Nemačka uoči izbora - bez jasnog favorita koji bi sam formirao vladu
Nemci sutra biraju 630 poslanika za novi saziv Bundestaga, a poslednja predizborna istraživanja pokazuju da najveću podršku i dalje uživaju do sada opozicioni demohrišćani i krajnje desna, takođe opoziciona Alternativa za Nemačku (AfD), ali da nijedna partija neće imati dovoljno poslanika da sama formira vladu.Za mesto novog nemačkog lidera nadmeću se četiri kandidata: aktuelni kancelar Olaf Šolc iz socijaldemokratske stranke (SPD), Fridrih Merc, kandidat glavne konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), aktuelni vicekancelar Robert Habek iz ekološke stranke Zeleni i Alis Vajdel iz krajnje desničarske, antimigrantske Alternative za Nemačku (AfD).
Prema anketi instituta za istraživanje javnog mnjenja Jugav (Yougov), konzervativna demohrišćanska CDU i njen lider i kandidat za kancelara Fridrih Merc mogu da računaju sa 29 odsto glasova, što je dva procentna poena više nego početkom ove nedelje.
Nemački analitičari procenjuju da će buduća vladajuća koalicija verovatno biti okupljena oko CDU i njene sestrinske bavarske partije CSU, i da će u njoj morati da učestvuju najmanje dve partije, što ukazuje na neizvesne koalicione pregovore.
Prema anketi Jugava, rejting AfD ostao je nepromenjen na 20 odsto podrške, što podupire njene ambicije da na izborima bude druga po broju osvojenih glasova.
Do sada vladajuća socijaldemokratska SPD kancelara Olafa Šolca je u odnosu na početak nedelje izgubila jedan procentni poen i sada je na 16 odsto, a njen partner u donedavnoj tročlanoj koaliciji, Zeleni, imaju podršku 13 odsto birača.
Poslednjih nedelja porasla je popularnost partije Levica, koja je naslednica nekadašnje istočnonemačke Jedinstvene socijalističke partije Nemačke (SED). Tu stranku, prema anketi, podržava osam odsto birača i ona gotovo sigurno može da računa da će ući u parlament.
Prema projekciji Jugava, takvi rezultatu bi značili da će demohrišćani u parlamentu imati 220 poslanika, AfD 145 poslanika, SPD 115, Zeleni 94, Levica 55, i "ostali" jedan poslanički mandat.
Ankete, međutim, pokazuju i da je svega tri dana do izbora veliki broj birača, između 20 i 27 odsto, bio neodlučan.
Birališta će biti otvorena od osam do 18 časova, a Nemci mogu glasati i putem pošte.
Izlazne ankete biće objavljene odmah nakon završetka glasanja, a prebrojavanje glasova počinje odmah. Ukupna slika rezultata biće poznata veoma brzo, dok se konačni zvanični rezultat očekuje rano u ponedeljak.
Pravo glasa ima 59,2 miliona birača u samoj Nemačkoj, ali i više od tri miliona nemačkih državljana u inostranstvu, za koje će ovogodišnje glasanje zbog kratkih rokova biti problematičnije nego inače.
Na glasačkom listiću nalazi se 29 stranaka, ali se očekuje da će između pet i osam njih uspeti da pređe izborni prag od pet odsto.
Izbore karakterišu izrazite demografske promene. Na izborima 2021. godine u samoj Nemačkoj je moglo da glasa 61,2 miliona ljudi.
U sadašnjem biračkom telu, više od 40 odsto građana je prevalilo šezdesetu godinu, a jedna četvrtina je starija od 70 godina.
Mlađi od 30 godina čine svega 13,3 odsto biračkog tela. Mladih koji prvi put mogu da glasaju ima 2,3 miliona, odnosno oko četiri odsto.
Izbori u Nemačkoj održavaju se sedam meseci ranije nego što je planirano, jer se Šolcova tročlana koalicija raspala u novembru zbog nesuglasica o načinima za oživljavanje privrede, koja beleži pad već dve godine.
(Beta, 22.02.2025)
