Балкан у шоку: Више од 30 деце чувано у кући у Брчком, истрага о трговини људима

Емина Халиловић (74) из Брчког пошла је 25. фебруара до прве комшинице Захиде Ђого за коју каже да годинама води вртић.

У рукама је носила сирницу и супу, али није могла да јој уручи дар.

„Нисам могла да прођем од полиције. Изненадила сам се&qуот;, прича Халиловић.

И даље је затечена информацијом да је полиција у кући од црвених цигала, без фасаде пронашла 31 дете, узраста од неколико месеци до 12 година.

По налогу тужилаштва Брчко дистрикта, на североистоку Босне и Херцеговине, полиција је привела осам људи због сумње о трговини децом, за шта је запрећена казна до 10 година затвора.

Осумњичени су и за кривично дело запуштање и злостављање детета.

„Полицијски службеници су 25. фебруара 2025. пронашли 31 дете и збринули их на сигурно место&qуот;, потврдила је је Џевида Хукичевић, портпаролка полиције у Брчком, за ББЦ на српском.

У истрагу, коју описује као „сложену&qуот;, укључене су и други полицијски органи државе, али и Еуропол, додала је.

Није могла да открије више детаља, јер је реч о деци.

• Нестале бебе и њихови родитељи: „Наша деца немају цену&qуот;
• Брчко дистрикт: Млади против подела
• „Дали су ми новац, а ја желим свог сина”

Комшије: 'Ништа чудно нисмо приметили'

Емина Халиловић, која живи у Брчком последњих седам година, децу је често виђала код комшинице, а она јој је рекла да су то претежно ромска деца из Хрватске.

„Та деца нису била закључана. Увек су се играла напољу.

„Било је ту деце од наших политичара и полицајаца. Она (Захида) је држала обданиште&qуот;, каже Халиловић.

Захида, наставила је, није сама водила нерегистровани вртић, и додала да су комшије говориле како је увек имала женску особу која јој помаже.

„Ништа чудно се није могло приметити. Деца се ту играју, никад ниједно није било болесно&qуот;, додаје Захидина прва комшиница.

Виђала је, каже, поједине родитеље како долазе у посету деци и да су неки од њих слали новац за наводно чување.

Шта кажу надлежни?

Да се у „кући страве&qуот;, како су медији назвали илегални вртић, ипак можда дешава нешто спорно, открила је 12-огодишња девојчица која је покуцала на врата комшије рекавши да не жели назад у кућу из које је побегла.

Са њом су биле две млађе девојчице, потврдило је Тужилаштво, пренео је сајт Радија Слободна Европа.

У саопштењу главног тужиоца Радмила Ивановића наводи се да је полиција још пре два дана ухапсила троје људи - двоје из Брчког и једног из Бањалуке, главног града Републике Српске, једног од два ентитета БиХ.

Осумњичени су за трговину људима, трговину децом и запуштање или злостављање детета.

По налогу суда, објекат у којем су била деца је претресен.

Тужилац Ивановић је изјавио да су међу приведенима сродници деце који наводе да су родитељи, али нема доказа да су то заиста њихова деца.

„Деца нису идентификована, немамо податке о којој се деци ради нити ко су им родитељи, троје за које је предложен притвор су из БиХ.

„Одређеним девојчицама је урађен гинеколошки преглед&qуот;, рекао је Ивановић.

Лекари су прегледали и осталу децу.

„Утврђено да нису живели у хигијенским условима, имају одређене паразите&qуот;, каже тужилац.

Одакле су деца?

Деца су из неколико градова, а незванично међу њима и деца из Бањалуке и Мостара, града у Херцеговини.

Медији у Хрватској објавили су да нека деца имају пасоше те земље, најмлађе чланице Европске уније.

„Пет пасоша је наводно издато код нас (БиХ) и то тренутно проверавамо&qуот;, рекао је Људевит Марић, портпарол МУП-а Херцеговачко-неретванског кантона чије је седиште у Мостару, за ББЦ.

Детаљ више дао је министар унутрашњих послова Хрватске Давор Божиновић.

Тврди да су осумњичени део мобилних група људи који селе из државе у државу и који имају различита држављанства.

„Идентификоване особе су потенцијално починитељи једног од најтежих облика организовног криминала када је реч о деци која могу бити физички, психички и емоционално злостављања&qуот;, рекао је Божиновић.

• Двојица мушкараца оптужена за убиство девојчице Данке Илић из Бора
• Изречена прва казна доживотног затвора у Србији - за отмицу и злостављање девојчице
• Невенина прича: Из канџи проституције до уметнице која храбри друге

Брчко у шоку

Мехмед Мехмедовић, председник Месне заједнице Ивићи у Брчком, каже да мештанима никад ништа није било сумњиво.

„Нико од мештана никада није ништа пријавио&qуот;, каже за ББЦ на српском.

У Ивићима не постоји класично обданиште, али је, каже, од мештана чуо да је Захида чувала децу.

„Унуче моје сестре је пре 10 година чувала та жена. То није био класични вртић. То је приватна кућа.

„Није она једина. Нема довољно смештаја, па има ту жена које чувају децу до школског узраста&qуот;, каже Мехмедовић.

„Зато нам је то све било изненађење. Да нико не зна, па ни ми. Нама није нормално да та жена чува 31 дете и да њима буде добро.&qуот;

Пет минута од центра града, неколико улица од куће у коју је у 25. фебруара упала полиција, живи 'Мирза', што није његово право име, а идентитет је познат ББЦ-у.

Прича ми да је Захида годинама чувала децу и да су она увек била уредна.

Ни он никада није посумњао да су та деца жртве трговине људима, већ да је то нека врста обданишта.

„Сви смо затечени&qуот;, каже ми шокиран.

И сам је боравио у кући, али никада није видео толики број деце које је 25. фебруара пронашла полиција.

„Помиње се да има деце из Шпаније, Хрватске, Мостара, Бањалуке. Има беба.

„Страшно је да је неко оставио дете странцу да га чува.

„Па којом логиком је неко из Бањалуке оставио дете у Брчком?&qуот;, чуди се 'Мирза' док се присећа куће и деце коју је гледао.

Удаљеност Бањалуке од Брчког је око 200 километара, а Мостара више од 300.

Трговина децом „врста модерног ропства&qуот;

Људи у Босни и Херцеговини и широм региона згрожени су вестима из Брчког.

Реаговале су и бројне међународне организације у БиХ и политичари.

Из мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) позвали су надлежне органе да хитно покрену темељну истрагу, те процесуирају одговорне.

Уз поруку да су „дубоко узнемирени&qуот; вестима из Брчког, указују да је трговина људима веома тешко и сложено кривично дело које се често назива модерним обликом ропства.

„То кривично дело одликују тешке повреде темељних људских права&qуот;, наводи се у саопштењу ОЕБС-а.

„Оно узрокује трајне физичке и психолошке последице по жртве, и нарушава њихово достојанство и добробит дуго после завршетка искоришћавања&qуот;, рекли су из ОЕБС-а за ББЦ.

Реаговао је и УНИЦЕФ, агенција УН за заштиту права детета, наводећи да се процењује да је свака трећа жртва трговине људима дете и да су то углавном деца мигранти, расељена деца и избеглице.

УНИЦЕФ је, рекли су, дубоко узнемирен недавним извештајима о трговини људима у Брчком и нуди сарадњу и помоћ властима.

Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке, позвао је на друштвеној мрежи Фејсбук „све нивое власти, без изузетка, да хитно реагују&qуот;.

„Да истрага буде темељна и да кривци одговарају најстроже могуће&qуот;, тражи он.

Показатељ ширег проблема

За активисткињу и правницу из Брчког Ану Котур-Еркић нема сумње да је реч о кривичном делу трговина људима.

Олакшавајућа околност би била кад би се то квалификовало као родитељско занемаривање и злостављање детета.

„Изјава родитеља да је децу остављао на чување је заправо врло наиван покушај да се предухитри квалификација кривичног дела родитељстког занемаривања и запостављања.&qуот;

Овај случај додатно указује и на проблем да Брчко нема јавну установу Центар за социјални рад, већ у оквиру владиног пододељења.

„Нажалост, социјални радници се више баве папирологијом него радом у заједници.

„Већина правника који су ту запослени, а које познајем, заправо су правници који нису имали додира са социјалним правом&qуот;, каже Котур-Еркић.

Примећује рупе у комуникацији, посебно надлежних служби.

„Неко је морао да зна зашто дете од 12 година не иде у школу&qуот;, додаје.

Нејасно јој је и како нису приметили да у одређеним породицама недостаје једно или двоје деце.

„Мени се чини да ти подаци изостају.&qуот;

• У напуштеном камиону у Бугарској пронађено 18 мртвих људи, међу којима и дете
• ББЦ помогао да се спасу животи жена заробљених у хладњачи са бананама
• Купио жену, терао је да му рађа децу и годинама је држао у ланцима

Кључно је питање и где ће деца бити смештена.

„Ако ће се мењати зидови за зидове то апсолутно није решење&qуот;, указује.

Краткорочно, смештај деце у хотеле или заједничке просторије разуме, али сматра да је дугорочно решење да деца буду усвојена или у хранитељским породицама.

Тај механизам деинституционализације, већ 10 година оба ентитета покушавају да успоставе.

„Заједница мора сазрети јер говоримо о заједници која има највећи буџет у држави, која има највише капацитета да постигне неки степен развоја, а понаша се као да је јуче изашла из феудалног доба&qуот;, каже Котур-Еркић.

У компликованом политичком систему Босне и Херцеговине, која је после рата подељена на два ентитета Републику Српску и Федерацију Босне и Херецеговине, посебан статус има Дистрикт Брчко.

Зато овај град има и највећи буџет у односу на све друге градове у земљи, јер има надлежности налик на кантоне - области на које је Федерација БиХ додатно подељена.

Ипак, у мрежи установа и нивоа власти, БиХ нема институционални механизам збрињавања жртава трговине људима будући да је једино склониште тог типа затворено крајем 2023. због недостатка финансирања.

Док се то не промени, жртве трговине људима смештају се у сигурне куће.

Оне су намењеме жртвама насиља у породици.

„Не доводим у питање да запослени у сигурним кућама имају капацитет, али није сврсисходно жртве различитих кривичних дела стављати у исте ситуације, односно у исто окружење, јер се према њима примењују друге методе рада и са њима се на различите начине долази до решења ситуације&qуот;, истиче Котур-Еркић.

За њу је спорно што нико од комшија случај није пријавио полицији.

„Немогуће је да нису чули дечју грају, дечји плач&qуот;, сумњичава је.

Да су чули гласнију музику, уверена је да би комшије звале полицију.

„У овом случају су одлучили да ћуте&qуот;, критична је Котур-Еркић.

Погледајте видео: Црно тржиште деце - прича једне мајке

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.28.2025)