Odakle Hezbolahu stiže novac

Finansiranje libanske ekstremističke grupe Hezbolah ponovo se našlo pod lupom posle izraelskih vazdušnih napada krajem 2024. godine.

Hezbolah je najmoćnija oružana snaga u Libanu, ali i uticajna šiitska politička stranka.

Ima značajno prisustvo i u libanskom parlamentu i vladi.

Grupa je proglašena terorističkom organizacijom u Izraelu i mnogim zapadnim zemljama.

Posebno se istakla 1980-ih pruživši otpor Izraelu, čije su snage okupirale Liban tokom građanskog rata u zemlji između 1975. i 1990. godine.

• Ko vlada Libanom i koliku moć ima Hezbolah
• Da li Hezbolah ima više pristalica ili protivnika u Libanu
• Strana finansiranja, donacije, porezi i kriptovalute: Kako se finansira Hamas

U oktobru su Izraelske odbrambene snage (IDF) gađale nekoliko ogranaka Al-Kard Al-Hasana (AKAH), navodeći da je udruženje paravan za Hezbolah, koji podržava Iran u finansiranju njihovih aktivnosti.

AKAH negira ove tvrdnje i insistira da je finansijska organizacija civilni entitet koji nudi male kredite ljudima kojima su potrebni.

Više od dva meseca sukoba Hezbolaha i Izraela u Libanu 2024. godine dovelo je do široko rasprostranjenog razaranja u oblastima gde je snažno prisustvo ove grupe koju podržava Iran.

Borbe su se okončale sporazumom o primirju, koji je stupio na snagu 27. novembra, posle pada Asadovog režima u susednoj Siriji.

Ovi događaji mogli bi da imaju ogroman uticaj na finansiranje Hezbolaha i njegovu sposobnost da nabavi vojnu opremu.

BBC njuz na arapskom je procenio sve što se zna o glavnim izvorima prihoda Hezbolaha kao i njegove finansijske mreže u Libanu i svetu.

Iranske veze

Američki Stejt department je 2022. procenio da je Iran Hezbolahu slao čak 700 miliona dolara godišnje.

Pokojni lider Hezbolaha Hasan Nasralah, ubijen u izraelskom vazdušnom napadu u septembru 2024, hvalio se u govoru iz osam godina ranije da finansiranje grupa najviše potiče iz Irana.

Nije izneo nikakve konkretne finansijske brojke.

„Naš budžet, plate, troškovi, hrana, voda, oružje i projektili potiču iz Islamske Republike Irana", rekao je on.

Iran finansira Hezbolah preko vlastite moćne Islamske revolucionarne garde (IRGC), koja je pomogla u osnivanju ove libanske grupe 1980-ih.

Iranska revolucionarna garda je i glavni snabdevač Hezbolaha oružjem, među njima i naprednim raketama i dronovima.

I dok su iranska sredstva možda činila većinu Hezbolahovog budžeta u prošlosti, grupa se sve više oslanja na druge izvore, tvrdi Hanin Gadar, viša stručna saradnica iz Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu policiju.

„Zbog sankcija Iranu, Iranci više nisu mogli da šalju iste količine novca Hezbolahu", objašnjava ona.

Grupa dopunjava prihode iz Irana preko širokog dijapazona nelegalnih finansijskih aktivnosti, među njima i od pranja novca, objašnjava Metju Levit, autor knjige „Hezbolah: Globalni otisak libanske božje stranke".

Al-Kard Al-Hasan

AKAH je jedna takva organizacija, optužena za pranje novca za Hezbolah.

Udruženje je postalo ključni deo Hezbolahove mreže pružanja socijalnih usluga.

Pre izraelskih napada na njegove kancelarije 20. oktobra, imalo je više od 30 ogranaka, često lociranih u prizemlju stambenih zgrada.

Omogućavala je ljudima da uzimaju beskamatni kredit u američkim dolarima, podržano u zlatu ili od žiranta, i da otvaraju račune za štednju.

Nasralah je u govoru iz 2021. rekao je AKAH obezbedio 3,7 milijardi dolara kredita za 1,8 miliona ljudi u Libanu otkako je osnovan ranih 1980-ih.

Oko 300.000 ljudi je u tom periodu uzelo kredit od njega, dodao je.

„Cilj banke nije dobit. Ona nudi finansijsku pomoć prevashodno njenoj bazi podrške", kaže Džozef Daher, akademik i autor knjige Hezbolah: Politička ekonomija libanske Božje stranke.

„Mada verovatno učestvuje u pranju novca za Hebolahove neformalne ekonomske aktivnosti", nastavlja Daher.

Ubrzo posle njegovih napada na AKAH, Izrael je optužio Hezbolah da koristi ovu instituciju za „finansiranje njenih terorističkih aktivnosti".

SAD su uvele sankcije organizaciji 2007, kad su američki zvaničnici rekli da Hezbolah koristi udruženje kao paravan za upravljanje njegovim finansijskim aktivnostima i da bi stekao pristup međunarodnom finansijskom sistemu.

Odgovor ogranka AKAH

AKAH je BBC-ju u vezi sa tvrdnjama o vezama udruženja sa Hezbolahom rekao da nisu finansijska ruka ekstremističke grupe, negirajući navode o pranju novca.

Udruženje tvrdi da je deo Hezbolahovog šireg institucionalnog okvira, prevashodno usredsređenog na humanitarne inicijative i one koje se bave pružanjem usluga, ali ne na finansijske transakcije ili ulaganja.

AKAH je istakao vlastitu raniju tvrdnju da nema direktne veze sa stranim organizacijama ili vladama, u šta spada i Iran.

„Mi smo deo Hezbolahovog institucionalnog sistema, ali je naš naglasak na humanitarnim i aspektima usluga, a ne na finansijskim operacijama.

„Nismo povezani ni sa bilo kojim inostranim nacionalnostima ili organizacijama, iranskim ili bilo kojim drugim", dodali su.

Udruženje je ponovilo posvećenost transparentnosti i naglasak na humanitarnoj pomoći, nazvavši ova pitanja „nesporazumima" o njegovoj dobrotvornoj prirodi.

Hakeri SpajderZ

Prema novinskim izveštajima iz decembra 2020, grupa po imenu SpajderZ hakovala je naloge udruženja, razotkrivši osetljive informacije, kao što su liste navodnih pozajmljivača i depozitora, ali i navodne snimke sa sigurnosnih kamera njenih ogranaka.

Vašingtonska Fondacija za odbranu demokratija (FDD) kaže da hakovani dokumenti pokazuju da AKAH upravlja sa više od 400.000 računa među kojima su mnogi, kako tvrdi, povezani sa Hezbolahovim ograncima i Iranom.

FDD kaže da ne prima donacije bilo koje vlade i sebe opsuje kao nepartijsku organizaciju.

Međutim, smatra da su Iran i Hezbolah pretnja po SAD i njene saveznike.

Jedan račun, označen sa „Vali al-Fakih", navodno pripada kancelariji iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.

Institucije povezane sa Hamnejom, kao što su libanska grupa Fondacija mučenika, takođe ima nalog kod AKAH-a, izvestio je FDD.

AKAH je potvrdio „ograničeni" upad 2020. godine, ali je osporio karakterizaciju njegovih aktivnosti i tvrdnji o identitetu nekih njegovih mušterija.

Nije ni potvrdio ni negirao za BBC da li rukovodi računima povezanim sa Alijem Hamneijem, ali jeste rekao da svako sa libanske teritorije može da ima račun, među njima i naloge za donacije.

Izjavio je da imaju dobre veze sa libanskom grupom Fondacija mučenika zato što je fondacija, objasnio je, deo Hezbolahovoh institucija za socijalne usluge.

AKAH je rekao da nema posla sa spoljnim finansijskim entitetima i ne dobija doznake ili fondove iz inostranstva.

Istakao je i da svaki stanovnik Libana može da koristi kredite koje on pruža, i, slično, svaki stanovnik može da otvori račun za doprinose i deponovane fondove „za dobrotvorne i verske potrebe"

Afričke veze

Prema ekspertskoj grupi FDD, hakovani dokumenti iz 2020. pokazuju da je AKAH držao račune za ljude izvan Libana, među njima u Africi i Južnoj Americi.

„Hezbolah ima mnogo poslovnih partnera u brojnim afričkim zemljama", objašnjava Gadar iz vašingtonskog Instituta za bliskoistočnu politiku.

„Oni učestvuju u raznim industrijama, među kojima su i poslovanja sa dijamantima i umetninama", dodaje ona.

Američko Ministarstvo finansija je 2019. sankcionisalo kolekcionara umetnina Nazema Saida Ahmada, optuženog da je „jedan od glavnih donatora Hezbolaha".

Američki zvaničnici su rekli i da Ahmad ima „dugogodišnje veze sa trgovinom 'krvavim dijamantima'".

Njegovo prebivalište je nepoznato.

Latinoameričke veze

Hezbolah je ptužen i da zarađuje novac trgovinom droge u Latinskoj Americi.

Istraga u Venecueli 2011. navodno je razotkrila složene višemilionske šeme trgovine drogom i pranja novca, prema skorašnjem izveštaju ekspertske grupe Ujedinjenih nacija (UN).

Hezbolahova šema je imala veze sa Kolumbijom, militantnom grupom Fark, i venecuelanskim kartelom, prema Institutu Ujedinjenih nacija za međuregionalna istraživanja kriminala i pravde (Unicri).

Ekstremisitčka grupa je razvila jako prisustvo u trograničnoj oblasti Argentine, Brazila i Paragvaja, informacije su kojima raspolaže Unicri.

U poslednjih nekoliko decenija, američko Ministarstvo finansija je sankcionisalo i nekoliko pojedinaca i kompanija iz ovih zemalja, optuživši ih da podržavaju svetsku finansijsku mrežu Hezbolaha.

Hasan Mukaled, libanski biznismen kog su sankcionisale SAD 2023, kaže da su takve američke odluke politički motivisane.

„Pravi cilj je da se destabilizuju ekonomski temelji Hezbolahove zajednice i da se ometaju sve alternative ekonomskim modelima podržanim od SAD u regionu", rekao je Mukaled za BBC njuz na arapskom.

Ugovori, krijumčarenje i kriptovalute

Hezbolah navodno generiše fondove preko nekoliko drugih načina.

„Grupa je uspela da zaradi ogromne količine novca preko libanskog zdravstva, obrazovanja i drugih uslužnih sektora", objasnio je za BBC Levit, autor knjige Hezbolah: Globalni otisak libanske Božje stranke.

Grupa ima koristi od popustljivih zakona o finansijama i javnim ugovorima u Libanu, prema istraživačkom radu londonskog Četam Hausa iz 2021. godine.

Hezbolah koristi privatne kompanije, povezane s njim, da konkuriše za javne ugovore i da ih dobija, piše u studiji.

Isto istraživanje sugerisalo je da je Hebolah generisao oko 300 miliona mesečno prevozeći dizel preko granice sa Sirijom pre nego što je bivši sirijski predsednik Bašar al-Asad svrgnut sa vlasti u decembru 2024.

U međuvremenu, istraga BBC-ja iz 2023. godine povezala je grupu sa ilegalnom trgovinom droge keptagon vrednom više milijardi dolara.

Dve godine ranije je Hezbolah odbacio optužbe da je imao ulogu u proizvodnji ove droge kao „lažnu vest".

U junu 2023. godine, tadašnji izraelski ministar odbrane Joav Galant saopštio je prvu ikada zaplenu kriptovaluta navodno povezanih sa Hezbolahom.

Izraelski biro za finansiranje kontraterorizma zaplenio je skoro 1,7 miliona dolara u kriptovaluti tron, od čega je deo, kako je rekao Galant, pripadao Hezbolahu i iranskom snagama Kuds.

Rojters se pet meseci kasnije pozvao na Hejvorda Vonga, portparola Trona registrovanog na Britanskim Devičanskim Ostrvima, koji je rekao novinskoj agenciji da sva tehnologija „može u teoriji da se koristi za upitne aktivnosti".

Vong je kao primer naveo da se američki dolari koriste za pranje novca.

On je rekao da Tron ne kontroliše one koji koriste njegovu tehnologiju i da nije povezan sa grupama koje je identifikovao Izrael.

Američko Ministarstvo finansija je godinu dana kasnije sankcionisalo libanskog menjača novca, optuživši ga za obezbeđivanje Hezbolaha digitalnim novčanicima da bi dobijali uplate od iranske prodaje nafte.

Hezbolah nije odgovorio na zahteve BBC njuza na arapskom za komentar na ovaj članak.

• Ko je Naim Kasim, novi lider Hezbolaha
• Ko je bio Hasan Nasralah, vođa Hezbolaha blizak Iranu
• Počelo primirje Izraela i libanskog Hezbolaha posle više od godinu dana borbi

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.05.2025)