Šta za Bosnu znači najavljeni odlazak USAID-a

Posle skoro pet godina Dnevni centar udruženja Menssana iz Sarajeva 14. februara zatvara vrata.

Bez svakodnevne podrške ostaće pedesetak ljudi sa mentalnim poteškoćama i invaliditetom, koji su ovde dobijali psihološku pomoć, razne vrste terapija i usluga u zajednici.

„Danas su oči naših korisnika bile pune suza, morala sam da ih zamolim da više ne dolaze", kaže Ornela Čolić, predsednica udruženja Menssana, za BBC na srpskom.

Razlog zatvaranja je odluka doneta oko 7.500 kilometara daleko, u Vašingtonu.

Budućnost Američke agencije za međunarodnu pomoć (USAID) dovedena je u pitanje posle najave administracije Donalda Trampa o spajanju ove agencije sa Stejt departmentom, smanjenju budžeta i broja zaposlenih.

Širom sveta, USAID je ulagao u jačanje državnih institucija, medije i nevladin sektor, a u Bosni i Hercegovini prisutan je već više od tri decenije.

Tokom rata je to bilo kroz humanitarnu pomoć, dok je između 1995. i 2024. USAID kroz projekte u BiH uložio više od dve milijarde američkih dolara, saopštili su iz Ambasade SAD u Sarajevu.

To je dvostruko više nego što je između 2001. i 2024 uloženo u Srbiju, najmnogoljudniju zemlju Zapadnog Balkana, o čemu je BBC pisao.

• Od pravosuđa do domova zdravlja: Gde je sve USAID pomagao u Srbiji
• Šta je USAID i zašto je Tramp navodno čvrsto rešen da ga ugasi
• Šta za Balkan znači povratak Trampa

'Sve se srušilo kao kula od karata'

Među brojnim organizacijama koje su se oslanjale na pomoć USAID-a su i servisni centri za ljude sa invaliditetom, poput Menssane.

Od 2015, izdvojeno je više od 480.000 dolara za rad servisnih centara koji rade sa oko 300 porodica dece sa invaliditetom, saopšteno je.

Čolić kaže da je njena organizacija zahvaljujući projektu USAID-a finansirala četiri plate, najam prostorija i režije.

Međutim, početkom februara njihovoj organizaciji stigao je mejl, u kojem piše da se obustavljaju svi projekti koje je američka agencija finansirala.

„Sve se srušilo kao kula od karata", kaže Čolić.

„Moraćemo da zatvorimo centar, a koleginica i ja ćemo ostati bez ugovora o radu", dodaje u telefonskom razgovoru, drhtavim i plačnim glasom.

U finansijskim neprilikama je i sarajevsko Udruženje porodica dece i osoba sa poteškoćama u razvoju „Dajte nam šansu", čiji je glavni partner od 2014. bio upravo USAID.

„Odlazak USAID-a je šokantan, ali se nećemo ugasiti", kaže Ines Kavalec, predsednica udruženja, za BBC na srpskom.

Ova organizacija nije u potpunosti zavisila od USAID-a, koji ih je „podržavao da finansijski ojačaju", dodaje.

Ipak, što pre moraju da popune novonastalu rupu u budžetu, kako ne bi morali da otpuste nikoga od 19 zaposlenih.

Pogledajte video: Prvi posao za mlade sa intelektualnim poteškoćama

Kavalec, koja je i sama majka deteta sa smetnjama u razvoju, nada se da će vlasti u Bosni i Hercegovini prepoznati značaj finansiranja nevladinih organizacija i udruženja poput njihovog.

„Nije obaveza međunarodne organizacije da vodi brigu o najosjetljivijim građanima, već je vreme da tu obavezu preuzme država", kaže.

Ugrožene desetine radnih mesta u medijima

Bez značajnog dela finansija ostaće i pojedini istraživački mediji u Bosni i Hercegovini.

„Većina medija koji se bave istraživačkim novinarstvom, a naročito temom korupcije, u velikoj meri oslanja se na američke donacije", kaže komunikolog Mladen Bubonjić za BBC na srpskom.

USAID je između 2022. i 2023. finansirao rad 13 nezavisnih medijskih organizacija širom BiH, saopštila je Američka ambasada.

Međutim, sada bi više od polovine zaposlenih u tim medijima moglo da ostane bez posla, kažu iz strukovnog udruženja Ambrela (Umbrella) koje okuplja ovih 13 medija, za BBC na srpskom.

„Procenjujemo da bi 59 novinara u istraživačkim redakcijama moglo da ostane bez zaposlenja, ukoliko se ne pronađe rešenje", kaže Milica Samardžić, izvršna direktorka Ambrele, za BBC na srpskom.

U poslednje dve i po godine, zahvaljujući donacijama USAID-a objavljeno je više od 300 priča o korupciji u vlastima i društvu, saopštila je Američka ambasada.

„Zahvaljujući radu ovih medija, brojni korumpirani zvaničnici u Republici Srpskoj su razotkriveni, otpušteni, uhapšeni ili novčano kažnjeni", piše u saopštenju.

Međutim, dugogodišnji lider ovog entiteta Milorad Dodik nedavno je nazvao USAID kriminalnom organizacijom i najavio istragu.

Optužio je nekoliko medija da su plaćeni kako bi „rušili vlast".

Zabrana ili smanjenje pomoći SAD-a kroz USAID i slične programe imaće ozbiljne posledice po rad nezavisnih medija u BiH, ali i šire, kaže Bubonjić.

„Ugrožene su desetine, a možda i stotine radnih mesta", ističe i ocenjuje da su otkazi „gotovo neminovni" .

Lokalne samouprave: 'Usporiće se ekonomski razvoj'

Iako se u javnosti najviše govori o pomoći medijima, daleko više novca dobijale su lokalne zajednice i državne institucije.

Za 30 godina delovanja USAID-a finansirani su projekti iz energetike, zdravstva, obrazovanja, ulagalo se u izgradnju škola, deminiranje i pomoć poljoprivrednicima kroz nabavku opreme.

Od dve milijarde dolara uloženih u prethodnih 30 godina, oko dve trećine sredstava otišlo je u Federaciju BiH, dok je otprilike trećina otišla drugom entitetu Republici Srpskoj (RS), saopštila je Američka ambasada u BiH.

Dva entiteta razlikuju se ne samo po etničkom sastavu, već i po broju stanovnika - u Federaciji živi oko 2,3 miliona ljudi, a u RS oko 1,3 miliona, pokazuju podaci popisa iz 2013. godine.

Odlazak USAID-a se neće značajno osetiti u RS, kaže Ljubiša Ćosić, gradonačelnik Istočnog Sarajeva i predsednik Saveza gradova i opština Republike Srpske.

„U gradu Istočno Sarajevo neće biti negativnih efekata", kaže Ćosić za BBC na srpskom.

Negativnih efekata biće „samo u pet ili šest opština u RS, koje su posredstvom političkih veza ostvarili kontakte u USAID", dodaje.

Ćosić kaže da je nezadovoljan kako je USAID odlučivao koje lokalne zajednice će dobiti finansijsku pomoć.

„Nedostajala im je transparentnost, a dominantno su bili okrenuti Federaciji BiH", tvrdi.

• Milorad Dodik, od reformatora do antizapadnog populiste
• Muke vrhunskih sportista u Bosni i Hercegovini

U oko trideset gradova i opština, USAID je kroz projekat Diaspora invest radio na povezivanju bosanskih investitora sa lokalnim zajednicama.

Među njima je Opština Žepče, udaljena 70 kilometara od Sarajeva, gde su zabrinuti da će se obustavom američkog finansiranja „usporiti ekonomski razvoj" u tom mestu, kaže Vesna Lučić iz Kabineta opštinskog načelnika za BBC na srpskom.

„Građani još nisu svesni toga, jer za sada ne mogu da osete učinak odluke da se projekti obustave, ali mi jesmo - očekuju nas dalekosežne posledice", dodaje.

„Neće doći do otpuštanja ljudi, ali zasigurno ćemo morati pronaći neke nove izvore finansiranja za zaposlene u budućnosti."

Jedan od njih je i Grad Konjic, koji je finansirao polovinu projektnih aktivnosti iz gradskog budžeta, dok je drugi deo novca dobijao iz USAID granta.

„Iskreno se nadamo nastavku saradnje sa USAID-om i smatramo da neće doći do značajnijih zastoja u realizaciji planiranih projektnih aktivnosti", kaže Sabina Ćukle iz odeljenja za medije i informisanje u tom gradu.

Povlačenje USAID projekata će „negativno uticati na podršku malim i srednjim preduzećima" u Opštini Kakanj, koja je prethodnih godina dobila nekoliko USAID grantova.

Planirali su da kroz programe USAID-a u budućnosti sarađuju na razvoju turizma i unapređenju energetke efikasnosti, kažu iz lokalne samouprave, ali to je sada na pauzi.

Ni u Konjicu, ni u Kaknju neće biti otpuštanja u lokalnim samouprava, jer se radna mesta finansiraju iz državnih budžeta.

Grad Cazin, na krajnjem severozapadu Bosne, imao je dva projekta sa USAID-om, a koji su se bavilina razvojem biznisa žena i drugih marginalizovanih grupa.

„Nadamo se da će se razrešiti trenutni status USAID-a, tako da će se nastaviti dalja saradnja sa njima na postojećim i novim projektima", rekao je Suad Rošić, pomoćnik gradonačelnika, za BBC na srpskom.

Šta kažu zvaničnici u BiH?

Dok u Federaciji BiH uglavnom ćute, zvaničnici u Republici Srpskom gotovo slave Trampovu odluku.

„USAID je kriminalna organizacija koja je finansirala 40.000 organizacija i pojedinaca u BiH", rekao je Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, zapretivši policijskom istragom o navodnim malverzacijama.

Pre tri godine, Dodik je govorio drugačije.

„USAID je u proteklim godinama dao ozbiljan novac za podršku i u RS. Mi smo zahvalni i ja sam svoju zahvalnost iznio na tu temu", rekao je u januaru 2022.

Dok među zvaničnicima u Federaciji BiH uglavnom vlada muk, jedna od retkih političarki koja je izrazila žaljenje zbog gašenja USAID-a je Darja Softić Kadenić, ministarka pravde Kantona Sarajevo.

„Ne vidim niti jeda pozitivan aspekt ove odluke, i ko god ju pozdravlja, sigurno ne misli na dobrobit Bosne i Hercegovine."

Povlačenjem USAID-a zadovoljan je i Fadil Novalić, bivši premijer Federacije BiH, koji trenutno služi četvorogodišnju zatvorsku kaznu zbog zloupotrebe službenog položaja.

„Jako su me obradovale ohrabrujuće informacije iz SAD-a: zločinačka hobotnica, USAID, se gasi", napisao je na Fejsbuku Novalić, koji uprkos presudi tvrdi da su njegov slučaj „montirali USAID-ovi plaćenici".

• Kontroverzni Robert Kenedi Mlađi: Kako bi mogao da utiče na svetsko zdravlje
• Bil Gejts: Dali smo 100 milijardi dolara, ali moja deca neće biti siromašna kada umrem
• Tramp sankcionisao Međunarodni krivični sud, Netanjahu mu poklonio zlatni pejdžer

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.14.2025)