Da li bi mali crv koji vari plastični otpad mogao da bude rešenje za zagađenje

Novo otkriće da afrički insekt mali brašnar vari plastični otpad podstiče nadu da će se naći rešenje za problem zagađenja plastikom u svetu Ali koliko bi ono bilo izvodljivo?

BBC News pre 8 sati | Beril Munoko - BBC Afrika

Dark brown larvae of the darkling beetle larvae boring through a piece of white polystyrene or Styrofoam — Jedna vrsta crva ima sposobnost da svari plastiku, pokazala je naučna studija sprovedena u Najrobiju, Kenija

Zagađenje plastikom narušava ekosisteme, zagađuje lance ishrane i čak je prepoznato kao pretnja po zdravlje nakon što je mikroplastika otkrivena u organizmima ljudi.

Ali novo otkriće da insekti mali brašnari mogu da vare plastični otpad podstiče nadu da će se naći rešenje za ovaj svetski problem. Ali da li bi to rešenje bilo izvodljivo?

U laboratoriji istraživačkog centra u Najrobiju, glavnom gradu Kenije, doktorka Fatija Hamis i njen tim bili su oduševljeni kada su videli da su mali brašnari (Alphitobius diaperinus) počeli da se hrane parčetom stiropora, koji se takođe naziva polistiren.

To je plastični materijal koji se široko koristi u prehrambenoj, elektronskoj i industrijskoj ambalaž i teško se razlaže jer je veoma izdržljiv.

Kada su se larve ovog insekta hranile plastikom, njihova creva su oslobađala enzime koji su je varili.

Ovi enzimi razgrađuju plastiku na ugljen-dioksid i izlučevine.

Dr Jacob Ajene, Evelyne Ndotono and Dr Fathiya Khamis — Doktorka Fatija Hamis (desno) i njen tim

„Stavljali smo 3,6 grama stiropora za oko 100 do 150 insekata da ih razgrade", kaže dr Hamis, molekularna biološkinja.

„Kada smo uradili analizu sadržaja creva koja omogućava istovremenu identifikaciju mnogih taksona unutar istog uzorka, otkrili smo da insekti imaju veći ili povišen nivo bakterija koji utiču na razgradnju plastike", objašnjava ona.

Njen tim u kenijskom Međunarodnom centru za fiziologiju i ekologiju insekata (ICIPE) prvi je počeo istraživanje larvi 2020. godine, nakon što je od dr Hamis zatraženo da prouči ovu vrstu insekata.

Ranija studija američkog Univerziteta Stenforda otkrila je da larva još jednog insekta vari plastiku.

Several brown dark lesser mealworm larvae being held in a hand, while some more worms are seen on a white Styrofoam plastic — Studija ima uporište u ranijim istraživanjima naučnika sa Univerziteta Stenford

Istraživanje je bilo zasnovano na dve različite vrste plastike koju su žuti brašnari i bakterije u njihovim crevima uspele da svare, kaže dr Anja Brendon koja je učestvovala u tom istraživanju i koja je sada direktorka za upravljanje plastikom u Ocean Conservancy, neprofitnoj grupi za zaštitu životne sredine sa sedištem u Vašingtonu.

Dve vrste plastike koje su korišćene su stiropor ili polistiren i polietilen visoke gustine (HDPE), kaže dr Brendon.

„Nadali smo se da ćemo pronaći održivo rešenje za neke od ovih vrsta plastike koje se teško recikliraju a koja se već nalaze u našem okruženju".

Veliki potencijal

Godišnje se u svetu proizvede više od 450 miliona tona plastike, pokazuju podaci sajta Naš svet u brojkama (Our World in Data).

Oko 350 miliona tona plastike završi kao otpad.

Polovina ovog otpada se zakopa na deponijama, oko 20 odsto se spali, a manje od 10 odsto se reciklira.

Veruje se da stiripor čini manje od dva odsto reciklirane plastike.

Iako Afrika proizvodi samo pet odsto ukupne količine plastike u svetu, sada drugi najzagađeniji kontinent plastikom.

Smatra se da je uzrok toga korišćenje plastike za jednokratnu upotrebu, loše upravljanje otpadom i nedovoljan broj sistema za reciklažu.

Od 50 najvećih deponija plastike na svetu, 19 je u Podsaharskoj Africi.

Stiropor, koji se koristi širom sveta za proizvodnju posuda za hranu, pakovanje opreme, tanjira i čaša za jednokratnu upotrebu. jedna je od najtežih i najskupljih vrsta plastike za recikliranje.

Otprilike trećina svetskih deponija je prepuna stiroporom.

Da li je ovo rešenje?

Uprkos obećavajućim rezultatima kenijskog tima, pitanje je da li bi ovi insekti mogli da budu izvodljivo rešenje za smanjenje zagađenja plastikom.

Najveća zabrinutost je u pogledu uticaja koji bi uvođenje velikog broja ovih insekata mogao oda ima na životnu sredinu, posebno je se smatraju glavnim štetočinama u živinarstvu.

Bilo bi potrebno „1.000.000 milijardi brašnara da pojedu jednodnevnu proizvodnju plastike u svetu", pokazuje studija dr Anje Brendon na Univerzitetu Stenfordu.

A black insect called the darkling beetle stored in a green plastic bin — Potrebna su dodatna istraživanja da bi se utvrdilo kako ishrana plastikom utiče na zdravlje ovih insekata, kažu naučnici

Uz to, sićušni insekti razgrađuju samo polovinu plastike koju pojedu, kaže dr Brendon, dodajući da bi to moglo da uzrokuje generaciju mikroplastike ili nanoplastike u životnoj sredini što bi moglo da bude štetnije.

Čak i kada bi ovi insekti mogli da razgrade svu plastiku kojom se hrane, ne bi mogli da imaju pristup svom zagađenju.

„Okeani su preuzeli najveći teret zagađenja plastikom, a ove bakterije i insekti ne žive u okeanima koji su prepuni plastike", kaže dr Brendon.

Još jedna moguća etička i ekološka zabrinutost je uticaj koji bi plastika mogla da ima na životni ciklus insekta ili bilo kog drugog oblika života koji se njome hrane.

„Više od 16.000 hemikalija se koristi za proizvodnju plastike.

„Potrebno je istraživanje kako ove hemikalije utiču na život i zdravlje ovih insekata", kaže Gerans Mutval, naučnik za zaštitu životne sredine u udruženju ekoloških aktivista Grinpis Afrika (Greenpeace Africa).

Umesto da se nadamo da će insekti rešiti problem našeg plastičnog otpada, mnogo je važnije da sprečimo da se plastika baca u prirodu, naglašava on.

„Ovo istraživanje se čini kao odrvaćanje pažnje od problema jer proizvođačima plastike može da ponudi argument da kažu da imaju biološka i prirodna rešenja.

„Ipak, ona nisu baš prirodna jer tehnički hranite ove insekte stvarima koje im nisu prirodne", dodaje on.

The dark lesser mealworm in a yellow bin while others are seen on a clingfilm and plastic container — Brašnar takođe jede razne vrste plastike, koje ulaze u sastav prozirne folije kakva se često koristi za pakovanje hrane

Dr Brendon takođe upozorava da insekti ne mogu da budu jednostavno rešenje.

„Mnogi od ovih sistema su veoma specifični, tako da jedan insekt ili jedna bakterija mogu da razgrade samo jednu vrstu plastike", kaže ona.

Ali dodaje da ogromna količina plastike u svetu nije razvrstana, već se tako pomešana reciklira.

„Dakle, moramo sistemski da razmišljamo šta možemo da uradimo i kako da se pozabavimo plastikom pre nego što dospe u životnu sredinu".

Tim dr Hamis nastavlja sledeću fazu istraživanja tokom koje će secirati probavni sistem malih brašnara.

Oni bi želeli da izvuku korisna jedinjenja koja insekti proizvode, kao što su enzimi ili drugi metaboliti, i da ih repliciraju umesto da brašnare puštaju direktno u životnu sredinu.

Nadaju se da će tako pronaći delimično rešenje za svetski problem zagađenja plastikom.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.09.2025)