Није само Дипсик - десетогодишњи кинески високотехнолошки план почео је да се исплаћује

Дипсик (ДеепСеек), ТикТок, ЦапЦут, Шејн, Тему, БИД, ДЈИ, Хуавеј (Хуавеи) - кинеска технологија је свуда и у многим областима земља је почела да парира бивших високотехнолошким силама.

За све је заслужан амбициозан план који је Кина зацртала још пре 10 година.

Пројекат „Маде ин Цхина 2025&qуот; се зарекао да претвори Кину из највеће фабрике на свету у највећег светског иноватора.

А стручњаци кажу да је у томе углавном и успела.

Како су успели и шта то значи за остатак света и будућност доминације у технолошком сектору?

• ДеепСеек: Кинеска четбот апликација о којој прича свет
• ДеепСеек: Ко је Лианг Венфенг, мозак иза апликације која је продрмала свет
• Зашто је кинески ДеепСеек озбиљна конкуренција ЦхатГПТ-ју

Кинески четбот вештачке интелигенције (АИ) Дипсик (ДеепСеек) освојио је свет напречац, али за проучаваоце Кине то није било никакво изненађење.

Кина је полагано градила експертизу у високотехнолошким производима у које спада и вештачка интелигенција у последњих десет година у склопу амбициозног плана названог „Маде ин Цхина 2025&qуот;.

За аналитичаре, успех Дипсика само је још један доказ да је овај грандиозни пројекат био успешан.

Кинеска влада помпезно је 2015. најавила „Направљено у Кини 2025&qуот; (Маде ин Цхина 2025) .

Идеја је била да се овај свеприсутни израз који можете наћи на дну милиона свакодневних предмета претвори из знака производње ниског квалитета у онај високог квалитета, знак надмоћи високе технологије.

Одабрано је десет технолошких индустрија као кључних области којима би Кина могла да доминира до 2025. године.

У детаљно изложеним документима били су наведени вештачка интелигенција, квантни компјутери, електрични аутомобили, обновљива енергија, технологија батерија.

У многим овим областима Кина је успела да постане велики играч, а у неким је премашила и најоптимистичније циљеве.

„Пројекат 'Направљено у Кини 2025'је по мом мишљењу умногоме био веома успешан&qуот;, каже докторка Јундан Гонг, стручњакиња за Развојну економију на Краљевском колеџу у Лондону.

„У многим индустријама Кина сустиже водећу оштрицу, а у некима је чак и предводник&qуот;, каже она.

Кина је преузела претходне епицентре аутомобилске индустрије (Немачка, Јапан, САД) и продаје више аутомобила од било које друге земље, захваљујући хит произвођачима електричних аутомобила као што је БИД.

Већи део успеха у свету електричних возила такође је везан за то што је Кина данас највећи произвођач батерија на свету.

У обновљивој енергији, Кина је заслужна за процењених 80‑95 одсто глобалних ланаца снабдевања соларним панелима, према Међународној агенцији за енергију (ИЕА).

Истраживачи кажу да је Кина постала велика сила у обновљивој енергији и до 2028. године предвиђају да ће 60 одсто све обновљиве енергије на свету настајати у Кини.

Са дроновима је врло слично - Кина влада небом.

ДЈИ из Шенџена има удео у светском тржишту од 70 одсто, према ББЦ Истрази, који каже да су три од 10 највећих произвођача дронова на свету кинески.

Да би остварила те циљеве, Комунистичка партија Кине је исцртала више од 250 мини циљева на детаљној мапи.

Према анализи Саут Чајна морнинг поста - 86 одсто њих је до сада штиклирано.

„Оно у чему је Кина била успешна је коришћење властите врсте капитализма подржане од државе, где влада одређује агенду за истраживање и финансирање&qуот;, каже Линдзи Горман, генерална директорка немачке стручне групе Маршалов фонд и бивша саветница председника Џозефа Бајдена.

Горман истиче способност Кине да подстакне стране таленте и охрабри стране фирме да оснују заједничка предузећа са кинеским компанијама.

Такође је потрошена огромна количина новца.

Према истраживању америчког конгреса, кинеска влада је испланирала да издвоји или потроши 1,5 билиона долара на грантове за истраживања, развој или куповину страних компанија.

Према овом извештају, до 2020. године је потрошено више од 627 милијарди долара.

Пројекат „Направљено у Кини 2025&qуот; (Маде ин Цхина 2025) је постао толико успешан да је после свега неколико година влада престала да користи тај израз јер је почео да антагонизује ривале.

Али већ је било касно и последњих година многе земље на Западу су увеле све строже санкције на извоз њихове технологије у Кину.

План је био са се успори развој и у неким областима као што је иновација микрочипова чини се да је он почео да функционише.

Али у другим областима неки аналитичари мисле да су ограничења само додатно мотивисала Кину.

На крају крајева, постати још више самоодржив био је отпочетка кључни мотив иза пројекта „Маде ин Цхина 2025&qуот;.

„Постоји стара изрека у Кини - 'живот увек пронађе пут за себе'&qуот;, каже професор Пенг Џоу, професор примењене економије у Пословној школи на Универзитету у Кардифу.

„Ограничења и санкције само мењају њен корен, али не и њен правац&qуот;, каже он.

Стручњаци, као што је професор Џоу, указују на Дипсик као велики пример за то.

Фирма није могла да дође до најмоћнијих чипова да би обучила властити модел због контроле извоза из САД.

Уместо тога, она тврди да је морала да се снађе са старијим и мање снажним чиповима и да иновира нове технике да би изградила импресивног бота за много мање новца и са много мање опреме.

Ове тврдње оспоравају неки ривали, али Дипсик је представљао шок за Америку, а председник Трамп га је назвао „позивом на буђење&qуот; за АИ гиганте у земљи.

Кинеске АИ фирме сада региструју више патената него било која друга земља и кинески технолошки гиганти као што су Алибаба и Бајтденс улажу малетене исто толико новца у своје производе као Гугл или Опен АИ.

Али упркос томе, САД се и даље сматрају светским лидером у вештачкој интелигенцији упркос пројекту „Направљено у Кини 2025&qуот;.

У квантним компјутерима, САД су у предности у већини области упркос томе што кинески научници објављују више квантних истраживања годишње него било која друга земља.

САД такође раде на томе да дорасту кинеском изазову са стотинама милијарди долара приватних и јавних средстава које се улажу у производњу микрочипова и научних достигнућа, баш као и инфраструктуру за вештачку интелигенцију.

Друга потенцијална препрека на путу за Кину је забринутост у вези са националном безбедношћу.

Неспутани успех ТикТока као прве неамеричке друштвене мреже која је ушла у масовну употребу широм света угрожава потенцијална америчка забрана заснована на страховима за националну безбедност због шпијунирања.

Успон кинеских е-трговина као што су Тему и Шејн могао би такође да буде угрожен баш као и Дипсик.

Међутим, довољно је само да погледате кинеске телекомуникационе гиганте као што је Хуавеј да бисте видели да постоји живот и мимо Запада.

Компанија је била заустављена на врхунцу као лидер 5Г опреме и производње мобилних телефона кад је била погођена санкцијама и забранама због забринутости у вези за националном безбедношћу почев од 2019. године.

Сада се преусмерила на друге делове света, почела да прави властите микрочипове и управо забележила рекордних 100 милиона долара прихода и раста након што се наизглед ослободила окова западних ограничења.

• Прави музику, миксује и „чита” реакције публике: Први робот ди-џеј на Балкану
• Како је бот у ког сам се заљубио раскинуо са мном
• „Идеалан партнер”: Кинескиње се радије забављају са виртуелним него стварним мушкарцима

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.25.2025)