Блокада факултета у Србији: Професорима смањене плате, инспекција на вратима

Настава и наука.

Обављање ових делатности на факулетима у Србији се до 24. марта подједнако плаћало, а онда је Влада у оставци усвојила уредбу којом се смањује износ зараде предвиђен за истраживачки део посла.

Тим документом је предвиђено да време које професори морају да посвете науци смањи са 20 на пет часова недељно.

У пракси, у периодима када се настава не изводи, попут тренутних блокада, професорима и сарадницима исплаћиваће се само 12,5 одсто плате, јер ће се рачунати искључиво научни рад.

Изненадно мењање досадашњих прописа одиграва се у јеку блокада факултета предвођених студентима који, између осталог, траже одговорност за новосадску трагедију, а чије су захтеве готово одмах подржали бројни професори.

Неколико наставника са пет београдских факултета послало је 27. марта Уставном суду иницијативу за оцену уставности и законитости усвојеног документа, имајући у виду да га је усвојила Влада у техничком мандату.

Из Уставног суда нису потврдили за ББЦ да ли су жалбе примљене, нити су одговорили када ће и да ли ће поступати по њима.

Уредба је донета у складу са законом, а Министарство просвете је најављивало да ће се умањити плате ако се од фебруара не почне са надокнадом, објашњава Славица Ђукић Дејановић, ресорна министарка за ББЦ на српском.

Група нездовољних запослених на Факултету техничких наука (ФТН) организовала је петочасовну блокаду турбо кружног тока у Новом Саду због нове владине уредбе.

• Од 9. марта до блокада: Како је власт одговарала на студентске протесте
• Ректори одбили Вучићев позив за разговор, протести широм Србије
• Како се ширио бунт на факултетима у Србији и шта кажу студенти

Шта кажу декани, шта министарка?

Извршна власт којој је престао мандат не може да предлаже Народној скупштини законе и акте, нити да доноси прописе, налаже Закон о Влади.

Може то да чини само ако је усвајање везано за законски рок или налажу потребе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа.

Нова уредба је за Наталију Јовановић, деканку Филозофског факултета у Нишу, „донета преко ноћи и незаконито&qуот;.

„Тражићемо свим могућим средствима да се она укине, знамо да се ради из неког политичког интереса који није добар ни за универзитет ни за студенте&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

За Дејана Роглића, декана Хемијског факултета у Београду, реч је „о виду притиска и бесмисленој одлуци&qуот;.

Министарка просвете тврди да универзитетски професори нису показали спремност на договор.

„За децембар и јануар добили су пуни износ, рачунали смо да ће то бити показатељ да смо спремни да се договоримо, али пошто ни у фебруару ни у марту многе установе нису радиле, исплаћено је колико су радили.

„Ми смо опет, рачунајући, ако се са надокнадом и наставом крене 1. априла, који је то проценат научно-истраживачког рада који сви имају, макар и не ишли на факултет - свако може сат времена дневно да пише и за то ће бити плаћен&qуот;, објашњава разлоге доношења уредбе за ББЦ на српском.

Последице су вишеструке

Нова уредба забринула је и Марка Ђуракића, доцента Природно-математичког факултета у Новом Саду, на департману за биологију и екологију.

Због нове владине одлуке, додатно му се компликује исплаћивање рате за кредит.

При његовом факултету постоји Фондација која решава стамбено питање запослених у настави и науци.

Кандидати треба да испуне одређене критеријуме како би ушли у процес куповине стана, услови су повољнији од тржишних, а и банке углавном даљу повољније камате.

Држава нема ништа са Фондацијом, јер је она при новосадском универзитету, али се на конкурс могу пријавити једино запослени у настави и науци.

Краткорочно ће се снаћи, али последице могу бити далекосежније, указује Ђуракић.

„За мене је то лично као да ме је неко покрао, јер нас нико претходно није обавестио, нити упозорио&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

Осим финансијског и њему је споран начин доношења уредбе, а указује и да ће на дуже стазе то негативно да се одрази и само високо образовање.

Тих 20 сати, предвиђених за наставу обухватали су и друге активности попут припреме часова, одвајање градива, потребних уџбеника, рад са студентима на дипломском и мастер или семинарском раду, објашњава овај факултетски професор.

Погледајте видео: Шта до сада знамо о инциденту на протесту 15. марта

Смањивањем радних сати предвиђених за истраживачки рад, доцент Ђуракић верује да ће доћи до укидања научног дела, јер временски није довољно да се ишта постигне.

„Да бисте на факултету напредовали вреднује се колико чланака и радова годишње објављујете, а на основу компетенције наставног особља одређује се и акредитација високо образовне установе&qуот;, објашњава Ђуракић.

Закон предвиђа да се професори на факултетима баве и науком, додаје.

„Ако се та главна грана за високо образовање смањује временски и финансијски, на дуже стазе она се девалвира&qуот;, указује.

Он упозорава на још један проблем - потенцијално смањивање радних места.

Ако се прелази са 20 на 35 часова наставе то у пракси значи да ће многи професори и асистенти предавити више предмета како би испунили потребан фонд часова, а да ће неки можда остати без радних места.

„Примарни цил је да нас застраше, како бисмо утицали на студенте који су у блокадама, што није примерно и није добро ни за кога&qуот;, сматра.

Куц-куц, контрола

Почетком фебруара, челници београдског универзитета одбили су позив Александра Вучића на разговор, „поручивши да је стигао у тренутку кад су прекорачене све моралне и законске норме, у атмосфери општег неповерења&qуот;.

Студенти су последњих месеци организовали неколико великих скупова, међу којима је најмасовнији био у Београду 15. марта.

Њиховим акцијама се придружује све већи број људи, а готово да нема места у земљи где се бар једном није протестовало.

Високи званичници понављају да су испунили све захтеве студената у блокади, али они демантују такве наводе.

Само неколико дана после скупа у Београду, министарство просвете је обавестило факултете широм државе да покреће инспекцијски надзор, како би се, „утврдило да ли високошколске установе раде у складу са законом&qуот;.

Затражено је да се доставе информације о начину организовања наставе и испита.

Сви факултети београдског универзитета су одговорили на дописе, каже Дејан Роглић, декан Хемијског факултета.

„Реч је о канцеларијском надзору, а изјаве и материјале послали смо на мејл&qуот;, додаје за ББЦ на српском.

Одговорио је и нишки Филозофски факултет.

„Послали смо на који начин радимо, као и план надокнаде за овај семестар, усвојен на научно-технолошком већу&qуот;, каже Наталија Јовановић.

Министарству просвете је до сада 68 од 114 факултета одговорило на упит.

Њих 46 није доставило одговоре, док их је 38 званично обавестило да се због блокаде студената не изводе предавања.

Из ресорног министарства упозоравају на новчане казне уколико се утврде неправилности у раду високошколских установа.

Медицински факултет у Београду је 27. марта после ванредног инспекцијског надзора прекинуо штрајк, започет десет дана раније.

Марко Ђуракић не памти да су последњих десетак година имали било какве инспекцијске контроле у смислу да им неко буде на часу и проверава квалитет наставе.

Министарство просвете претходно је најављивало да други део фебруарске плате неће бити исплаћен свим професорима.

Гостујући на јавном сервису, Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду, изјавио је да су они министарство упозорили да је реч о незаконитом потезу, јер „Универзитет није обуставио рад&qуот;.

„Наставе нема, због блокаде студената, али истраживачи, асистенти, професори обављају друге активности&qуот;, објаснио је.

Зарада је на крају ипак исплаћена ваннаставном особљу.

Ректор Ђокић је указао и да сваки факултет има управу и може да донесе одлуку коју жели.

Тврди и да однос државе и Универзитета није добар, пре свега због државе, која, како је изјавио, врши притиске на њих у многим сферама, а да је ескалирало блокадама и њиховом недвосмисленом подршком студентима.

„На неки начин држава и ми смо постављени као супротстављене стране, а не би требало да буде тако.

„Универзитет је окосница друштва, заправо институција, једна од ретких у коју грађани у овом тренутку имају највише поверења&qуот;, изјавио је Ђокић.

Петочасовна блокада у Новом Саду

Како би показали противљење новој одлуци, запослени на новосадском ФТН-у су у петак организовали протест ком су се прикључили и суграђани, опремљени вувузелама и пиштаљкама, а мотоциклисти обезбеђују скуп, јавља портал 021.

Током блокаде од 10 до 15 сати организовали су неколико акција.

После одавања 16-минутне поште за настрадале у паду надстрешнице Железничке станице у овом граду, неколико професора су се обратили окупљенима и на крају протеста су сви заједно направили буку против нове уредбе владе, за коју тврде да је „сулуда&qуот;.

• ББЦ на блокадама факултета: „Мислим, дакле протестујем&qуот;
• Демонстранти преплавили Београд на једном од највећих протеста, инциденти пред крај
• Могу ли студентске побуне да доведу до промене

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.28.2025)