Нацрт извештаја ЕП о Србији: Забринутост због системских проблема које су истакли протести

У нацрту редовног годишњег извештаја Европског парламента (ЕП) о Србији, који је припремио известилац тог тела за Србију Тонино Пицула, изражава се дубока забринутост због системских проблема које су истакли студентски протести у Србији.

У нацрту извештаја који ће 20. фебруара бити представљен на седници Одбора ЕП за спољне послове (АФЕТ), указује се и на проблеме у обезбеђивању независности правосуђа и у областима слободе медија и борбе против корупције, наводи портал Н1 који је имао увид у документ.

Наводи се да су студентски протести постали симбол дубљих друштвених проблема и да би на европски пут Србије значајно могао да утиче начин на који власти буду реаговале на те демонстрације.

У документу се изражава дубока забринутост због системских проблема које су истакли студентски протести у Србији, као што су наводи о ограничавању грађанских слобода, о недостатку институционалне и финансијске транспарентности и о политичким притисцима на академску заједницу.

"Европски парламент наглашава важност слободе говора и окупљања, најоштрије осуђује насилне нападе на мирне демонстранте, изражава забринутост што су неки од демонстраната ухапшени и што су против њих покренути правни поступци, позива дипломатске мисије Европске уније и њених земаља чланица да наставе да прате правне процесе који се односе на протесте", наводи се у Пицулином извештају.

Додаје се да Европски парламент оштро осуђује непоткрепљене тврдње српских власти да су земље чланице ЕУ умешане у организовање студентских протеста са циљем изазивања "обојене револуције".

"У том контексту, ЕП снажно осуђује незаконита хапшења и протеривања грађана ЕУ и јавно објављивање личних података грађана ЕУ од стране осуђених ратних злочинаца", пише у нацрту извештаја.

У тексту се изражава пуна подршка дијалогу Београда и Приштине, поздравља се именовање Петера Соренсена за специјалног представника ЕУ за тај процес, наглашава се потреба за поштовањем постигнутих споразума и изражава жаљење што Србија још није процесуирала одговорне за напад на косовске полицајце у селу Бањска у септембру 2023. године.

"Очекујемо да Косово и Србија у потпуности сарађују и да предузму све потребне мере како би ухапсили и брзо извели пред правду починиоце терористичког напада у Бањској 2023. године, изражавамо жаљење што Србија још није процесуирала одговорне, нарочито Милана Радоичића, понављамо да починиоци терористичког напада у Зубином Потоку такође морају да буду позвани на одговорност и да се морају суочити са правдом без одлагања", пише у тексту.

У нацрту извештаја се указује на континуиране изазове у обезбеђивању независности правосуђа, укључујући непримерене утицаје на правосуђе, наводи портал Јуропиен Вестерн Болканс (ЕВБ), који је такође имао увид у документ.

Са забринутошћу се примећује да је остварен ограничен или никакав напредак у испуњавању мерила за чланство у ЕУ у оквиру преговарачких поглавља, уз посебне недостатке у кључним областима попут владавине права, реформе јавне управе и усклађивања са политикама ЕУ.

"Европски парламент жали због чињенице да није остварен напредак у Поглављу 31, будући да је образац усклађивања Србије са спољнополитичким позицијама ЕУ остао углавном непромењен. Европски парламент позива Србију да се без одлагања и доследно усклади са рестриктивним мерама и општом политиком ЕУ према Русији", стоји у нацрту извештаја.

Пицула се, према наводима портала Н1, осврће и на проблеме у области слободе медија - изражава се забринутост због недовољне транспарентности власништва над медијима и финансирања медија. Посебно се осуђује почетак рада руског државног медија РТ у Београду, што се види као сигнал ширења руског утицаја у региону.

Оцењује се да је остварен ограничен напредак у борби против корупције, упркос усвајању нове Стратегије за борбу против корупције за период од 2024. до 2028. године. Изражава се забринутост због тога што је корупција и даље присутна у многим областима, наводи ЕВБ.

У економској сфери се поздравља делимичан напредак ка развитку функционалне тржишне економије, уз континуиран раст бруто домаћег производа, али се понавља да су потребне садржајније реформе на тржишту рада, у образовању и јавној управи.

После представљања извештаја на седници АФЕТ 20. фебруара, чланови тог Одбора ЕП моћи ће да предлажу амандмане на Пицулин документ. О коначном тексту извештаја европосланици ће гласати у мају, на пленарној седници ЕП.

Последњи годишњи извештај о Србији Европски парламент је усвојио у мају 2023. године, када је известилац за Србију био Владимир Билчик. Прошле године извештај није усвојен због избора за Европски парламент.

(Бета, 14.02.2025)