Оде нам ужички шнајдер: На вест о смрти Љубомира Симовића
Данас 20.04.2025 | Слободан Гавриловић
Јутрос, раном зором, на Велики петак 2025. као да са врха Забучја изнад Ужица посматрам Љубомира Симовића, још од сарајевске породице Цвијић у којој је рођена његова мајка Радојка до обућарске радње оца Драгише на ужичким Росуљама.
Од Ужичке гимназије до Београдског универзитета. Од Великог парка који подиже Риста Тешић до Источника који у њему сазида Добро Ружић слуктећи Црњанског; од ужичког пекара и летописца Миладина Радовића до „Дошљака“ Милутина Ускоковића; од песника Шејих Мухамеда до прве продавнице књига Илије Неранџића подно Пашиновца; од џамије до цркве Ружице; од Михаила Миловановића до „Читања слика“; од Живојина Павловића и његовог „Биланса“ до „Ужица са вранама“; од
