Nije samo Dipsik - desetogodišnji kineski visokotehnološki plan počeo je da se isplaćuje

Dipsik (DeepSeek), TikTok, CapCut, Šejn, Temu, BYD, DJI, Huavej (Huawei) - kineska tehnologija je svuda i u mnogim oblastima zemlja je počela da parira bivših visokotehnološkim silama.

Za sve je zaslužan ambiciozan plan koji je Kina zacrtala još pre 10 godina.

Projekat „Made in China 2025" se zarekao da pretvori Kinu iz najveće fabrike na svetu u najvećeg svetskog inovatora.

A stručnjaci kažu da je u tome uglavnom i uspela.

Kako su uspeli i šta to znači za ostatak sveta i budućnost dominacije u tehnološkom sektoru?

• DeepSeek: Kineska četbot aplikacija o kojoj priča svet
• DeepSeek: Ko je Liang Venfeng, mozak iza aplikacije koja je prodrmala svet
• Zašto je kineski DeepSeek ozbiljna konkurencija ChatGPT-ju

Kineski četbot veštačke inteligencije (AI) Dipsik (DeepSeek) osvojio je svet naprečac, ali za proučavaoce Kine to nije bilo nikakvo iznenađenje.

Kina je polagano gradila ekspertizu u visokotehnološkim proizvodima u koje spada i veštačka inteligencija u poslednjih deset godina u sklopu ambicioznog plana nazvanog „Made in China 2025".

Za analitičare, uspeh Dipsika samo je još jedan dokaz da je ovaj grandiozni projekat bio uspešan.

Kineska vlada pompezno je 2015. najavila „Napravljeno u Kini 2025" (Made in China 2025) .

Ideja je bila da se ovaj sveprisutni izraz koji možete naći na dnu miliona svakodnevnih predmeta pretvori iz znaka proizvodnje niskog kvaliteta u onaj visokog kvaliteta, znak nadmoći visoke tehnologije.

Odabrano je deset tehnoloških industrija kao ključnih oblasti kojima bi Kina mogla da dominira do 2025. godine.

U detaljno izloženim dokumentima bili su navedeni veštačka inteligencija, kvantni kompjuteri, električni automobili, obnovljiva energija, tehnologija baterija.

U mnogim ovim oblastima Kina je uspela da postane veliki igrač, a u nekim je premašila i najoptimističnije ciljeve.

„Projekat 'Napravljeno u Kini 2025'je po mom mišljenju umnogome bio veoma uspešan", kaže doktorka Jundan Gong, stručnjakinja za Razvojnu ekonomiju na Kraljevskom koledžu u Londonu.

„U mnogim industrijama Kina sustiže vodeću oštricu, a u nekima je čak i predvodnik", kaže ona.

Kina je preuzela prethodne epicentre automobilske industrije (Nemačka, Japan, SAD) i prodaje više automobila od bilo koje druge zemlje, zahvaljujući hit proizvođačima električnih automobila kao što je BYD.

Veći deo uspeha u svetu električnih vozila takođe je vezan za to što je Kina danas najveći proizvođač baterija na svetu.

U obnovljivoj energiji, Kina je zaslužna za procenjenih 80‑95 odsto globalnih lanaca snabdevanja solarnim panelima, prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA).

Istraživači kažu da je Kina postala velika sila u obnovljivoj energiji i do 2028. godine predviđaju da će 60 odsto sve obnovljive energije na svetu nastajati u Kini.

Sa dronovima je vrlo slično - Kina vlada nebom.

DJI iz Šendžena ima udeo u svetskom tržištu od 70 odsto, prema BBC Istrazi, koji kaže da su tri od 10 najvećih proizvođača dronova na svetu kineski.

Da bi ostvarila te ciljeve, Komunistička partija Kine je iscrtala više od 250 mini ciljeva na detaljnoj mapi.

Prema analizi Saut Čajna morning posta - 86 odsto njih je do sada štiklirano.

„Ono u čemu je Kina bila uspešna je korišćenje vlastite vrste kapitalizma podržane od države, gde vlada određuje agendu za istraživanje i finansiranje", kaže Lindzi Gorman, generalna direktorka nemačke stručne grupe Maršalov fond i bivša savetnica predsednika Džozefa Bajdena.

Gorman ističe sposobnost Kine da podstakne strane talente i ohrabri strane firme da osnuju zajednička preduzeća sa kineskim kompanijama.

Takođe je potrošena ogromna količina novca.

Prema istraživanju američkog kongresa, kineska vlada je isplanirala da izdvoji ili potroši 1,5 biliona dolara na grantove za istraživanja, razvoj ili kupovinu stranih kompanija.

Prema ovom izveštaju, do 2020. godine je potrošeno više od 627 milijardi dolara.

Projekat „Napravljeno u Kini 2025" (Made in China 2025) je postao toliko uspešan da je posle svega nekoliko godina vlada prestala da koristi taj izraz jer je počeo da antagonizuje rivale.

Ali već je bilo kasno i poslednjih godina mnoge zemlje na Zapadu su uvele sve strože sankcije na izvoz njihove tehnologije u Kinu.

Plan je bio sa se uspori razvoj i u nekim oblastima kao što je inovacija mikročipova čini se da je on počeo da funkcioniše.

Ali u drugim oblastima neki analitičari misle da su ograničenja samo dodatno motivisala Kinu.

Na kraju krajeva, postati još više samoodrživ bio je otpočetka ključni motiv iza projekta „Made in China 2025".

„Postoji stara izreka u Kini - 'život uvek pronađe put za sebe'", kaže profesor Peng Džou, profesor primenjene ekonomije u Poslovnoj školi na Univerzitetu u Kardifu.

„Ograničenja i sankcije samo menjaju njen koren, ali ne i njen pravac", kaže on.

Stručnjaci, kao što je profesor Džou, ukazuju na Dipsik kao veliki primer za to.

Firma nije mogla da dođe do najmoćnijih čipova da bi obučila vlastiti model zbog kontrole izvoza iz SAD.

Umesto toga, ona tvrdi da je morala da se snađe sa starijim i manje snažnim čipovima i da inovira nove tehnike da bi izgradila impresivnog bota za mnogo manje novca i sa mnogo manje opreme.

Ove tvrdnje osporavaju neki rivali, ali Dipsik je predstavljao šok za Ameriku, a predsednik Tramp ga je nazvao „pozivom na buđenje" za AI gigante u zemlji.

Kineske AI firme sada registruju više patenata nego bilo koja druga zemlja i kineski tehnološki giganti kao što su Alibaba i Bajtdens ulažu maletene isto toliko novca u svoje proizvode kao Gugl ili Open AI.

Ali uprkos tome, SAD se i dalje smatraju svetskim liderom u veštačkoj inteligenciji uprkos projektu „Napravljeno u Kini 2025".

U kvantnim kompjuterima, SAD su u prednosti u većini oblasti uprkos tome što kineski naučnici objavljuju više kvantnih istraživanja godišnje nego bilo koja druga zemlja.

SAD takođe rade na tome da dorastu kineskom izazovu sa stotinama milijardi dolara privatnih i javnih sredstava koje se ulažu u proizvodnju mikročipova i naučnih dostignuća, baš kao i infrastrukturu za veštačku inteligenciju.

Druga potencijalna prepreka na putu za Kinu je zabrinutost u vezi sa nacionalnom bezbednošću.

Nesputani uspeh TikToka kao prve neameričke društvene mreže koja je ušla u masovnu upotrebu širom sveta ugrožava potencijalna američka zabrana zasnovana na strahovima za nacionalnu bezbednost zbog špijuniranja.

Uspon kineskih e-trgovina kao što su Temu i Šejn mogao bi takođe da bude ugrožen baš kao i Dipsik.

Međutim, dovoljno je samo da pogledate kineske telekomunikacione gigante kao što je Huavej da biste videli da postoji život i mimo Zapada.

Kompanija je bila zaustavljena na vrhuncu kao lider 5G opreme i proizvodnje mobilnih telefona kad je bila pogođena sankcijama i zabranama zbog zabrinutosti u vezi za nacionalnom bezbednošću počev od 2019. godine.

Sada se preusmerila na druge delove sveta, počela da pravi vlastite mikročipove i upravo zabeležila rekordnih 100 miliona dolara prihoda i rasta nakon što se naizgled oslobodila okova zapadnih ograničenja.

• Pravi muziku, miksuje i „čita” reakcije publike: Prvi robot di-džej na Balkanu
• Kako je bot u kog sam se zaljubio raskinuo sa mnom
• „Idealan partner”: Kineskinje se radije zabavljaju sa virtuelnim nego stvarnim muškarcima

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.25.2025)