремили и обукли мог супруга, загрлили смо се и плакали, мој син, моје две пасторке и ја. Онда су се деца повукла у другу собу и оставили су нас двоје, мог мужа и мене, саме. Седела сам најпре на столици, а онда сам легла поред Александра који је био обучен у кошуљу и одело. Узела сам његову руку, још је била топла. Пала ми је на памет мисао коју су изговорили стоици у античкој Грчкој: „Ми смо ту, смрти нема, смрт је ту, нема више нас“. Ја сам била ту и