Зашто аеродромима у Босни и Херцеговини прети затварање

Ако планирате авио-путовање из или ка Босни у Херцеговини (БиХ) можда ћете у блиској будућности морати „обилазно&qуот; - слетите у, на пример Београд или Загреб, па аутобусом до жељене дестинације.

Проблем за путнике и стотине запослених настаће ако буду затворена сва четири аеродрома у БИХ - Сарајево, Мостар, Бањалука и Тузла - што није немогуће јер је њихов рад угрожен због великог дуга према једној словеначкој компанији.

Дуг би могао да буде наплаћен и од новца предвиђеног за - ни криву ни дужну - агенцију БиХ задужену за авио-саобраћај.

„Настао би хаос ако би се то десило&qуот;, оцењује Омер Кулић, стручњак за авио-саобраћај, у изјави за ББЦ на српском о потенцијалном затварању ваздушних лука које су укупно у 2024. години превезле близу 2,5 милиона путника, према званичним подацима.

Из Координације европских синдиката контролора летења (АТЦЕУЦ) упозоравају да би то довело и до великих проблема у целом региону.

„У Хрватској, Србији и Црној Гори”, каже Жан-Денис Ларер (Јеан-Денис Ларрере), први потпредседник АТЦЕУЦ-а, за ББЦ на српском.

Винко Малнар већ две деценије ради као контролор лета.

Никада до сада није размишљао да напусти Босну и Херцеговину, која је на самом врху пописа држава из којих одлази највећи број становника.

„Није искључено да одем у Немачку да радим као поштар и да ми једина брига буде да ли ми је испала коверта&qуот;, каже Малнар, уједно и председник Синдиката контролора летења у Босни и Херцеговини, за ББЦ на српском.

Тврди да слично размишљају и остали запослени што би могло да доведе до обуставе рада Агенције, а последично и до затварања аеродрома и прелета над БиХ.

„Осећам се као риба која је извађена из акваријума, бачена на асфалт и којој је речено - пливај&qуот;, описује он.

Погледајте видео: Најмањи путнички аеродром у Србији са једном линијом

У чему је проблем?

Влада Републике Српске, једног од два ентитета у Босни и Херцеговини, дала је 2004. концесију словеначкој фирми Вијадукт (Виадуцт) за градњу хидроелектране на реци Врбас.

Међутим, 10 година касније исту дозволу дала је Јавном предузећу Електропривреда Републике Српске.

Тиме је словеначка фирма оштећена, утврдио је Међународни суд за инвестицијске спорове у Вашингтону, у Сједињеним Америчким Државама.

Судском одлуком Влада РС дужна је да плати 56 милиона евра Вијадукту, али је дуг због камата увећан на 70 милиона евра.

Одлука суда је постала правоснажна 2024.

„Спремни смо да нам исплате дуг добровољно, али док се то не деси водимо паралелне поступке принудне наплате”, каже Ненад Барош, правни заступник Вијадукта, за ББЦ на српском.

Један од два ентитета Босне и Херцеговине Република Српска није међународни фактор, па се спорови воде са државом БиХ којој сада на наплату долазе дуговања нижих административних јединица.

Међутим, ентитетске власти одбијају да испуне законске обавезе.

Влада РС-а није објаснила зашто не жели да плаћа дуг.

Нису одговорили ни на питања новинара ББЦ-ја.

Агенција за пружање услуга у ваздушној пловидби БиХ (БХАНСА), чији је рад угрожен, није повезана са овим спором, али плаћа најскупљи цех.

Вијадукт је имао право да изабере најсигурнији начин за заплену државне имовине.

Проценили су да је ова агенција најподобнија за извршење, а затражили су и заплену имовине Централне банке БиХ у три града како би се она продала и измирила дуговања државе према Вијадукту.

„Већ је било пресуда и арбитража које су се наплатиле на тај начин.

„Дакле, то није питање БХАНСА-е, ни Централне банке, него је питање зашто државне институције не поштују правоснажне међународне пресуде”, објашњава Барош.

После њиховог захтева, Европска организација за безбедност ваздушне пловидбе (Еуроцонтрол) блокирала је рачуне БХАНСА-е која 90 одсто прихода остварује од накнада за прелет авиона над БиХ.

Агенција је сада у озбиљној финансијској кризи, плате радницима су смањење за 20 одсто, а прети им и обустава рада.

Нису желели да говоре за медије, а за наредну недељу су најавили обраћање.

Един Форто, министар саобраћаја и комуникација Босне и Херцеговине, рекао је 17. априла га је Савет министара БиХ задужио да припреми одлуку о привременом финансирању БХАНСА-е чиме би се спречило урушавање ове агенције.

„Ако то не решимо БиХ може претпрети много већу штету. Ако обуставе рад и ако европске институције из овог сектора процене да БХАНСА-а неће моћи да ради на најбољи могући начин, БиХ ће изгубити контролу над сопственим небом&qуот;, упозорио је Форто.

Та контрола ће, у том случају, бити препуштена суседним државама.

„Повратак контроле нашег неба уколико деблокирамо рачун БХАНСА-е може да потраје годинама, а можда је никада не добијемо&qуот;, рекао је Форто.

Босна и Херцеговина је потпуну контролу њеног неба преузела тек 2019.

После рата1990-их, контролу ваздушног простора БиХ вршиле су суседне Србија и Хрватска, а 2014. БиХ је преузела контролу неба до 10.000 метара.

„Такав сценарио је поново могућ&qуот;, уверен је стручњак за авијацију Омер Кулић.

Проблем је и могућност забране летова изнад БиХ што се последњи пут десило 1990-их током крвавог рата који је однео 100.000 живота.

„Тада су могли да прелећу само војни авиони уз дозволу НАТО савеза&qуот;, додаје Кулић.

• Ко контролише небо над Балканом
• Зашто авио компаније затуре 25 милиона торби годишње
• Како се Јат спасио од НАТО бомбардовања

'Систем се рапидно руши, ради се о недељама'

Жан-Дени Ларер каже да су приходи БХАНСА-е прекинути, што води до рапидног урушавања система.

„Не говоримо о месецима, већ о недељама”, упозорава први потпредседник АТЦЕУЦ-а.

Блокирана средства државне агенције, вероватно једине која не узима новац из буџета, отприлике су на нивоу њихових једноипогодишњих прихода, указује.

„Без тог новца, БХАНСА не може да исплаћује плате, одржава радарске системе или антене, нити да обезбеди континуитет рада.

„Контрола летења је инфраструктурно питање од виталне важности за безбедност.

„Ако се финансирање уруши, урушава се и цео систем”, наводи у писаном одговору ББЦ-ју.

Евентуално гашење БХАНСА-е, објашњава даље, довело би до ситуације у којој ниједан авио-превозник не би хтео да лети ка Босни и Херцеговини.

Белгијским властима чији је суд блокирао рачун босанске агенције упутили су протест.

Указали су на члан 15. Чикашке конвенције којим је прописано да приходи прикупљени од корисника ваздушног простора морају да се користе искључиво за финансирање услуга ваздушне навигације.

„Не и за исплату арбитражних одлука које немају везе с тим.

„Ова злоупотреба средстава јасно крши услове међународног споразума који је потписала и Белгија”, указује Ларер.

Босна и Херцеговина је на критичном чворишту европског ваздушног простора - како по источно-западној, тако и по оси север-југ.

Зато је правилно функционисање авио-саобраћаја на њеној територији важно за цео регион.

Ако се надлетања изнад БиХ зауставе, саобраћај ће бити преусмерен преко суседних држава, што ће створити огромна уска грла и загушења.

„То ће додатно оптеретити системе ваздушне навигације Србије, Хрватске, Италије, Црне Горе.

„Резултат ће бити озбиљна кашњења, пропуштене конекције, отказани летови и растући трошкови широм сектора”, указује Ларер.

• Како се Југославија ваздушно повезала са светом, а из Панчева кренуо први ноћни лет у историји
• Иван Сарић - „Никола Тесла српског ваздухопловства&qуот;
• Лет по маргини историје: Како су се жене са Балкана винуле небу под облаке

Држава не може да се договори, камате расту

Из Вијадукта кажу да 10 година нуде нагодбу, али да власти у РС, односно БиХ, не одговарају на понуде.

Пре покретања арбитражног поступка, нудили су властима у БиХ да врате дуг у износу од 3,8 милиона евра, што је у односу на доспелих 70 милиона евра скоро 20 пута мање.

„Нико није одговарао”, каже Барош.

Дневна камата је више од 9.000 евра.

Влада Републике Српске на чијем је челу Радован Вишковић (странка Савез независних социјалдемократа СНСД-Милорада Додика) не нуди решење.

Државни министар финансија и трезора БиХ Срђан Амиџић, такође из редова СНСД-а, предложио је да се дуг исплати из добити Централне банке БиХ или да се повећају средства у буџету БиХ за ту намену.

За то је потребна сагласност Фискалног већа БиХ у којем су и ентитетски министри финансија и премијери.

Оба предлога блокирали су представници ентитета Федерација БиХ.

„Не дамо новац Федерације БиХ за покривање дуга сепаратиста из РС-а”, написао је премијер ФБиХ на друштвеној мрежи Фејсбук, пренели су сарајевски медији.

Погледајте видео: Како се постаје војни пилот у Србији

Странке владајуће коалиције у Федерацији БиХ немају јединствен став око решавања овог проблема.

Премијер ентитета Федерације БиХ Нермин Никшић (Социјалдемократска партија) одбија понуђена решења, а председавајућа Савета министара Борјана Кришто (Хрватска-демократска заједница БиХ) сматра да једино држава као међународни субјект може да врати дуг.

Министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић (Народ и Правда) каже да држава мора да врати дуг, а потом да од ентитета тражи да врате тај новац.

„Регресном тужбом”, објаснио је Конаковић.

У међувремену је Општински суд у Мостару донео решење о заплени имовине Централне банке.

„Теоретски може да се деси да оно што се заплени и прода за милион евра, заправо кошта пет милиона, па је штета много већа&qуот;, каже Конаковић.

Док се траже решења, контролори лета кажу да раде под до сада невиђеним стресом, иако им је то у природи посла.

У неколико минута морају да донесу више одлука од којих зависе стотине живота.

Обучени су за стресне ситуације, попут експолозије авионског мотора, и у таквим условима се сналазе и знају да их решавају.

„За ову ситуацију, када нам је угрожено право на рад, нисмо обучени”, каже Малнар.

Погледајте видео: Пилот који је исрцтао срце изнад Црне Горе

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.17.2025)