Ферари застава - прича друга: На путу за Стразбур са студентима бициклистима

Ферари застава била је присутна на свим већим демонстрацијама у Србији још од студентских протеста 1996. године - три деценије касније део је студентског похода ка Стразбуру.

На 1.300 километара дуг пут бициклима понео ју је 21-годишњи Никола Боца, студент Природно-математичког факултета у Новом Саду.

„Када су кренули ови протести био сам фасциниран феноменом Ферари заставе, нисам до тада био толико упућен у политичку ситуацију деведесетих&qуот;, каже Боца за ББЦ на српском.

„Слушао сам разне приче зашто су је носили и ко је изнео први, а онда ми је тата испричао да је за све заслужан наш кум, да је његова оригинална Ферари застава.

„На њој се види да има 30 и више година&qуот;, додаје.

Бициклистичком вожњом до Стразбура, где је седиште Европског парламента, студенти желе да скрену пажњу на вишемесечне протесте у Србији, којима траже одговорност због пада надстрешнице у Новом Саду, када је погинуло 16 људи.

Док власти одговарају да су сви захтеви студената испуњени, они то негирају, настављају протесте и додају нове захтеве.

• „Увек је била на улици због неправде“: Феномен Ферари заставе на протестима у Србији
• Редак подухват: Студенти из Србије бициклима прелазе 1.300 километара до Стразбура
• Са Косова за Београд кренули пешке, у Љиг стигли аутобусима

„Била је испред РТС-а неколико пута, током великог скупа 15. марта у Београду је цео дан била у граду, у Нишу и Крагујевцу такође&qуот;, каже 54-годишњи Игор Балмазовић, Николин кум и део друштва од десетак људи који од 1996. носе Ферари заставу.

„Био сам и у Новом Саду, али она није била и ето... Сада је на путу за Стразбур&qуот;, додаје Балмазовић за ББЦ на српском.

Његово „кумче&qуот;, како назива Николу, за то је затражио дозволу студентског пленума - и добио је.

„То је коректно и поштено, студенти имају њихова правила и тако се понашају&qуот;, каже Балмазовић.

„Са једне стране сам задовољан што је и даље ту, али одавно сам хтео сам да је урамим, мислећи да нам више неће бити потребна, а јесте, што је поражавајуће.

„Више од 30 година се боримо против истих људи и неправде, невероватно&qуот;.

Ферари застава и студентски протести

Први пут је виђена током зиме између 1996. и 1997. године, када се протестовало због крађе на локалним изборима и то из прилично практичног разлога - како би Игор Балмазовић и његово друштво у гужви знали где да се нађу.

Међутим, како је током вишемесечних шетњи по веома хладној београдској зими сваки дан била на улицама, постала је један од симбола тог протеста.

На улици је била и 5. октобра 2000. године, током рушења власти Слободана Милошевића, али и током готово свих протеста у 21. веку.

Од скупова „1 од 5 милиона&qуот;, преко „Србија против насиља&qуот; и протеста после масовних убистава у Основној школи „Владислав Рибникар&qуот; и селима око Младеновца - и свих између.

Сваки пут кад се протестовало због неке неправде, она је била ту, говори Балмазовић.

Онда је пала надстрешница и кренули су нови протести, на чије чело су убрзо стали студенти, када се све посебно омасовило и Ферари застава је поново била на улицама.

• Бранко Ружић за ББЦ: О протестима 1996. и данас, 'тројанском коњу' и 'несташном детету' СПС-а
• ’Учинимо их познатим’: Интернет тренд и(ли) неповерење у полицију у Србији
• Може ли експертска влада решити кризу у Србији

„Много је емоција кад год је људи виде&qуот;, каже Балмазовић.

„У Крагујевцу кад смо је извукли супруга, ја и то неко наше друштво, људи су одмах почели да прилазе, сликају се, један момак је чак и питао 'могу ли да је целивам'. Може, што да не&qуот;.

Прилазило им је, како каже, и доста младих, који су знали да постоји неки феномен око заставе, али нису знали конкретно о чему се ради, па су хтели да се распитају.

У међувремену се на протестима појавило неколико различитих застава Ферарија, једног од најпознатијих аутомобилских тимова Формуле 1, што Балмазовић „апсолутно подржава&qуот;.

Неке од њих је и упознао, каже.

„Много људи ме зато пита за моју заставу да ли је то та, оригинална. Један ми је и рекао 'то није она права'.

„'Како знате', питам га, а он ми каже 'па до сада би већ била мало поцепана'.

„'Приђи ближе', кажем му и када је видео каква је - са понеком рупом, тканина је од толиког вијорења већ попустила - он ми одговори 'ау, то је стварно та'.&qуот;

У кратком разговору пред полазак бициклиста из Линца ка Салцбургу, Никола Боца назива је „правом правцатом&qуот; и да „због велике симболике свему даје на тежини&qуот;.

„И овде су неки сумњичави, али им увек кажем да је то та&qуот;, каже момак рођен 2003, шест година после демонстрација из 1996. када је застава имала премијеру.

„Било је и људи на дочецима у градовима кроз које смо прошли - Будимпешта, Братислава, Беч - који су ми говорили 'па то је нереално, видео сам је на том и том протесту пре 20 година.&qуот;

• Шта даље после највећег студентског протеста у Београду
• Геополитички осврт: Зашто су Европа и свет тихи по питању студентских протеста у Србији
• Пет ствари које су обележиле студентске походе по Србији

Дочек студената у Београду и сусрет као из 1996.

Занимљива ситуација догодила се на дочеку студената у Београду 14. марта, каже Балмазовић.

„Случајно смо се на Теразијама, код некадашње Робне куће Београд, нас тројица нашли на истом месту са ког имамо црно-белу фотографију из 1996. године.

„Извукао сам заставу, прилази један, други, а нисмо се дуго видели, живот нас некако раставио и сликали смо се поново.&qуот;

Када им је, додаје, непознати човек на једном од каснијих протеста рекао да његова застава није она оригинална, само су му показали две слике.

„'Види, ово смо нас тројица 1996, а ово смо данас', одговорио сам му... Мало смо само старији.&qуот;

Када ће Ферари застава у пензију?

Игор Балмазовић на то питање нема одговор.

„Не знам, ваљда ће некада и то доћи. Надам се&qуот;, одговара кратко.

Драго му је пре свега, да су се студенти пробудили.

„Били смо убеђени да су они нека замишљена генерација, али онда су се тргли, изашли из телефона и књига, изашли на улицу, упознали једни друге и видели колико имају снаге, памети и моћи.

„Невероватно је све ово што раде, апсолутно их подржавам.&qуот;

Истиче да су „сви студентски захтеви легитимни&qуот; и да „до неке промене мора доћи&qуот;.

Пре свега, како каже, да се утврди одговорност за пад надстрешнице, да власт буде смењива и да се ради по закону.

„Када до тога дође, онда ћу је окачити на зид и рећи сад је стварно крај&qуот;, наглашава

У међувремену је у ранцу једног студента, који бициклом иде преко пола Европе.

„Некад је окачим око врата, али ветар не помаже, тако да је углавном чувам у ранцу, а и да се не оштети на киши&qуот;, каже Никола Боца.

„Износио сам је на већини скупова и дочека, вијориће се и у Минхену, Аугсбургу, Улму, на крају и у Стразбуру.&qуот;

Погледајте видео: Почетак студентске вожње до 1.300 километара до Стразбура

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.10.2025)