Mogu li se blokirati privatni fakulteti u Srbiji

Iako plaćaju da bi studirali, studenti nekoliko privatnih fakulteta spremni su da se solidarišu sa kolegama sa državnih koji skoro tri meseca blokiraju univerzitete širom Srbije.

Lola Vitasović je studentkinja druge godine psihologije i biznisa na fakultetu FEF , privatnoj visokoškolskoj ustanovi, čiji su studenti na plenumu 18. januara izglasali blokadu.

„Mi smo svesni da blokada privatnog fakulteta ne vrši pritisak na institucije da ispune studentske zahteve u onoj meri u kojoj to čine državni.

„Ipak, nismo hteli da imamo ispitne rokove i regularno idemo na fakultet dok se naše kolege bore", govori Vitasović za BBC na srpskom.

Studentski bunt u Srbiji, jedan od najvećih poslednjih decenija, počeo je blokadom Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, da bi se postepeno proširio na više od 50 širom zemlje.

Blokadama su se na različite načine priključile i samoorganizovane grupe studenata fakulteta čiji osnivač nije država, poput Fakulteta savremenih umetnosti, Fakulteta FEFA (nekadašnjeg Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju), kao i Fakulteta za medije i komunikaciju iz Beograda.

• Kako se širio bunt na fakultetima u Srbiji i šta kažu studenti
• BBC na blokadama fakulteta: „Mislim, dakle protestujem"
• Studentske blokade i institucije: Ko je nadležan za ispunjenje zahteva

Među poslednjima su se pridružili studenti beogradskog Singidunuma, jednog od najvećih privatnih univerziteta, glasanjem 11. februara.

Ipak, blokadama se usprotivila uprava ovog univerziteta.

„Svi koji budu ometali ili pokušavli da ometaju rad uprave Univerziteta i time kršili zakon, imajući u vidu navedene obaveze prema studentima i zaposlenima, izlažu sebe riziku kazne, građanske i disciplinske odgovornosti", piše u saopštenju uprave.

'Nema razlike između privatnih i državnih fakulteta'

Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na pitanja BBC novinara na koji način bi mogli biti sankcionisani privatni fakulteti u blokadi ili oni na kojima se nastava ne održava do objavljivanja ovog teksta.

U pravnom smislu nema razlike između visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika i onih čiji su osnivači privatna lica, osim pojedinih nadležnosti Vlade i Ministarstva prosvete u pogledu planiranja upisa, promene naziva, sedišta, statusne promene i ukidanja ustanove, kao i finansiranja ustanova čiji je osnivač Republika, kaže i advokatkinja Milica Vučenović.

„Ipak, to ne utiče na status visokoškolske ustanove, one imaju isti položaj u skladu sa zakonom, pa nema nikakvih razlika ni kada su u pitanju njihova prava i obaveze u uslovima blokada", objašnjava ona za BBC na srpskom.

Lola Vitasović veruje da u trenutnoj situaciji „svaka podela bespotrebna".

„Osećam se isto kao i svi drugi studenti koji su deo jednog istorijski važnog trenutka", kaže ona.

Ipak, zgrada fakulteta na kojem studira nije fizički blokirana.

Studenti povremeno dolaze na plenume i organizuju radionice, ali ne spavaju u zgradi niti su tamo svakodnevno, kaže.

Prvi privatni fakultet koji se priključio blokadi bio je Fakultet savremenih umetnosti.

„Želeli smo da uđemo u ovu borbu zbog solidarnosti, ne samo sa studentima već i sa svim ostalim ljudima.

„Kao i studenti državnih fakulteta i mi se suočavamo sa nekom vrstom pritiska, ali ostajemo istrajni", kaže David Đorđević, student muzičke komunikacije na ovom fakultetu.

Nastava na fakultetu se ne održava.

„Svi studenti pripadaju generaciji koju smatram vrlo hrabrom, tako da je nepotrebno praviti podele po fakultetima koji studiraju, a mi kao njihovi profesori smo tu da ih podržimo", kaže Irfan Mensur, profesor glume na FSU-u.

'Osećam se isto kao i svi drugi studenti'

Kada su počele blokade na džavnim fakultetima, studenti FEFA fakulteta organizovali su plenum i sastanak sa upravom.

„Tada smo se dogovorili da ne stupimo u blokadu, ali da studenti koji žele aktivno da učestvuju ne moraju da dolaze na fakultet i neće snositi posledice.

„Ipak, posle incidenta kada je naša koleginica Sonja povređena, izglasali smo blokadu", kaže Lola Vitasović.

Sonja Ponjavić, studentkinja Pravnog fakulteta, teško je povređena 16. januara kada je tokom blokade saobraćajnice na nju naleteo automobil u Beogradu.

„Blokada je jedina moralna stvar trenutno, mi moramo nešto da žrtvujemo kako bismo osećali da pomažemo kolegama.

„To sedenje na dve stolice gde sa jedne strane podržavamo kolege, a sa druge izlazimo na ispite nije bilo u redu i zato smo na plenumu izglasali blokadu", dodaje Vitasović.

Jedan od zahteva vlastima je da se potpuno istraži odgovornost za obrušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, kada je poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno, kao i utvrđivanje odgovornosti za napade na studente.

Studenti privatnih fakulteta ruše stereotipe i podele, jer često postoji predrasuda da su oni privilegovani i nezainteresovani za probleme i promene u društvu, kaže Bojana Maljević, profesorka na fakultetu FEFA.

Time se pokazuje da „ne postoji problem samo na nekim fakultetima, već da uzroci i problemi pogadjaju sve mlade ljude, bez obzira gde studiraju", smatra.

Ima li posledica po studente

Bilo kakav oblik blokiranja zgrade fakulteta i održavanja nastave nemaju utemeljenje u zakonu, objašnjava advokat Vučenović.

U tom smislu, „ustanova može preduzeti mere radi sprečavanja ili otklanjanja blokade, sa jedne, i sankcionisanja studenata, sa druge strane".

U javnosti se autonomija univerziteta predstavlja preširoko, a odredbe o nepovredivosti akademskog prostora često se pogrešno tumače, dodaje Vučenović.

„Zakonom o visokom obrazovanju predviđeno je da je prostor visokoškolske ustanove nepovrediv i da u njega ne mogu ulaziti pripadnici policije bez dozvole nadležnog organa te ustanove, osim u slučaju ugrožavanja opšte sigurnosti, života, telesnog integriteta, zdravlja ili imovine", kaže Vučenović.

Policija može da uđe na fakultet ukoliko na poziv nadležnog organa ustanove u svakom slučaju, dodaje.

Sankcije prema studentima mogu biti disciplinske, u skladu sa odredbama opšteg akta o disciplinskoj odgovornosti studenata, koji donosi savet ustanove..

„Pravilnicima velikog broja visokoškolskih ustanova, na primer, Univerziteta u Beogradu i Univerziteta Singidunum, propisano je da sprečavanje ili ometanje održavanja nastave spada u teže disciplinske povrede, za šta se mogu izreći različite disciplinske mere, pa i mera isključenja sa studija", objašnjava.

Ipak, samo nedolaženje na nastavu ne može biti predmet disciplinske ili neke druge odgovornosti.

Jedina posledica nedolaženja na nastavu, s obzirom da je student dužan da ispunjava nastavne i predispitne obaveze, a u zavisnosti od trajanja, može biti „nemogućnost polaganja ispita", ukazuje Vučenović.

Da li bi privatni fakulteti mogli da izgube akreditaciju?

Akreditacijom se određuje da li je fakultet ispunio sve obaveze i standarde koji su propisani zakonom i ako jeste, diploma mu je važeća i priznata.

Jedan od tri osnovna uslova za akreditaciju, pored studijskog programa i nastavnog osoblja, jesu odgovarajući prostorni kapaciteti i oprema, objašnjava Vučenović.

Akreditacija fakulteta bi mogla da bude osporena ukoliko ustanova ne preduzima neke od navedenih koraka u slučaju dugotrajne blokade, kaže.

„Zakonom o visokom obrazovanju propisano je da se visokoškolskoj ustanovi može izmeniti ili oduzeti dozvola za rad kada se inspekcijskim nadzorom utvrdi da ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti predviđene Zakonom", dodaje Vučenović.

Ipak, teško je zamisliti blokade tolikog trajanja koje bi ugrozile samo postojanje ustanove, smatra.

„Treba napomenuti da velike društvene krize, poput aktuelne u našoj zemlji, podrazumevaju izlazak iz pravnog poretka u manjem ili većem obimu.

„Primer smo imali nedavno u uslovima pandemije, kada je nadležno ministarstvo izdavalo uputstva ustanovama da izvode nastavu na svim studijskim programima na daljinu, dakle i onima koji nisu akreditovani za taj vid nastave, što nije u skladu sa zakonom, ali je omogućilo da se nastava odvija i akademska godina okonča", objašnjava.

Zato je potrebno „naći vanredna rešenja, bilo na nivou ustanove, bilo na nivou države, kroz izmene postojećih ili donošenje posebnih propisa, kako bi se otklonile teže i dugotrajnije posledice po državu i njene građane i građanke", ukazuje ona.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je rekla da je privatni Fakultet za medije i komunikacije (FMK) saopštio da nastava mora da se produži, a blokada obustavi od 3. marta.

Ako se blokada nastavi, akademska godina ne bi mogla da bude završena, a ustanova bi bankrotirala, kaže ona.

„Odgovornost je na dekanima da kažu da li je 3. mart krajnji rok i za naše državne fakultete, da kažu studentima da je ova akademska godina izgubljena i da ne može da se završi do septembra.

„I državni fakulteti moraju da izađu i kažu da li taj rok važi i za njih jer je ista dužina semestra i ista nastava kao kod FMK", rekla je Brnabić.

Do objavljivanja ovog teksta iz FMK-a nisu odgovorili na pitanja BBC novinara.

Bez obzira na neizvesnosti, Lola Vitasović je spremna da u blokadama istraje.

„Imamo podršku prijatelja i ostalih studenata i naša borba nam je važna", kaže ona.

• Jesu li studentski protesti u Srbiji 'obojena revolucija' kako tvrde vlasti
• Hrvoje Klasić: Studentski protesti u Srbiji veći od onih 1968.
• Dva meseca studentskih blokada: „Vapaj za pravnom državom"

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.21.2025)