Milanski edikt: Ima li sličnosti i simbolike sa studentskim

Neprestano nasilje, bežanja i skrivanja, ali i istrajnost.

Više od trista godina, hrišćani su u Rimskom carstvu bili progonjeni.

Antički narodi su bili mnogobošci, a hrišćanstvo je predstavljalo verovanje u jednog boga.

Rimske vlasti su hrišćane tretirali kao protivnike države, koji podstiču na izdajničke aktivnosti, te su ih često privodili zbog nepokornosti.

Represija je zaustavljena početkom 4. veka, usvajanjem Milanskog edikta, za koji je zaslužan car Konstantin Veliki.

Sedamnaest vekova kasnije, studenti u Srbiji koji tri meseca blokiraju fakultete i protestuju zahtevajući odgovornost za novosadsku tragediju u kojoj je živote izgubilo 15 ljudi najavljuju njihov edikt.

Donošenje 'Studentskog edikta' simbolično će biti na velikom protestu u Nišu, gde je rođen car Konstantin Veliki.

„Neka ovaj edikt bude prekretnica. Neka označi početak promena koje želimo", poruka je neformalne grupe studenata iz Niša.

Može li biti kao Milanski?

• Miroslavljevo jevanđelje ili kako se vekovima prepliću politika i kultura
• Izazov o Rimskom carstvu preplavio TikTok, popularan i na Balkanu
• Niška autobuska stanica: Trag u vremenu, crvena boja i gužve

Kako je došlo do Milanskog edikta?

Krajem 3. veka Rimsko carstvo je ogromno i prostire se oko čitavog Mediterana - od Britanije i Španije na zapadu, do današnje Turske na istoku, zauzima sever Afrike i značajan broj današnjih evropskih država.

Verska tolerancija u Rimu nije se odnosila na religije koje je carstvo doživljavalo kao pretnju javnom redu.

Kultovi kao što je obožavanje Izide bili su zabranjeni s vremena na vreme, kada su njihovi obredi izazivali nemire.

Judaizam je bio široko rasprostranjen u celom carstvu, ali njegov isključivi monoteizam u kombinaciji sa snažnom nacionalističkom ideologijom u samoj Judeji doveo je do sukoba i žestokih pobuna protiv rimske vlasti, iako su oni bili krvavo ugušeni.

Hrišćanstvo je bilo sporadično proganjano kroz vekove.

Na grupe koje su se sastajale privatno (bilo da su verske sekte, trgovački esnafi ili čak lokalne vatrogasne brigade) rimske vlasti su gledale sa podozrenje, zbog sumnje da bi mogli napraviti subverziju.

Nespremnost hrišćana da obožavaju tradicionalne bogove, ili da podnose žrtve za zdravlje carstva, smatrala se podrivanjem države i verskih pravila.

Na vlasti je car Dioklecijan čiji dekreti - vladarski dokumenti - pospešuju netrpeljivost prema njima.

Cilj je bio da se eliminiše hrišćanstvo iz carstva, a uticalo je na kompletno stanje u tadašnjem društvu.

U to vreme stradaju mnogi koji su ispovedali hrišćanstvo, zbog čega ih crkva smatra mučenicima i proglašava za svece.

Kada je vojskovođa Konstantin, rođen u tadašnjem Naisusu, na prostoru današnje Srbije, preuzeo kontrolu nad zapadnim delom carstva 312. godine ne samo da je tolerisao nego je i zvanično favorizovao hrišćanstvo.

U Mediolanumu (današnjem Milanu) 313. godine potpisana je Proklamacija odnosno edikt.

Njime je uspostavljena verska tolerancija hrišćana u Rimskom carstvu, ponovo su dobili pravo na organizovanje crkve, a vraćena im je prethodno oduzeta imovina, piše enciklopedija Britanika.

• Stefan Nemanja i složena istorija spomenika na Balkanu
• Misterije Vinčanske kulture - šta sve muči naučnike
• Priča o Nišliji, prvom neandertalcu u Srbiji

U vreme cara Konstantina obnovljen je i Konstantinopolj, potonja prestonica Vizantije, a točak istorije išao je dalje na ruku hrišćanima.

Paganska kultura i obredi ostali su važni tokom 4. veka, ali 392. godine car Teodosije zabranjuje paganske rituale, a hrišćanstvo postaje zvanična religija rimske države.

U vreme donošenja Edikta o toleranciji iz 313. u Rimskom carstvu bilo je vreme takozvanih dominata, kada su sve ranije republikanske institucije ustupile mesto autokratiji.

Edikti kao pravni izraz sprovođenja carske volje obavezivali su sve državne službenike da ih poštuju i sprovode, objašnjava istoričarka Aleksandra Smirnov Brkić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu za BBC na srpskom.

Progon hrišćana koji su hapšeni, zatvarani, sudski procesuirani, mučeni, ubijani kao neprijatelji države imali su kontraefekat, sve više su dobijali pristalice, navodi profesorka i autorka knjige „In hoc signo vinces: Milanski edikt i pobeda hrišćanstva".

„Hrišćanski pokret u Rimskom carstvu pokazao je da i u autokratskom režimu masovni društveni pokret, koji promoviše moralne principe za koje su pripadnici spremni da podnesu i najviše žrtve odričući se ovozemaljskih blagodeti, može da natera predstavnike autokratske vlasti da priznaju faktičko stanje u državi i prilagode se novim društvenim okolnostima", ističe ona u pisanim odgovorima za BBC na srpskom.

https://www.youtube.com/watch?v=L_nu13LLjow

Ispisivanje stranica budućnosti

Pošto se ediktom uvode nova pravila, savremeni studenti u Srbiji odlučili su da tako proklamuju sopstvene ciljeve.

„Sada studenti Srbije donose svoj, Studentski edikt - poruku da više nećemo prihvatati nepravdu, korupciju i neefikasan sistem koji nas ograničava.

„Neki tragovi bede, a neki postaju deo istorije. Pozivamo vas da zajedno ispišemo stranice budućnosti i ostavimo neizbrisiv pečat naše borbe", poručili su niški studenti uoči protesta 1. marta.

Poslednja tri meseca studenti u Srbiji blokiraju fakultete i protestuju na ulicama, između ostalog, zahtevaju krivičnu odgovornost za pad nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, kada je 15 ljudi stradalo, a dvoje teško povređeno.

Blokirali su najveću saobraćajnu petlju u Beogradu, tri mosta u Novom Sadu, bulevar u Kragujevcu, jednu od naplatnih stanica na autoputu Niš-Beograd.

Na ulice sve više izlaze i stanovnici malih mesta.

Iako ih Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, zove da proglase pobedu i razgovaraju sa njim, tvrdeći da su im svi zahtevi ispunjeni, oni uz podršku brojnih profesora i ostalih strukovnih udruženja, odlučno odbijaju poziv, poručujući mu da nije nadležan.

Istoričarka ne želi da govori u ime studenata o paralelama Studentskog i takozvanog Milanskog edikta, ali uviđa slične okolnosti.

„Kontekst koji se nameće jeste da studentski protesti u Srbiji predstavljaju prekretnicu u srpskom društvu i državi.

„Njihova masovnost ukazuje na potrebe za korenitim promenama sistemskog tipa, te da se i pored represivnih mera neće zaustaviti", kaže Smirnov Brkić.

• Studentske blokade i institucije: Ko je nadležan za ispunjenje zahteva
• Protesti u malim mestima u Srbiji: Podrška studentima i 'oslobađanje od straha'
• Miletina buna i studentski pohod u Kragujevac: Ima li sličnosti

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.28.2025)