Balkan u šoku: Više od 30 dece čuvano u kući u Brčkom, istraga o trgovini ljudima

Emina Halilović (74) iz Brčkog pošla je 25. februara do prve komšinice Zahide Đogo za koju kaže da godinama vodi vrtić.

U rukama je nosila sirnicu i supu, ali nije mogla da joj uruči dar.

„Nisam mogla da prođem od policije. Iznenadila sam se", priča Halilović.

I dalje je zatečena informacijom da je policija u kući od crvenih cigala, bez fasade pronašla 31 dete, uzrasta od nekoliko meseci do 12 godina.

Po nalogu tužilaštva Brčko distrikta, na severoistoku Bosne i Hercegovine, policija je privela osam ljudi zbog sumnje o trgovini decom, za šta je zaprećena kazna do 10 godina zatvora.

Osumnjičeni su i za krivično delo zapuštanje i zlostavljanje deteta.

„Policijski službenici su 25. februara 2025. pronašli 31 dete i zbrinuli ih na sigurno mesto", potvrdila je je Dževida Hukičević, portparolka policije u Brčkom, za BBC na srpskom.

U istragu, koju opisuje kao „složenu", uključene su i drugi policijski organi države, ali i Europol, dodala je.

Nije mogla da otkrije više detalja, jer je reč o deci.

• Nestale bebe i njihovi roditelji: „Naša deca nemaju cenu"
• Brčko distrikt: Mladi protiv podela
• „Dali su mi novac, a ja želim svog sina”

Komšije: 'Ništa čudno nismo primetili'

Emina Halilović, koja živi u Brčkom poslednjih sedam godina, decu je često viđala kod komšinice, a ona joj je rekla da su to pretežno romska deca iz Hrvatske.

„Ta deca nisu bila zaključana. Uvek su se igrala napolju.

„Bilo je tu dece od naših političara i policajaca. Ona (Zahida) je držala obdanište", kaže Halilović.

Zahida, nastavila je, nije sama vodila neregistrovani vrtić, i dodala da su komšije govorile kako je uvek imala žensku osobu koja joj pomaže.

„Ništa čudno se nije moglo primetiti. Deca se tu igraju, nikad nijedno nije bilo bolesno", dodaje Zahidina prva komšinica.

Viđala je, kaže, pojedine roditelje kako dolaze u posetu deci i da su neki od njih slali novac za navodno čuvanje.

Šta kažu nadležni?

Da se u „kući strave", kako su mediji nazvali ilegalni vrtić, ipak možda dešava nešto sporno, otkrila je 12-ogodišnja devojčica koja je pokucala na vrata komšije rekavši da ne želi nazad u kuću iz koje je pobegla.

Sa njom su bile dve mlađe devojčice, potvrdilo je Tužilaštvo, preneo je sajt Radija Slobodna Evropa.

U saopštenju glavnog tužioca Radmila Ivanovića navodi se da je policija još pre dva dana uhapsila troje ljudi - dvoje iz Brčkog i jednog iz Banjaluke, glavnog grada Republike Srpske, jednog od dva entiteta BiH.

Osumnjičeni su za trgovinu ljudima, trgovinu decom i zapuštanje ili zlostavljanje deteta.

Po nalogu suda, objekat u kojem su bila deca je pretresen.

Tužilac Ivanović je izjavio da su među privedenima srodnici dece koji navode da su roditelji, ali nema dokaza da su to zaista njihova deca.

„Deca nisu identifikovana, nemamo podatke o kojoj se deci radi niti ko su im roditelji, troje za koje je predložen pritvor su iz BiH.

„Određenim devojčicama je urađen ginekološki pregled", rekao je Ivanović.

Lekari su pregledali i ostalu decu.

„Utvrđeno da nisu živeli u higijenskim uslovima, imaju određene parazite", kaže tužilac.

Odakle su deca?

Deca su iz nekoliko gradova, a nezvanično među njima i deca iz Banjaluke i Mostara, grada u Hercegovini.

Mediji u Hrvatskoj objavili su da neka deca imaju pasoše te zemlje, najmlađe članice Evropske unije.

„Pet pasoša je navodno izdato kod nas (BiH) i to trenutno proveravamo", rekao je Ljudevit Marić, portparol MUP-a Hercegovačko-neretvanskog kantona čije je sedište u Mostaru, za BBC.

Detalj više dao je ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Davor Božinović.

Tvrdi da su osumnjičeni deo mobilnih grupa ljudi koji sele iz države u državu i koji imaju različita državljanstva.

„Identifikovane osobe su potencijalno počinitelji jednog od najtežih oblika organizovnog kriminala kada je reč o deci koja mogu biti fizički, psihički i emocionalno zlostavljanja", rekao je Božinović.

• Dvojica muškaraca optužena za ubistvo devojčice Danke Ilić iz Bora
• Izrečena prva kazna doživotnog zatvora u Srbiji - za otmicu i zlostavljanje devojčice
• Nevenina priča: Iz kandži prostitucije do umetnice koja hrabri druge

Brčko u šoku

Mehmed Mehmedović, predsednik Mesne zajednice Ivići u Brčkom, kaže da meštanima nikad ništa nije bilo sumnjivo.

„Niko od meštana nikada nije ništa prijavio", kaže za BBC na srpskom.

U Ivićima ne postoji klasično obdanište, ali je, kaže, od meštana čuo da je Zahida čuvala decu.

„Unuče moje sestre je pre 10 godina čuvala ta žena. To nije bio klasični vrtić. To je privatna kuća.

„Nije ona jedina. Nema dovoljno smeštaja, pa ima tu žena koje čuvaju decu do školskog uzrasta", kaže Mehmedović.

„Zato nam je to sve bilo iznenađenje. Da niko ne zna, pa ni mi. Nama nije normalno da ta žena čuva 31 dete i da njima bude dobro."

Pet minuta od centra grada, nekoliko ulica od kuće u koju je u 25. februara upala policija, živi 'Mirza', što nije njegovo pravo ime, a identitet je poznat BBC-u.

Priča mi da je Zahida godinama čuvala decu i da su ona uvek bila uredna.

Ni on nikada nije posumnjao da su ta deca žrtve trgovine ljudima, već da je to neka vrsta obdaništa.

„Svi smo zatečeni", kaže mi šokiran.

I sam je boravio u kući, ali nikada nije video toliki broj dece koje je 25. februara pronašla policija.

„Pominje se da ima dece iz Španije, Hrvatske, Mostara, Banjaluke. Ima beba.

„Strašno je da je neko ostavio dete strancu da ga čuva.

„Pa kojom logikom je neko iz Banjaluke ostavio dete u Brčkom?", čudi se 'Mirza' dok se priseća kuće i dece koju je gledao.

Udaljenost Banjaluke od Brčkog je oko 200 kilometara, a Mostara više od 300.

Trgovina decom „vrsta modernog ropstva"

Ljudi u Bosni i Hercegovini i širom regiona zgroženi su vestima iz Brčkog.

Reagovale su i brojne međunarodne organizacije u BiH i političari.

Iz misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) pozvali su nadležne organe da hitno pokrenu temeljnu istragu, te procesuiraju odgovorne.

Uz poruku da su „duboko uznemireni" vestima iz Brčkog, ukazuju da je trgovina ljudima veoma teško i složeno krivično delo koje se često naziva modernim oblikom ropstva.

„To krivično delo odlikuju teške povrede temeljnih ljudskih prava", navodi se u saopštenju OEBS-a.

„Ono uzrokuje trajne fizičke i psihološke posledice po žrtve, i narušava njihovo dostojanstvo i dobrobit dugo posle završetka iskorišćavanja", rekli su iz OEBS-a za BBC.

Reagovao je i UNICEF, agencija UN za zaštitu prava deteta, navodeći da se procenjuje da je svaka treća žrtva trgovine ljudima dete i da su to uglavnom deca migranti, raseljena deca i izbeglice.

UNICEF je, rekli su, duboko uznemiren nedavnim izveštajima o trgovini ljudima u Brčkom i nudi saradnju i pomoć vlastima.

Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke, pozvao je na društvenoj mreži Fejsbuk „sve nivoe vlasti, bez izuzetka, da hitno reaguju".

„Da istraga bude temeljna i da krivci odgovaraju najstrože moguće", traži on.

Pokazatelj šireg problema

Za aktivistkinju i pravnicu iz Brčkog Anu Kotur-Erkić nema sumnje da je reč o krivičnom delu trgovina ljudima.

Olakšavajuća okolnost bi bila kad bi se to kvalifikovalo kao roditeljsko zanemarivanje i zlostavljanje deteta.

„Izjava roditelja da je decu ostavljao na čuvanje je zapravo vrlo naivan pokušaj da se preduhitri kvalifikacija krivičnog dela roditeljstkog zanemarivanja i zapostavljanja."

Ovaj slučaj dodatno ukazuje i na problem da Brčko nema javnu ustanovu Centar za socijalni rad, već u okviru vladinog pododeljenja.

„Nažalost, socijalni radnici se više bave papirologijom nego radom u zajednici.

„Većina pravnika koji su tu zaposleni, a koje poznajem, zapravo su pravnici koji nisu imali dodira sa socijalnim pravom", kaže Kotur-Erkić.

Primećuje rupe u komunikaciji, posebno nadležnih službi.

„Neko je morao da zna zašto dete od 12 godina ne ide u školu", dodaje.

Nejasno joj je i kako nisu primetili da u određenim porodicama nedostaje jedno ili dvoje dece.

„Meni se čini da ti podaci izostaju."

• U napuštenom kamionu u Bugarskoj pronađeno 18 mrtvih ljudi, među kojima i dete
• BBC pomogao da se spasu životi žena zarobljenih u hladnjači sa bananama
• Kupio ženu, terao je da mu rađa decu i godinama je držao u lancima

Ključno je pitanje i gde će deca biti smeštena.

„Ako će se menjati zidovi za zidove to apsolutno nije rešenje", ukazuje.

Kratkoročno, smeštaj dece u hotele ili zajedničke prostorije razume, ali smatra da je dugoročno rešenje da deca budu usvojena ili u hraniteljskim porodicama.

Taj mehanizam deinstitucionalizacije, već 10 godina oba entiteta pokušavaju da uspostave.

„Zajednica mora sazreti jer govorimo o zajednici koja ima najveći budžet u državi, koja ima najviše kapaciteta da postigne neki stepen razvoja, a ponaša se kao da je juče izašla iz feudalnog doba", kaže Kotur-Erkić.

U komplikovanom političkom sistemu Bosne i Hercegovine, koja je posle rata podeljena na dva entiteta Republiku Srpsku i Federaciju Bosne i Herecegovine, poseban status ima Distrikt Brčko.

Zato ovaj grad ima i najveći budžet u odnosu na sve druge gradove u zemlji, jer ima nadležnosti nalik na kantone - oblasti na koje je Federacija BiH dodatno podeljena.

Ipak, u mreži ustanova i nivoa vlasti, BiH nema institucionalni mehanizam zbrinjavanja žrtava trgovine ljudima budući da je jedino sklonište tog tipa zatvoreno krajem 2023. zbog nedostatka finansiranja.

Dok se to ne promeni, žrtve trgovine ljudima smeštaju se u sigurne kuće.

One su namenjeme žrtvama nasilja u porodici.

„Ne dovodim u pitanje da zaposleni u sigurnim kućama imaju kapacitet, ali nije svrsishodno žrtve različitih krivičnih dela stavljati u iste situacije, odnosno u isto okruženje, jer se prema njima primenjuju druge metode rada i sa njima se na različite načine dolazi do rešenja situacije", ističe Kotur-Erkić.

Za nju je sporno što niko od komšija slučaj nije prijavio policiji.

„Nemoguće je da nisu čuli dečju graju, dečji plač", sumnjičava je.

Da su čuli glasniju muziku, uverena je da bi komšije zvale policiju.

„U ovom slučaju su odlučili da ćute", kritična je Kotur-Erkić.

Pogledajte video: Crno tržište dece - priča jedne majke

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.28.2025)