Зашто вероватно не перете пешкире довољно често

Данас сте се вероватно већ обрисали пешкиром.

Али колико је чист био тај пешкир?

Многи од нас их перу једном недељно, али истраживање које је обухватило 100 људи је показало да трећина испитаника то чини једном месечно.

Према истраживању у Уједињеном Краљевству (УК), неки признају да то раде само једном годишње.

И док на тим меканим влакнима можда нису видљиви знакови прљавштине, она су плодно тло за развоја милиона микроба.

Истраживања показују да пешкири брзо могу да покупе бактерије које се обично налазе на људској кожи, али и оне које станују у нашим цревима.

Чак и након прања, наша тела су прекривена микробима и можда није изненађујуц́е да се неки преносе на пешкир док се бришемо.

Али микроби који живе на нашим пешкирима потичу и из других извора – гљивице и бактерије у ваздуху могу да се населе на влакнима пешкира док висе на држачима и кукицама.

А неке бактерије потичу из воде којом смо опрали пешкире.

У Јапану, поједина домац́инства чак користе воду у којој су се купали у кади за прање веша у машини следец́ег дана.

Студија коју су спровели истраживачи Универзитета у Токушими у Јапану открила је да иако се на овај начин штеди вода, многе бактерије које су биле у води која се користила за купање у кади су прешле на пешкире и одец́у током прања у машини за веш.

Они који воле да оставе пешкире да се суше у истој просторији у којој је и тоалет, треба да знају да сваки пут када пусте воду у ВЦ шољи, пешкире у њеној близини вероватно мало загаде бактеријама из тоалета, као и честицама људског измета.

Ови микроби временом могу да створе биофилмове на пешкирима који чак могу да почну да мењају њихов изглед.

После два месеца, чак и уз редовно прање, бактерије које живе на влакнима памучног пешкира почињу да му дају муљав изглед.

Међутим, укупна количина и врсте бактерија на пешкирима зависе од навика прања веша у домац́инству.

Право питање је колико треба да будете забринути због бактерија које живе на вашим пешкирима?

• Зашто „носи, опери, понови” има смисла
• Осам кључних ствари за хигијену дома
• Разлози због којих одећу треба да перете што ређе

Прање пешкира може да се чини као тривијално питање, али Елизабет Скот, професорку биологије и кодиректорка Универзитетског центра Симонса за хигијену и здравље у куц́и и заједници у Бостону, у Сједињеним Државама (САД), занима шта оно може да открије о начину на који се микроби шире по куц́и.

„Не само да су природно присутни на пешкирима, већ све што нам са њих наноси штету је људског порекла&qуот;, каже она.

Заиста, постоји чак 1.000 различитих врста бактерија које живе на нашој кожи, поред многих других вируса и гљивица.

Али вец́ина њих је заправо добра за нас – помажу да се заштитимо од инфекција другим мање пријатељским бактеријама, разграђују неке од хемикалија са којима се сусрец́емо у свакодневном животу и играју важну улогу у изградњи нашег имуног система.

Многе бактерије које су пронађене на пешкирима су исте врсте које се налазе на нашој кожи, али су такође честе и у срединама у којима живимо.

Међу њих спадају стафилококе и Ешерихија коли, које се обично налазе у људским цревима, али и салмонела и шигела које су чести узрочници дијареје и болести које се преносе храном.

Али неке од ових бактерија су безопасне, осим ако не дођу на место на ком могу да изазову вец́у штету, као што је посекотина, развију способност да производе одређене отрове или успеју да заразе људе који имају ослабљен имунолошки систем.

Наша кожа је такође природна баријера против инфекција.

То је наша прва линија одбране од бактерија и других патогена, тако да преношење бактерија са пешкира на кожу не би требало превише да нас брине.

Али постоје неки докази да прање и трљање пешкиром може да поремети заштитну функцију коже.

Можда је највец́и проблем када покупимо потенцијално штетне микробе рукама док их бришемо пешкиром а онда њима додирнемо уста, нос и очи.

А то значи да треба посветити већу пажњу пешкирима које најчешц́е користимо за брисање руку.

Још један извор ширења патогена који се преносе храном су кухињске крпе, које се користе за брисање посуђе, руку и површина.

Инфекције система за варење које узрукују салмонела, норовируси и Ешерихија коли „се преносе кухињским крпама&qуот;, каже Скот.

Студије су такође откриле да вируси као што је ковид-19 могу на памуку да преживе до 24 сата, иако се не сматра да је пренос додиром заражених површина главни начин ширења вируса.

Други вируси који се преносе додиром, као што је вирус мајмунских богиња, могу да представљају вец́и ризик, и здравствени радници саветују да се пешкири и постељина не деле са зараженим људима.

Истраживања су такође показала да се хумани папилома вирус, који често узрокује вирусне брадавице, такође може пренети додиром пешкира који користе и други људи.

Ризик од преношења инфекција пешкиром за руке за вишекратну употребу је један од разлога што болнице и јавна купатила сада углавном користе папирне убрусе за једнократну употребу и сушаче за руке, мада нема убедљивих доказа који је најбољи начин сушења руку.

Јасно је да што дуже користимо пешкире и што су дуже влажни, они постају гостопримљивија средина за микробе и повец́ава се могућност раста штетних микроба на њима.

Али одржавање хигијене пешкира такође може да помогне у борби против једног од главних здравствених проблема са којима се свет суочава, кажу Скот и њене колеге.

Бактерије отпорне на антибиотике, као што је метицилин-резистентни стафилококус ауреус (МРСА), могу да се пренесу додиром зараженог предмета.

Жан-Ив Мајар, професор фармацеутске микробиологије на Универзитету у Кардифу, у Велсу, каже да редовно прање пешкира може да умањи ризик од бактеријских инфекција и тиме смањи употребу антибиотика.

„Превенција зависи од хигијене у дому, а превенција је боља од лечења&qуот;, каже Мајар.

Дакле, колико често треба да перемо наше пешкире?

Скот предлаже да се пешкиру перу једном недељно, али то није утврђено правило.

„То нема много смисла, јер када је неко болестан, поврац́а и има дијареју&qуот;, каже она.

„Морају да имају сопствени пешкире и њих треба прати свакодневно.

„То је оно што ми зовемо циљана хигијена, бавите се ризиком када се појави&qуот;.

Истраживање у Индији је показало да 20 одсто испитаника перу пешкире чак два пута недељно.

Циљана хигијена је приступ у управљању ризицима хигијене, који су развили истраживачи сарадници Глобалног савета за хигијену и Међународног научног форума о куц́ној хигијени.

Док је хигијена важна у сваком тренутку, циљана хигијена је усредсређена на време и места где је примена хигијене најважнија.

Скот каже да пешкири морају да се перу дуже и на вишим температурама (40 до 60 степени Целзијуса) од вец́ине куц́них тканина, и да често треба додати средства против микроба, која могу да спрече да се бактерије закаче за тканине и онеспособе неке вирусе.

Наравно, често прање на високим температурама подразумева еколошке трошкове.

За прања на нижим температурама, у борби против микроба на пешкирима може да помогне додавање ензима или избељивача.

Студија у Индији је открила да је прања прашком за веш, употреба дезинфекционих средстава током испирања и сушење пешкира на сунцу најделотворнији начин за смањење броја бактерија и гљивица.

Скот каже да је куц́на хигијена врста алтруизма, слична вакцинацији.

Све што предузимате да заштитили себе, тиме штитите и људе око вас.

„Ми то зовемо модел швајцарског сира&qуот;, каже она.

„Гледамо на све те компоненте као на кришке хигијене, као што су кришке швајцарског сира, и свака кришка хигијене покрива једну од тих рупа и смањује ризик преноса патогена.

„Пешкири су релативно мала компонента, али представљају стварни ризик који је лако решити&qуот;.

• Јачање покрета људи који не перу одећу
• Није само хигијена - да ли је хладан туш добар за здравље
• Зашто трошимо толико воде

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.05.2025)