Зоран Милановић убедљиво до другог председничког мандата у Хрватској

Гласачи у Хрватској поново су дали поверење Зорану Милановиц́у да води државу, након што је освојио скоро три четвртине гласова у другом кругу председничких избора.

Био је то суморни резултат за његовог противника Драгана Приморца, који је имао подршку владајуц́е странке десног центра Хрватске демократске заједнице (ХДЗ).

Приморац је освојио 25 посто гласова, што је најлошији резултат за најмоц́нију политичку странку у Хрватској.

Премијер Андреј Пленковиц́ одбио је да честита победнику и поручио да „Милановиц́ ништа не нуди&qуот;.

У победничком говору, Милановиц́ је поновио да ц́е „пружити руку&qуот; премијеру и влади.

Заклетву је положио 18. фебруара, чиме је и званично почео његов други председнички мандат.

Милановић је постао трећи председник са узастопним мандатом - претходно је то успело Фрању Туђману, првом председнику и Стјепану Месићу.

Председници у Хрватској имају углавном церемонијалну улогу - Устав прописује да не смеју да буду партијско-политичке личности, вец́ да буду шефови државе свих грађана.

Милановиц́ је био чест критичар владајуц́е странке пре свега због корупције, инфлације и здравствену заштиту.

Иако је осудио руску инвазију на Украјину, он је често критиковао војну подршку Запада Кијеву.

Пре него што је постао председник, Милановиц́ је био премијер Хрватске од 2011. до 2016. године, а водио је Социјалдемократску партију левог центра (СДП) од 2007. до 2016.

• Председнички избори у Хрватској: Милановићу мало недостајало за победу, други круг избора 12. јануара
• Шта за испражњену Славонију значе председнички избори у Хрватској
• Политичко наслеђе досадашњих хрватских председника

РЕЗУЛТАТИ: Милановић као тајфун

У другом кругу избора 12. јануара, Милановић је „почистио&qуот; Приморца, убедљиво га победивши у свим већим градовима.

Милановић је освојио 74.68 одсто гласова (или 1.122.859), а Приморац 25.32 одсто гласова (380.752), подаци су Државне изборне комисије на основу 100 одсто обрађених бирачких места.

Нови-стари председник Хрватске победио је у свим жупанијама, а најбољи резултат имао је у Пули где га је заокружило 90,1 посто бирача, као и у целој Истарској жупанији.

У главном граду Загребу, Милановића је добио 79,4 одсто гласова бирача који су изашли на изборе, а Приморца мало више од једне петине (20,6 одсто).

У другом највећем граду Сплиту, Милановић је добио три четвртине гласова (75,3 одсто), док је Приморцу припало 24,7 одсто.

Највећа разлика међу четири највећа града забележена је у Ријеци, где је Милановић освојио 84,1 одсто, а Приморац 15,9 одсто.

У Осијеку је Милановића заокружило 72,5 одсто изашлих, а Приморца 27,5 одсто гласача.

Више од 85 одсто добио је још у Вараждину и Чаковцу.

На изборе је изашло 1.561.223 бирача, што је 44,18 одсто бирача, а било је чак 3,67 одсто неважећих листића (или 57.209).

То је значајан пораст у односу на први круг избора, кад је неважећих листића било 18.786, или тек 1,16 одсто укупног броја гласова.

Атмосфера: 'Срце за Зокија'

Тек што су затворена биралишта у Хрватској, у штабу Зорана Милановића, актуелног председника, почело је славље.

„Зоки, Зоки&qуот;, одзвањало је у препуном изборном штабу Милановића у Творници у Загребу када се нови-стари председник Хрватске појавио на бини.

„Ово је за мене велики дан, ову победу доживљавам као признање и одобравање мог рада.

„Ово је плебисцитарна порука хрватског народа свима онима који би требало да чују и молим да је чују&qуот;, рекао је Милановић који ће и у наредних пет година бити шеф најмлађе чланице Европске уније.

Као и после првог круга избора 29. децембра када му је мало недостајало за победу, Милановић је и сада поручио да пружа руку влади коју води ХДЗ, иако између њега и премијера Андреја Пленковића постоје велика неслагања.

Пленковићева честика Милановићу је изостала, баш као и честитка његовог противкандидата на изборима Драгана Приморца.

Оптимизам после првог круга када је Милановићу недостајало мање од два процента да освоји други председнички мандат достигао је врхунац недуго после објављивања излазних анкета агенције Ипсос за други круг који су указивали да је остварио убедљив тријумф.

„Добро вам вече, поздравите председника&qуот;, изговорила је водитељка током тонске пробе у изборном штабу Милановића у Творници у Загребу, а онда се на великом екрану појавила бројка 77,6 одсто, што су сви окупљени поздравили аплаузом и узвицима: „Зоки, Зоки&qуот;.

Чим су објављени резултати излазних анкета, Милановић се огласио на Фејсбук страници, написавши: „Хвала!&qуот;.

Док сам се тискала у препуном штабу Зорана Милановића, приметила сам жену са великим срцем око врата и на њему исписаним: 'Зоки, ти само ти'.

„Зоран је Зоран. Интелигентан, паметан, јединствен Све га то одваја од осталих&qуот;, рекла ми је Вишња Скреблин.

Јадранка Косор, бивша премијерка Хрватске, изјавила је да је Милановић остварио историјски резултат.

Овакав легитимитет нема нитко од политичара у Хрватској кроз историју, па ни данас; ни појединац ни влада јер се влада бира у Сабору вољом већине која се склепа збрда-здола, па и тако да неки политичари преваре њихове бираче, и приклоне се оном ко је добио највише&qуот;, рекла је Косор за Н1.

'Мој програм је да се држим Устава'

У победничком говору, Милановић је поручио да ће се држати Устава.

„То је мој програм. Тражим не овлашћења, јер се овде не ради о томе него о дужностима.

„Моја дужност је да будем равноправан у питањима спољне политике, јер тако налаже устав. То налаже и сазивање Савета за националну сигурност. Ја ћу бити врховни заповедник у питањима одбране и безбедности, не равноправан, него први у рангу, јер тако каже Устав&qуот;, рекао је.

Ово су били трећи избори у Хрватској у мање од годину дана, после парламентарних и избора за Европски парламент.

На парламентарним изборима априла 2024. године, ХДЗ је остао најјача странка - мада је морао да прави коалицију да би формирао владу - али је сада тешко потучен или како хрватски медији описују 'пометен' на председничким изборима.

Милановић је убедљиво је победио и у првом кругу председничких избора 29. децембра, али му је мало недостајало да добије потребну натполовичну већину.

У другом кругу је био велики фаворит да и у наредних пет година буде шеф најмлађе чланице Европске уније, иако му је Приморац претио да ће му показати зубе и помрсити рачуне.

А Приморчев шеф, премијер Андреј Пленковић је само девет минута по затварању биралишта, на друштвеној мрежи Икс објавио коментар, али не о изборима, него о америчким санкцијама руском нафтном сектору.

ХДЗ: 'Очекивали смо бољи резултат'

Док се у изборном штабу Милановића славило, у ХДЗ-у смркнута лица.

Један од ретких насмејаних био је кандидат на изборима - Драган Приморац.

Попут Милановића, и Приморац је на Фејсбук страници објавио поруку 'Хвала', а потом је индиректно признао пораз у говору у изборном штабу, без честитке Милановићу.

Захвалио се свима који су гласали за њега, ХДЗ-у, премијеру Пленковићу, као и Хрватима у Босни и Херцеговини.

„Хвала Хрватима изван граница наше домовине, Хрватима у БиХ, хвала вам на љубави, ми смо један народ, поносан народ и нико нас неће моћи поделити, без обзира на њихове жеље.

„Својим програмом сам хтео да пошаљем поруку да Хрватска може и заслужује боље. Неки грађани су игнорисали изборе, нису бирали програм и визију, хвала и њима&qуот;, рекао је кандидат ХДЗ-а.

За разлику од Приморца, потпредседник стране Бранко Бачић каже да су очекивали много бољи резултат.

„Очигледно је да кандидати који су били у првом кругу, односно њихови бирачи, нису подржали Драгана Приморца, већ у највећој мери Зорана Милановића и то се одразило на резултате&qуот;, оценио је.

Најавио је да ће странка направити анализу те рекао да се и данас показала „она давно изречена синтагма да грађани не желе сва јаја у исту кошару&qуот;.

„То се и овог пута потврдило&qуот;, објаснивши да никада ниједна политичка странка која је водила владу у време председничких избора те изборе није добила.

„Резултат није добар, али ми идемо даље и припремамо се за локалне изборе&qуот;, додао је.

Пленковић је честитао Приморцу на ангажману и свему што је учинио у кампањи, упркос „захтевним околностима&qуот;.

„Примао је нападе с десна и с лева&qуот;, рекао је Пленковић.

Додао је и да је ХДЗ „примио к знању резултат избора&qуот;, поручио је.

Милановићев пут од губитника до победника

Када је Зоран Милановић 2015. и 2016. године двапут узастопно изгубио на парламентарним изборима предводећи Социјалдемократску партију (СДП), могло се помислити да је његова политичка каријера - заувек окончана.

Некадашњи премијер формално је увео земљу у Европску унију, а потом политички потонуо у мору спорних одлука, али и политичких порука како на домаћем, тако и на регионалном плану.

Међутим, вратио се на велика врата на политичку сцену 2019. године, победивши на председничким изборима тадашњу кандидаткињу ХДЗ-а Колинду Грабар Китаровић.

О томе је ББЦ тада написао текст: Шта је вратило Зорана Милановића на власт.

Његов први председнички мандат обележиле су сталне свађе и неслагања са премијером Андрејем Пленковићем из ХДЗ-а, који су често један другог називали разним именима о чему више можете да прочитате овде.

Ко је Зоран Милановић

Рођен је 30. октобра 1966. године у Загребу;

Дипломирао је право и крајем деведесетих почео да ради у Министарству спољних послова, да би касније био и саветник министра спољних послова;

Председник СДП-а постаје 2007, после смрти Ивице Рачана, бившег хрватског премијера и оснивача партије;

На изборима 2011, предводио је Кукурику коалицију, у оквиру које су биле четири партије левог центра, када постаје премијер;

После пораза од ХДЗ-а на изборима 2016, најавио је повлачење из политике, када је кратко радио и као саветник албанског премијера Едија Раме;

Ипак, три године касније, као кандидат СДП-а, на председничким изборима побеђује Колинду Грабар Китаровић и постаје председник Хрватске.

Изборна процедура и председничка функција

Право гласа имало је 3.769.598 бирача.

Више од 6.600 њих гласало је у иностранству, у 38 држава.

Територија Републике Хрватске, међу којима су и бирачка места ван њених граница су једна изборна јединица.

На једном бирачком месту у Ријеци догодио се трагичан случај када је старији мушкарац гласао, а потом преминуо.

Најмање бирачко место било је је у Плетерничким Михаљевцима у Славонији где је регистровано укупно девет гласача.

У првом кругу је гласало двоје, а данас до 12 сати није изашао ниједан бирач, пренео је портал Индекс.хр.

Од увођења вишестраначја 1990, ово су били осми председнички избори у Хрватској.

Председнички мандат траје пет година.

Његова овлашћења нису велика, али му је функција симболички важна.

Он представља земљу у иностранству, врховни је командант Оружаних снага, расписује изборе за Хрватски сабор и референдуме и извршну власт дели са владом.

Досадашњи председници Хрватске

У првом кругу председничких избора 29. децембра излазност је била 46,03 одсто према подацима Државне изборне комисије (ДИП).

Зоран Милановић, актуелни председник Хрватске, кога подржавају Социјалдемократска партија (СДП) и партнери, освојио је тада 49,09 одсто гласова, а другопласирани Драган Приморац 19,35 одсто гласова.

Милановић је победио у свим хрватским жупанијама и у 20 највећих градова, док је кандидат ХДЗ-а победио само у иностранству, показују резулати Државне изборне комисије (ДИП).

Једино њихово сучељавање, одржано 7. јануара, обележила је бурна расправа, праћена разменом тешких речи и увреда.

Милановић је позвао бираче „да спрече оно што се мора спречити&qуот; и да се „неће предавати&qуот;, а Приморац је „поручио да ће ујединити Хрватску&qуот;.

Хрватска, једна од шест некадашњих југословенских република, независност је стекла пре више од три деценије.

Чланица је НАТО савеза од 2009, а четири године касније ушла је и у Европску унију (ЕУ).

До сада је имала пет председника, међу њима и једну жену:

• ФрањоТуђман (1992 - 1999)
• Стјепан Месић (2000 - 2010)
• Иво Јосиповић (2010 - 2015)
• Колинда Грабар-Китаровић (2015 - 2020)
• Зоран Милановић (2020 - 2024) и од 2025.

О њиховом политичком наслеђу читајте овде.

• Ко су кандидати за председника Хрватске и шта су рекли о Србији
• Избори у Хрватској: ХДЗ остала најјача странка, нови проблеми за председника Милановића
• Како су два суседна села на северу Хрватске постала бастиони вечитих политичких ривала
• Избори у Хрватској: Традиционални ривали у клинчу, а одлука можда у рукама трећег
• „Кремљенко“ против „Удбашенка“: Хрватски избори у сенци сукоба премијера и председника

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.18.2025)