Može li Evropa da se odbrani bez Amerike

Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je da evropske zemlje moraju da obezbede „ogromnu većinu" sredstava za ukrajinsku odbranu protiv ruske invazije u njegovoj prvoj međunarodnoj poseti otkako je preuzeo dužnost. Ali šta to tačno znači za Evropu?

Hegsetova opaska usledila je usred pregovora između ruske i američke delegacije u Saudijskoj Arabiji, što ukazuje na to kako bi mogla da izgleda Trampova strategije za okončanje rata u Ukrajini.

Mogućnost da Evropa postane sve odgovornija za vlastitu sigurnost istakao je i američki potpredsednik Džej Di Vens na Konferenciji za bezbednost u Minhenu u petak 14. februara, gde je rekao da Evropa mora da se „isprsi u velikoj meri kako bi obezbedila sredstva za vlastitu odbranu."

Ova drastična promena stava Amerike uzbunila je evropske lidere i sazvan je hitan sastanak u Parizu za 17. februar kako bi se raspravljalo o sukobu i bezbednosti kontinenta.

Ona postavlja pitanje – koliko Evropa zavisi od Amerike kad je u pitanju njena vlastita bezbednost i može li da opstane sama?

Zašto se Amerika uopšte udružila sa Evropom?

NATO, Organizacija Severnoatlantskog sporazuma, formiran je 1949. sa primarnim ciljem da se u Evropi blokira ekspanzija bivšeg Sovjetskog Saveza.

Sjedinjene Američke Države (SAD) su smatrale da je ekonomski i vojno snažna Evropa ključna za sprečavanje tog širenja i pružile su masovnu podršku evropskim zemljama kako bi im pomogle da se izgrade posle razaranja u Drugom svetskom ratu.

Sada sa 32 zemlje, među njima i nekoliko istočnoevropskih, članice NATO su se dogovorile da ako jedna od njih bude bila napadnuta, druge moraju da je brane.

Ali posle ove nedelje, bezbednosna arhitektura iz perioda posle Drugog svetskog rata je ugrožena.

Amerika je još uvek u NATO, ali evropski lideri strahuju da više ne mogu da se oslone na SAD da će im priteći u pomoć.

Koliko evropske zemlje troše na budžete za odbranu?

NATO savez trenutno traži od zemalja da troše najmanje dva odsto nacionalnog dohotka (BDP).

Prema procenama NATO za 2024. godinu, Poljska je najviše trošila drugu godinu zaredom, izdvajajući 4,1 odsto BDP-a (ukupna vrednost proizvedene robe i usluga).

Estonija je na drugom mestu sa 3,4 odsto, a SAD na trećem mestu sa 3,4 odsto, što je otprilike na istom nivou na kom je trošila čitave protekle decenije.

Velika Britanija je na devetom mestu sa 2,3 odsto.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lemi rekao je da je Velika Britanija „apsolutno" rešena da izdvaja 2,5 odsto i da će zacrtati „put" za postizanje tog cilja za nekoliko meseci.

Prosek članica NATO u Evropi i Kanadi se procenjuje na 2,0 odsto.

Kamil Grand, bivši zamenik generalnog sekretara za ulaganje u odbranu u NATO, rekao je za BBC da američki zahtev za veće ulaganje evropskih zemalja ne predstavlja iznenađenje.

„Evropske zemlje su nekoliko decenija plaćale manje, a sada plaćaju cenu za to.

„To je legitiman zahtev Amerike – zašto bogate zemlje ne plaćaju više?"

Da li je 'Armija Evrope' moguća?

U reakciji na moguće povlačenje američke pomoći, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozvao je na osnivanje „Armije Evrope".

„Budimo iskreni. Sada ne možemo da isključimo mogućnost da Amerika odbije Evropu po pitanju koje je ugrožava", rekao je on 15. februara.

„Mnogi, mnogi lideri govorili su o Evropi kojoj je potrebna njena vlastita vojska – Armija Evrope."

Francuski predsednik Emanuel Makron odavno podržava zasebnu vojsku ovog bloka kako bi se smanjila njegova zavisnost od SAD, ali je tu ideju brzo odbacila šefica evropske diplomatije Kaja Kalas.

Ričard Vitman, profesor politike i međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Kentu, rekao je za BBC da iako evropske zemlje u NATO imaju dovoljno bogatstva da izgrade značajnu odbranu protiv zemalja kao što je Rusija, njihov najveći izazov mogla bi da bude organizacija.

„Problem koji oni imaju je kako uskladiti komunikaciju svih tih stvari, kako aktivirati istovremeno daljinsku detekciju i uvezivanje opreme kao što su satelitski sistemi", kaže on.

O sposobnosti „Armije Evrope" da se odbrani od sila kao što je Rusija „apsolutno nema ni govora", prema profesorki Ameliji Hadfild, osnivačke direktorke Centra za Britaniju i Evropu na Univerzitetu u Sariju.

„Evropa zapravo ima, posebno NATO, vrlo visok stepen interoperativnosti – vrlo, vrlo veštu, ogromnu količinu obučenosti", kaže ona, govoreći o sposobnosti različitih vojski da rade zajedno.

„Ali vi sad od njih tražite da uskoče u usijanu krizu posle tri godine skrajnutosti, da budu spremni, da budu sigurni da nema nestašice mehanizacije, da nema nestašice ljudstva i da nema nestašice u onim oblastima interoperativnosti koje bi ih činile efikasnim međunarodnim mirotvoračkim snagama."

Od osnivanja NATO, njene vojne operacije predvodio je i koordinisao Vrhovni saveznički komandant za Evropu (SACEUR), koji je oduvek bio američki vojni oficir, što im je davalo ogromno iskustvo u ratnim operacijama.

Generali u Evropi nemaju taj nivo ekspertize, kaže profesor Vitman, ostavljajući potencijalno ogromnu rupu u sposobnostima „Armije Evrope".

A tu je i pitanje političke šupljine koju za sobom ostavljaju SAD.

„Ono što Sjedinjene Američke Države donose nije samo neka vrsta zaštitne mreže, mi imamo sve što nam je stvarno potrebno za borbe, već one donose i politički autoritet da se to radi, a vi iskreno nemate tu vrstu uporedive političke strukture da biste to radili, ili da to radite kolektivno", dodaje ona.

To bi moglo da dovede do borbe za prevlast i pitanja ko predvodi odbrambenu strategiju Evrope.

Francuska i Velika Britanija, kao najveći evropski bezbednosni i odbrambeni partneri, mogli bi da budu glavni kandidati za iskorišćavanje ove prilike i vođstvo, prema profesorki Hadfild.

Ali bi one isto tako morale da se odluče kako da podele troškove izdvajanja na odbranu između zemalja i koja bi od njih ponela najveći teret.

Drugi problem na koji su ukazali eksperti je „vreme".

„Koliko brzo možete da izgradite satelite i da ih lansirate?", pita se profesor Vitman.

„Tu se ne radi o danima, nedeljama ili mesecima, već mi tu govorimo o godinama."

To postavlja pitanje koliko bi korisna „Armija Evrope" mogla da bude za najhitniju evropsku krizu u Ukrajini.

„Nije me ubedio ovaj koncept", kaže Grand za BBC.

Najveći izazovi za Evropu biće njena „masa i pripravnost", kaže on – što je izraz ne samo za brojnost trupa koje neka vojska ima, već i koliko su one pripremljene za neposredne borbe – baš kao i njene napredne tehnologije, kao što su točenje goriva u vazduhu, dronovi i rakete dugog dometa.

U studiji Belferovog centra za nauku i međunarodna pitanja na Harvardu, Grand i njegove kolege pišu: „Jaka odbrambena sposobnost Evrope, kao sastavni deo transatlantskog partnerstva, ne može da se izgradi preko noći. Biće potrebne godine skoncentrisanih napora i posvećenosti.

„Da bi osigurali evropsku slobodu i položaj u svetu, i da bi se održalo američko vođstvo u eri svetske neizvesnosti, i Evropa i Amerika moraju da sprovedu teške promene."

Šta to znači za budućnost Evrope?

Rupe u evropskoj vojnoj sposobnosti učinile su nervoznim mnoge u vezi sa američkom pretnjom povlačenja iz bezbednosnog saveza.

„Teško je zamisliti da Evropljani ostanu vojno bezbedni bez Sjedinjenih Američkih Država", kaže profesor Vitman.

Evropske zemlje bi morale da nastave sa značajnim povećanjem izdvajanja kako bi dostigle nešto iole uporedivo sa održivom kolektivnom vojskom, kaže Grand.

A neki su ozbiljno zabrinuti oko toga da li će Rusija testirati američku rešenost da preusmeri pažnju negde drugde.

„Tužno je reći da su se ljudi navikli na ideju da će Ukrajina biti razrušena i da ćemo morati ponovo da je izgradimo, ali se zato nisu navikli na ideju da Rusija može da ispali nasumični hitac na Švedsku, ili Poljsku, ili čak i Veliku Britaniju, a to je jedna sasvim druga klasa sukoba", kaže profesorka Hadfild.

„NATO će vrlo brzo morati da otkrije ko je bez vlastitog osnivačkog člana."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.19.2025)