Стрељање Марка Видојковића
Данас 12.02.2025 | Марко Видојковић
Био је почетак априла и ја сам кренуо код вулканизера да скинем зимске гуме на колима и вратим летње, које сам чувао у предсобљу у великим црним кесама за ђубре.
Зауставио сам кола, угасио мотор и изашао. Вулканизер, истетовирани грмаљ, питао ме је: „Како иде, комшо?“. „Ево, иде некако.“ „Слушам те како лајеш, алал вера. Сила си.“ „Хвала. Дошао сам да мењамо гуме, ено летњих на задњем седишту.“ „Нема фрке. Биће готово док три добре рибе прођу улицом, хе-хе.“ Дизалицом је подигао кола и почео да одврће шрафове на предњем десном точку. Дохватио сам телефон. Сто двадесет лајкова на слику мог последњег романа у руднику
