Zašto verovatno ne perete peškire dovoljno često

Danas ste se verovatno već obrisali peškirom.

Ali koliko je čist bio taj peškir?

Mnogi od nas ih peru jednom nedeljno, ali istraživanje koje je obuhvatilo 100 ljudi je pokazalo da trećina ispitanika to čini jednom mesečno.

Prema istraživanju u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK), neki priznaju da to rade samo jednom godišnje.

I dok na tim mekanim vlaknima možda nisu vidljivi znakovi prljavštine, ona su plodno tlo za razvoja miliona mikroba.

Istraživanja pokazuju da peškiri brzo mogu da pokupe bakterije koje se obično nalaze na ljudskoj koži, ali i one koje stanuju u našim crevima.

Čak i nakon pranja, naša tela su prekrivena mikrobima i možda nije iznenađujuće da se neki prenose na peškir dok se brišemo.

Ali mikrobi koji žive na našim peškirima potiču i iz drugih izvora – gljivice i bakterije u vazduhu mogu da se nasele na vlaknima peškira dok vise na držačima i kukicama.

A neke bakterije potiču iz vode kojom smo oprali peškire.

U Japanu, pojedina domaćinstva čak koriste vodu u kojoj su se kupali u kadi za pranje veša u mašini sledećeg dana.

Studija koju su sproveli istraživači Univerziteta u Tokušimi u Japanu otkrila je da iako se na ovaj način štedi voda, mnoge bakterije koje su bile u vodi koja se koristila za kupanje u kadi su prešle na peškire i odeću tokom pranja u mašini za veš.

Oni koji vole da ostave peškire da se suše u istoj prostoriji u kojoj je i toalet, treba da znaju da svaki put kada puste vodu u WC šolji, peškire u njenoj blizini verovatno malo zagade bakterijama iz toaleta, kao i česticama ljudskog izmeta.

Ovi mikrobi vremenom mogu da stvore biofilmove na peškirima koji čak mogu da počnu da menjaju njihov izgled.

Posle dva meseca, čak i uz redovno pranje, bakterije koje žive na vlaknima pamučnog peškira počinju da mu daju muljav izgled.

Međutim, ukupna količina i vrste bakterija na peškirima zavise od navika pranja veša u domaćinstvu.

Pravo pitanje je koliko treba da budete zabrinuti zbog bakterija koje žive na vašim peškirima?

• Zašto „nosi, operi, ponovi” ima smisla
• Osam ključnih stvari za higijenu doma
• Razlozi zbog kojih odeću treba da perete što ređe

Pranje peškira može da se čini kao trivijalno pitanje, ali Elizabet Skot, profesorku biologije i kodirektorka Univerzitetskog centra Simonsa za higijenu i zdravlje u kući i zajednici u Bostonu, u Sjedinjenim Državama (SAD), zanima šta ono može da otkrije o načinu na koji se mikrobi šire po kući.

„Ne samo da su prirodno prisutni na peškirima, već sve što nam sa njih nanosi štetu je ljudskog porekla", kaže ona.

Zaista, postoji čak 1.000 različitih vrsta bakterija koje žive na našoj koži, pored mnogih drugih virusa i gljivica.

Ali većina njih je zapravo dobra za nas – pomažu da se zaštitimo od infekcija drugim manje prijateljskim bakterijama, razgrađuju neke od hemikalija sa kojima se susrećemo u svakodnevnom životu i igraju važnu ulogu u izgradnji našeg imunog sistema.

Mnoge bakterije koje su pronađene na peškirima su iste vrste koje se nalaze na našoj koži, ali su takođe česte i u sredinama u kojima živimo.

Među njih spadaju stafilokoke i Ešerihija koli, koje se obično nalaze u ljudskim crevima, ali i salmonela i šigela koje su česti uzročnici dijareje i bolesti koje se prenose hranom.

Ali neke od ovih bakterija su bezopasne, osim ako ne dođu na mesto na kom mogu da izazovu veću štetu, kao što je posekotina, razviju sposobnost da proizvode određene otrove ili uspeju da zaraze ljude koji imaju oslabljen imunološki sistem.

Naša koža je takođe prirodna barijera protiv infekcija.

To je naša prva linija odbrane od bakterija i drugih patogena, tako da prenošenje bakterija sa peškira na kožu ne bi trebalo previše da nas brine.

Ali postoje neki dokazi da pranje i trljanje peškirom može da poremeti zaštitnu funkciju kože.

Možda je najveći problem kada pokupimo potencijalno štetne mikrobe rukama dok ih brišemo peškirom a onda njima dodirnemo usta, nos i oči.

A to znači da treba posvetiti veću pažnju peškirima koje najčešće koristimo za brisanje ruku.

Još jedan izvor širenja patogena koji se prenose hranom su kuhinjske krpe, koje se koriste za brisanje posuđe, ruku i površina.

Infekcije sistema za varenje koje uzrukuju salmonela, norovirusi i Ešerihija koli „se prenose kuhinjskim krpama", kaže Skot.

Studije su takođe otkrile da virusi kao što je kovid-19 mogu na pamuku da prežive do 24 sata, iako se ne smatra da je prenos dodirom zaraženih površina glavni način širenja virusa.

Drugi virusi koji se prenose dodirom, kao što je virus majmunskih boginja, mogu da predstavljaju veći rizik, i zdravstveni radnici savetuju da se peškiri i posteljina ne dele sa zaraženim ljudima.

Istraživanja su takođe pokazala da se humani papiloma virus, koji često uzrokuje virusne bradavice, takođe može preneti dodirom peškira koji koriste i drugi ljudi.

Rizik od prenošenja infekcija peškirom za ruke za višekratnu upotrebu je jedan od razloga što bolnice i javna kupatila sada uglavnom koriste papirne ubruse za jednokratnu upotrebu i sušače za ruke, mada nema ubedljivih dokaza koji je najbolji način sušenja ruku.

Jasno je da što duže koristimo peškire i što su duže vlažni, oni postaju gostoprimljivija sredina za mikrobe i povećava se mogućnost rasta štetnih mikroba na njima.

Ali održavanje higijene peškira takođe može da pomogne u borbi protiv jednog od glavnih zdravstvenih problema sa kojima se svet suočava, kažu Skot i njene kolege.

Bakterije otporne na antibiotike, kao što je meticilin-rezistentni stafilokokus aureus (MRSA), mogu da se prenesu dodirom zaraženog predmeta.

Žan-Iv Majar, profesor farmaceutske mikrobiologije na Univerzitetu u Kardifu, u Velsu, kaže da redovno pranje peškira može da umanji rizik od bakterijskih infekcija i time smanji upotrebu antibiotika.

„Prevencija zavisi od higijene u domu, a prevencija je bolja od lečenja", kaže Majar.

Dakle, koliko često treba da peremo naše peškire?

Skot predlaže da se peškiru peru jednom nedeljno, ali to nije utvrđeno pravilo.

„To nema mnogo smisla, jer kada je neko bolestan, povraća i ima dijareju", kaže ona.

„Moraju da imaju sopstveni peškire i njih treba prati svakodnevno.

„To je ono što mi zovemo ciljana higijena, bavite se rizikom kada se pojavi".

Istraživanje u Indiji je pokazalo da 20 odsto ispitanika peru peškire čak dva puta nedeljno.

Ciljana higijena je pristup u upravljanju rizicima higijene, koji su razvili istraživači saradnici Globalnog saveta za higijenu i Međunarodnog naučnog foruma o kućnoj higijeni.

Dok je higijena važna u svakom trenutku, ciljana higijena je usredsređena na vreme i mesta gde je primena higijene najvažnija.

Skot kaže da peškiri moraju da se peru duže i na višim temperaturama (40 do 60 stepeni Celzijusa) od većine kućnih tkanina, i da često treba dodati sredstva protiv mikroba, koja mogu da spreče da se bakterije zakače za tkanine i onesposobe neke viruse.

Naravno, često pranje na visokim temperaturama podrazumeva ekološke troškove.

Za pranja na nižim temperaturama, u borbi protiv mikroba na peškirima može da pomogne dodavanje enzima ili izbeljivača.

Studija u Indiji je otkrila da je pranja praškom za veš, upotreba dezinfekcionih sredstava tokom ispiranja i sušenje peškira na suncu najdelotvorniji način za smanjenje broja bakterija i gljivica.

Skot kaže da je kućna higijena vrsta altruizma, slična vakcinaciji.

Sve što preduzimate da zaštitili sebe, time štitite i ljude oko vas.

„Mi to zovemo model švajcarskog sira", kaže ona.

„Gledamo na sve te komponente kao na kriške higijene, kao što su kriške švajcarskog sira, i svaka kriška higijene pokriva jednu od tih rupa i smanjuje rizik prenosa patogena.

„Peškiri su relativno mala komponenta, ali predstavljaju stvarni rizik koji je lako rešiti".

• Jačanje pokreta ljudi koji ne peru odeću
• Nije samo higijena - da li je hladan tuš dobar za zdravlje
• Zašto trošimo toliko vode

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.05.2025)