Janko Milošević: Seo sam i zajecao kao kuče. I niko me nikada neće utešiti, dok poslednju dušu ne izvučemo iz mraka

U selu Gaglovo, na početku najtežeg dela rute (svakako preko 50km u danu), pred mesto dočeka, na putu gde prolaze studenti, bačeno je narcisa, taman toliko da je obrano čitavo dvorište, ne bi li nam se ukazala ta čast. Jutro nakon što sam mislio da, zbog problema sa tetivama, nema šanse da nastavim putovanje, hajde što shvatam da više nema šanse da stanem, nego već počinjem i da saosećam s devojkama koje još od početka jecaju i grle svakog živog stvora na putu.