Како је Шведска пригрлила поспаност
Шведска има другачији, природнији приступ спавачком туризму, у складу са природом и традиционалнијим начином живота.
Дуге, хладне шведске ноћи одложиће ваш пут у те крајеве зими, сем ако не тражите тај недостижан луксуз 21. века – добар сан.
Трајект се пробија кроз залеђену воду Балтичког мора, док обилази стокхолмски архипелаг.
Називи места попут Скарпо, Хјолмо и Јелно исписани су на црвеним колибама у нијанси рђе, поређаним до доковима.
Суфикс „Ö&qуот; значи острво на шведском, сликовити приказ земље окружене морем на коју пристају двоје малих људи.
Само сам се ја искрцала у Сватсу, једном од неколико острва у архипелагу, где зими има смештаја.
Пробила сам се завејаном стазом до Скаргардсхотела, где су ме одвели у колибу на крају шуме, која гледа на тамно пространство језера Сватсфладен.
Осећам као да нема ничег даљег од овог места.
Моја соба је опремљена у складу са строгим шведским минимализмом: кревет, столица и сточић поред кревета.
Без телевизора или било чега што би могло да ме удаљи од нетакнутог мира ове средине.
То ми сасвим одговора пошто сам овде првенствено дошла да спавам.
- Шта поларна ноћ може да нас научи о спавању
- Жудите за добрим сном? Покушајте да промените начин размишљања
- Како плава тачкица у мозгу регулише ваше спавање
У времену константне повезаности, спавање је постало крајњи луксуз и покренуло нови тренд у путовањима.
Реч је о спавачком туризму, који нуди ненаспаваним путницима да бирају хотел на основу јастука који су у понуди или резервишу места у спавачким одмаралиштима далеко од свега.
У понуди су и активности које поспешују спавање специјално осмишљене за госте.
Шведска има другачији, природнији приступ спавачком туризму, у складу са природом и традиционалнијим начином живота.
На спомен ове скандинавске државе, најчешће асоцијације су ужурбани градови попут Стокхолма и Гетеборга, где су сви повезани, али чим стигне зима Шведска пригрли њену успавану страну и позива посетиоце да ураде исто.
Мирна дивљина и мрачне, хладне ноћи
Шведска је идеална локација за спавачки турирам због „обиља природних богатстава и великих пространстава мирне дивљине у комбинацији са мрачним ноћима, хладним температурама и културом која ставља нагласак на одмор&qуот;, објашњава Кристијан Бенедикт, истраживач у области спавања на Универзитету у Упсали.
„Студије показују да начини на који технологија негативно утиче на наше животе има значајне последнице на сан, а провођење времена у природи је повезано са бољим менталним здрављем и мање непроспаваних ноћи&qуот;, указује.
Кад сам одлучила да то сама испробам, изабрала сам стокхолмски архипелаг, рај за љубитеље природе са више од 30.000 острва, међу којима су многа ненасељена.
Сватсо је једно од већих острва, али на њему живи током целе године само 65 становника.
Два сата вожње трајектом од Стокхолма, ово је популарно летње излетиште, привлачи викендаше и људе који поседују летњиковце, са неколико ресторана и бујном природом, идеалном за шетњу, пливање, вожњу бицикла и кајака.
Током зимских месеци, Скарсгард хотел је једини смештај који је отворен, а његове удобне шумске колибе, удаљене од главне зграде у мирној пошумљеној области, нуде мир и тишину која ми је потребна, а да ипак нисам потпуно сама у дивљини.
Живим у граду, мисли су ми немирне.
Често се будим више пута ноћу и устајем рано, с осећајем да морам да савладам дугу листу обавеза, која ми не да да спавам.
Зими на оствру нема шта друго да се ради сем да се шета, чита или посматра ритам дана на другачији начин него када сам окружена бљештавим градским светлима.
Сватсо буквално значи „црно острво&qуот;, што се односи на црно гранитно стеновито тло, иако зими овај назив може да упућује на мрачно небо, без градских светала.
Мрак, дуго сматран метафором за страх и депресију, прихваћен је у овим нордијским областима.
Још даље на север, налази се Арктички круг, где поларна ноћ обавија земљу тамом и траје месецима, а уместо да седе код куће, становници стављају на главу лампе и истражују завејане стазе.
И ја то исто радим, шетам у сумрак преко поља пуних оваца, свиња и коза.
Крећући се уз ивицу шуме, спуштам се до обале, гледам како се сунце спушта у воду и слушам како детлић гласно деље стабло и затим престаје, као да је укључен прекидач.
Шума око мене постаје потпуно мирна, док се земља спрема за сан под дебелим снежним прекривачем.
Хотелска сауна је дискретно ушушкана између дрвећа, а ја приводим дан крају у типичном скандинавском стилу, ознојивши се и избацивши све бриге које би ме држале будном, а затим се окрепила у хладној води.
После једноставне вечере, на којој се служен стåнгкорв (шведска кобасица и кељ), седам поред ватре са групом кајакаша, који су довеслали овде из Стокхолма.
„Традиционално током месеци када има више мрака, ватра је извор топлоте и светлости, али је и део вечерњег ритуала,&qуот; каже ми жена која се зове Мари.
„После вечере, људи би се окупили око ватре, а трептаји пламена би одагнали све недаће радног дана&qуот;, објашњава.
Има ми смисла.
Заправо, толико ми делује успављујуће да сам већ око осам увече спремна да се повучем у колибу, где ћу се шћућурити испод прекривача и удобног вуненог ћебета и спавати нечувених десет сати, пробудивши се освежена да видим трачак месеца изнад дрвећа напољу.
Лако је мислити да је недостатак сна проблем 21. века, али шведска легенда о Мари указује да је древно попут шуме.
Чудно, митско биће за кога кажу да мучи људе док спавају, изазивајући страх и стезање у прсима, Мара је изнедрила реч „ноћна мора&qуот;.
Али у модерним временима, деконцентрација коју изазива технологија заменила је митска бића у спречавању све више и више људи да спавају.
Шведска је једно од најдигитализованих друштава у Европи, објашњава Тереза Сидеркројц, директорка у шведској Скандик хотели групи.
„Ми смо међу првима пригрлили дигитализацију и наше интересовање за сан, посебно његов недостатак, може имати везе са тим, као и већа свест о утицају дигитализације на наше здравље, чему желимо да се супротставимо низом различитих мера.
„Имамо замрачене собе, плејлисте које потпомажу сан и просторије за велнес, где су забрањени мобилни телефони. Ако наши гости не спавају, наш посао трпи последице, али и њихово здравље&qуот;, каже она.
Широм света, други хотели и они у градовима и ван њих, покушавају да иду два корака напред.
Лондонски Кадоган хотел има посебан консијерж сервис за спавање, осмишљен уз помоћ хипнотерапеута и експерта за спавање Малминдера Гила.
У оквиру овог програма нуде и навођену медитацију за спавање.
Мандарин Оријентал у Женеви нуди тродневни пакет у сарадњи за приватном клиником специјализованом за спавање.
Он обухвата проучавање спавачких образаца и стварање индвидуализованих програма за одмор.
У Тајланду, у сред тропског зеленила, специјалиста натуропатије у оквиру резорта Кива-Сом Хуа Хин ће вас посаветовати о низу тема од исхране до хормона који утичу на биолошки ритам.
С друге стране, у хотелу Карилон у Мајамију користе се електромагнетни таласи и инфрацрвена технологија како би помогли гостима да заспу.
„Клијенти су нам се обраћали, тврдећи да су потпуно исцрпљени, што је често била последица недостатка сна,&qуот; каже Стела Фоти, оснивачица компаније Велбинг Ескејпс (Веллбеинг Есцапес).
„Покушавамо да укључимо елементе локалних култура у наше програме посвећене спавању. У будистичким земљама попут Тајланда и Шри Ланке, нудимо медитацију и вежбање свесности.
„У Индији, ајурведски третмани користе локално биље, а у Италији вођене шетње кроз винограде су део активности за промовисање спавања&qуот;, набраја понуде и третмане.
У Шведској, међутим, провођење времена у природи је основа спавачког туризма.
„Мото природе је да ствари буду једноставне,&qуот; каже Џени Вокер, оснивачица Вокерс Нејчурер ( Валкерс Натуртурер), компаније посвећене турама у природи на западној обали шведског архипелага.
„Зими на огољеним пољанама у близини гетебуршког архипелага је оскудна вегетација, а брезе и борови су скривени од јаких западних ветрова.
„Шетњом по стенама можда наиђете на лучку фоку, која се сунча на гребену, што је савршена припрема за добар ноћни одмор&qуот;, прича она.
У Шведској постављање спавања у средиште дана почиње у зору с могућношћу бављења активностима које ће побољшати сан попут планинарења, кајака и уживања у шетњи шумом.
После дивовског спавања, пуним енергију доручком који се састоји од муслија, јогурта, џема од брусница и ролница са циметом како би шетала делом стазе стокхолмског архипелага који се протеже острвом Сватсо.
Ова јединствена стаза, дуга 270 километара, пружа се дуж 20 острва од Архоме на северу до Ландсорта на југу.
Стаза на острву Сватсо, дуга 18 километара води ме око острва, поред великог слатководног језера и борове шуме прекривене снегом.
Тамо сам видела необичну црвену веверицу, пратила стопе јелена и прескочила дрво, које је мало пре тога глодао дабар.
Цео дан се претворио у дивну шетњу шумом и када дође време за повратак у моју колибу, немам о чему да мислим, сем да одем на вечеру, уживам после у пламену ватре и спавам или &qуот;сов готт&qуот; како кажу у земљи сна.
То сам и урадила.
Делује да, барем за мене, благе физичке активности у мирном окружењу без превише сметњи и одлазак у кревет када је природа предвидела омогућавају савршен повратак у биолошки ритам.
„Спавачка одмаралишта не помажу људима само да заспе док су на одмору.
„Циљ је да се омогући опуштен, целокупни и лични приступ, који ће вас увести у сан, створити нове навике буђења, што ће довести до далекосежне промене.&qуот;, каже Фоти.
Мислићу о томе када се наспавам.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 03.03.2025)
Трагедија у швајцарском скијалишту: 40 мртвих, међу повређенима и држављани Србије
