Гладијатори се јесу борили са лавовима - ево и првог доказа
Стручњаци тврде да је ово први физички доказ борбе људи и животиња у Римском царству.

Трагови угриза пронађени на костуру римског гладијатора представљају први археолошки доказ борбе човека и лава, наводе стручњаци.
Остаци су откривени током ископавања 2004. године на локалитету Дрифилд Терас (Дриффиелд Терраце) у Јорку, у Енглеској, које се данас сматра јединим добро очуваним гробљем римских гладијатора на свету.
Форензичка анализа костура једног младића открила је да су рупе и трагови угриза на његовој карлици највероватније последица напада лава.
Професор Тим Томпсон, форензичар који је предводио истраживање, рекао је да је ово први „физички доказ” да су се гладијатори борили са великим мачкама.
„Годинама се наше разумевање борби римских гладијатора и спектакала са животињама ослања искључиво на историјске изворе и уметничке приказе”, каже Томпсон.
„Ово откриће пружа први непосредан, физички доказ да су се такви догађаји заиста одржавали у том периоду, што мења наше виђење римске културе забаве на овим просторима”.
- Шта је истина, а шта фикција у филму „Гладијатор - други део&qуот;
- Мистерије Винчанске културе - шта све мучи научнике
- Мистериозно средњовековно гробље у Велсу збуњује научнике
Стручњаци су користили савремене форензичке методе за анализирање ране, међу којима и 3Д скенирање које је показало да је животиња зграбила човека за карлицу.
„На основу анализе могли смо да утврдимо да су угризи настали у тренутку смрти или непосредно пре ње”, каже професор Томпсон са Универзитета Мејнута у Ирској.
„Дакле, животиња се није докопала тела после смрти, већ је смрт непосредно повезана са нападом”.

Поред скенирања повреде, научници су величину и облик рана упоредили са узорцима угриза великих мачака у Лондонском зоолошком врту.
„Трагови угриза код овог појединца тачно се подударају са угризом лава”, професор Томпсон каже за ББЦ њуз.
Места угриза су истраживачима понудила додатне информације о околностима смрти гладијатора.
„Карлица није типично место које нападју лавови, па претпостављамо да се овај гладијатор борио у некој врсти спектакла, да је био онеспособљен и да га је затим лав угризао и одвукао”, објашњава професор Томпсон.

Костур мушкарца, старости између 26 и 35 година, пронађен је у гробници са још двојицом, а преко њих су биле положене кости коња.
Претходне анализе су указивале да је реч о бестијарију, гладијатору који се борио са дивљим зверима.
Малин Холст, која предаје остеоархеологију на Универзитету у Јорку, каже да током 30 година анализарања скелета „никада није видела ништа слично овим траговима угриза”.
Такође истиче да остаци мушкарца говоре о „кратком и прилично суровом животу”.
Око костију је имао велике, снажне мишиће, а забележени су и трагови повреда на рамену и кичми, што указује на тежак физички рад и учешће у борбама.
„Ово је изузетно значајно откриће јер нам омогућава да почнемо да стварамо потпунију слику о томе како су изгледали гладијатори”, додаје Холст.

Каже и да налази, објављени у рецензираном научном и медицинском часопису ПЛоС Оне, такође потврђују „присуство великих мачака, а вероватно и других егзотичних животиња у аренама у градовима попут Јорка, као и да су и те животиње морале да се бране од смртоносних претњи”.
Стручњаци истичу да ово откриће поткрепљује претпоставку да је у римском Јорку вероватно постојао амфитеатар, мада још није откривен, у којем су се одржавале борбе гладијатора као облик забаве.
Истраживачи додају да је присутност угледних римских вођа у Јорку подразумевало и раскошан начин живота, те није изненађење што се појављују докази о гладијаторским спектаклима који су служили за приказ богатства и моћи.
„Можда никада нећемо сазнати шта је довело овог човека у арену у којој се можда борио ради забаве других, али је изузетно значајно да је први археолошки доказ гладијаторских борби пронађен толико далеко од римског Колосеума, за који може да се каже да је у погледу борби у античком свету био оно што је данас (лондонски) стадион Вембли”, каже Дејвид Џенингс, извршни директор независне образовне добротворне организације Иорк Арцхаеологи.
- Изазов о Римском царству преплавио ТикТок, популаран и на Балкану
- Павле Риђички, „светски путник&qуот; који је донео мумију у Србију
- Како миришу древне египатске мумије - словеначки истраживачи знају
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.24.2025)
