Прелевић: Србија нема шансе да дође до 35 одсто испуњености циљева из ГРЕЦО извештаја

Адвокат Божо Прелевић је данас оценио да Србија нема шансе да ове године дође до 35 одсто испуњености циљева Групе држава против корупције (ГРЕЦО) наведених у извештају о евалуацији тог тела Савета Европе.

Прелевић на округлом столу "Да ли је корупција највећа пошаст Србије" навео је да је Србија за 24 године применила само једну од 24 препоруке ГРЕЦО-а, што је како је оценио, застрашујуће, а да је држава у међувремену потрошила милионе динара и евра на то "да нам кажу шта је корупција".

Прелевић је подсетио да је направљен Акциони план за период 24/25 године за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције од 2024. до 2028. године.

"У усвојеној Националној стратегији 2024. пише да је несумњиво да је корупција негативна друштвена појава, која разара темеље друштвеног уређења, грађанских слобода, начела демократије и основних права грађана", додао је он.

Оценио је и да корупција није највећа пошаст Србије, већ последица одсуства јаких институција и владавине права.

"Одсуство јаких институција је последица заробљене државе, а заробљена држава је последица криминалних, организованих група у политичким странкама, част изузецима, који су узурпирали институције и законе, а са друге стране неорганизованих грађани којима је Србија ближа од похлепе, дакле са једне стране је похлепа, а са друге су ови што ћуте", навео је он.

Извршни директор Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) Зоран Гавриловић оценио је да Србија има систем у ком је борба против корупције - корупција.

"Корупција није највећи проблем, али њена манифестација производи најгрђе последице, а то је одсуство владавине права, одсуство интегритета институције, одсуство јавности. По нашим истраживањима око 50 одсто грађана у Србији сматра да није паметно говорити оно што мислимо. Не можете борити против корупције ако немате јавност, а са друге стране готово осам од десет испитаника сматра да је данас у Србији потребна чврста рука за вођење државе", казао је он.

Професорка Правног факултета Вања Бајовић изјавила је да у домаћој јавности још увек не постоји довољно развијена свест шта је то корупција.

"Не постоји свест нити знање о томе да корупција заправо значи пуњење приватних џепова на уштрб јавних ресурса, фактички пљачка државе, која се одвија кроз све секторе и све сегменте, почевши од градског превоза, добробити животиња, па до великих инфраструктурних пројеката", навела је она.

Оценила је да се у корумпираном друштву поштен човек, који игра по правилима и поштује прописе, осећа неспособним да оствари своје интересе.

Представник ГСП синдиката "Центар" Иван Банковић истакао је да је јавни превоз у Београду област у ком су огромне размере корупције и пљачке, као и да су "криминогене структуре" у последњих годину дана "озбиљно загазиле и не бирају средства како ће доћи до тих послова".

"Дошли смо у ситуацију да људи који немају дана радног стажа и који су до јуче имали 30 аутобуса, сада имају стотину, направили су бизнис из снова. Када је реч о тролејбусима, ту се ради о послу који је вредан око 1,1 милијарду евра и који обавља Градско саобраћајно предузеће, али је Мирославу Николићу, власнику 'Стрела' тај посао занимљив и послао је допис Граду да они преузму тај посао", казао је он.

Истакао је да су из тих разлога у сфери јавног превоза потребна и политичка и законска решења, како не би "никада више дошли у ситуацију да некоме падне на памет 'е ово ми се свиђа, какав ГСП, дај мени'".

Јавни панел о борби против високе корупције организовао је Центар за локалну самоуправу са партнерима окупљеним у иницијативи "Београд не може да чека".

(Бета, 12.02.2025)