Са каквим се препрекама суочава европски мировни план за Украјину

Којим год речима је дефинисан план проистекао из самита 19 углавном европских лидера у Лондону у недељу – обустава ватре, примирје или мировни план – изазови који му предстоје су огромни.

Британски премијер Кир Стармер, заједно са француским председником Емануелом Макроном, нада се да је то план који ће на крају донети трајни мир Украјини.

У његовом средишту налази се оно што Кир назива „коалицијом вољних&qуот; – оних који ће помоћи да се гарантује мир у случају постизања споразума.

Али какве су све препреке на том путу – и колико лако могу да се премосте?

• Викенд бурних разговора - где су сада Зеленски, Трамп и Европа
• Зеленски каже да се односи са Америком могу спасити, подршка лидера ЕУ
• 'Европа уз Кијев', поручили лидери са Самита о Украјини у Лондону

Да ли Европа може да састави довољно велике снаге за одвраћање?

Прво, могу ли смањене европске војске и полупразни арсенали да обезбеде било шта приближно значајним снагама за одвраћање које би биле размештене по Украјини?

Које ће земље, сем Велике Британије и Француске, бити вољне да пошаљу снаге у један тако неизвестан сценарио имајући у виду сумње у америчку подршку?

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да би им биле потребне међународне снаге од и до 200.000 трупа како би одржале примирје дуж линије контакта дуге 960 километара између две сучељене војске, руске и украјинске.

Иако је та цифра крајње оптимистична, украјински лидер је у праву кад процењује колико би их тачно било потребно као довољан фактор одбијања за било какве будуће руске упаде.

У реалности, Европа ће имати проблема да пронађе чак и трећину од тог броја, толики је ефекат деценија редуковања њихових војски, годинама након што је требало да истекну дивиденде пост-хладноратовског мира.

Ваздухопловне снаге биле би ту кључне.

И за оно што је познато као ИСР [обавештајни рад, надзор и извиђање], и за одбијање било каквих потенцијалних будућих руских упада.

Нема сврхе имати бригаду британских трупа размештених по делу договорене линије примирја ако хиљаде руских трупа и оклопних возила могу да прођу кроз рупу 150 километара даље и да нема одговарајућих средстава за њихово одбијање.

САД имају огромне способности СИГИНТ-а, „обавештајних информација добијених из сигнала&qуот;, као и у точењу горива из ваздуха, без чега би чисто европске снаге имале великих проблема.

Скорашњи извештај лондонске експертске групе Међународни институт за међународне односе (ИИСС) навео је:

„Европска зависност од војних способности Вашингтона, нарочито критичних оспособљивача као што су ИСР и точења горива у ваздуху, учинила би постизање 'самосталности' великим изазовом без крупних улагања у те области.&qуот;

Надаље се каже: „САД такође обезбеђује више од половине свих НАТО борбених ловаца и летилица за копнене нападе.&qуот;

Укратко, састављање кредибилних снага за одбијање како би се заштитила Украјина представљало би екстреман изазов, а можда би чак било и немогуће, без америчке војне подршке.

Може ли Трамп да се убеди да пружи америчку подршку?

Доналд Трамп воли да каже да не започиње ратове, он их зауставља.

Последње што жели у овом тренутку је да обећа америчке борбене трупе и ваздухопловне снаге за начелно нестабилну линију помирења која има потенцијал да експлодира у активни рат који би у себе увукао НАТО трупе.

Уместо тога, он је наговестио властити преферирани начин за окончање овог рата, а то је постизање директне погодбе са руским председником Владимиром Путином, један на један.

Циљ Кира за Европу је да осмисли кредибилан предлог за примирје који потом може бити представљен председнику Трампу у нади – и ставио бих нагласак на реч „нада&qуот; – да он тада пристане да пружи америчку војну подршку.

За сада, то изгледа мало вероватно.

Хоће ли Русија то прихватити?

Зашто би, за име света, то учинила? – рекли би неки.

Њене копнене трупе добијају рат на бојишту, додуше по језиву цену у људским животима, а Украјина је управо практично изгубила највећег савезника у овом рату: САД.

Без америчке војне подршке, Украјина ће имати великих проблема да одбије продируће руске трупе на истоку и југоистоку.

Без америчких ракета патриот, њени градови ће бити још рањивији на руске масовне ракетне нападе.

Председник Путин одувек је јасно стављао до знања да неће прихватити присуство трупа земаља чланица НАТО у Украјини.

Сад кад практично има савезника у Белој кући, још је мање вероватно да ће одустати од те тачке уколико председник Трамп не буде могао да му понуди неки крупан подстицај заузврат.

Суштина у свему овоме је да Кремљ није одустао од максималистичких циљева за Украјину, а то је да на крају врати читаву земљу у орбиту Москве, заменивши Зеленског послушном, про-руском марионетом.

У најмању руку, мало је вероватно да ће он попустити по питању суштинског захтева да се Украјина трајно одрекне не само територија које Русија већ окупира – у Херсонској, Запорошкој, Доњецкој и Луганској области – већ и да се опрости од оближњих градова Херсона и Запорожја, присиливши стотине хиљада украјинских грађана у бег или да постану Руси.

• Розенберг: Путин може да седи и гледа развој догађаја између Америке и Украјине
• Улога одеће Зеленског у расправи у Овалној соби
• Трамп размишља као Путин: Да ли присуствујемо крају либералног поретка

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.04.2025)